Veliki brat pred sudom

Može li putnik koji iz Frankfurta ili Pariza leti za Ameriku da postane sumnjiv prilikom sletanja u Wujork zato što u avionu nije želeo da jede prašku šunku?

Evropsku sud pravde je zaključio da može, kada je nedavno proglasio nezakonitim takozvani Transatlantski sporazum između SAD i EU o vazdušnom saobraćaju. Po tom sporazumu, avio-kompanije su dužne da američkoj pograničnoj policiji dostave odgovore anketiranih putnika na 34 pitanja, među kojima i na pitanje šta putnik nije želeo da jede od hrane koja je servirana u avionu. Razlog se može naslutiti: praška šunka je od svinjskog mesa, muslimani ne jedu svinjetinu, a terorista, koji ugrožavaju Ameriku, najviše je među muslimanima.

Transatlantski sporazum zaključen je u maju 2004. na insistiranje Vašingtona i u Americi se smatra merom povećane bezbednosti u borbi protiv međunarodnog terorizma, nakon napada na Wujork 9. septembra 2001. Ministarski savet EU bio je, nesumnjivo iz političkih razloga, saglasan da se takav sporazum zaključi, ali je sada Evropski sud pravde presudio da je ovaj dokument nezakonit, jer ne garantuje zaštitu privatnosti putnika. A to je u suprotnosti sa evropskim zakonima i poimanjem građanskih i ljudskih prava u Evropi. Sud je zaključio i da “ne postoji pravna garancija da će američke vlasti na adekvatan način obezbediti zaštitu pribavljenih podataka”.

Među podacima koje su evropske aviokompanije dužne da dostave američkim vlastima – i to na 15 minuta pre poletanja aviona iz Evrope – pored imena i adresa putnika, nalaze se i detalji iz njihovih biografija i ličnog života, pa čak i brojevi njihovih kreditnih kartica.

U Evropskom parlamentu, koji nije bio konsultovan pre sklapanja sporazuma, vođena je rasprava o legalnosti dokumenta u senci dve afere. Prva se tiče tajnih letova američkih špijunskih aviona, koji su iz Evrope prevozili uhapšenike optužene za terorizam u druge zatvore. Druga je povezana sa gnevom 26,5 miliona američkih građana zbog toga što su poverljivi podaci o njima, dati inače službi socijalne zaštite, izašli u javnost.

Obe afere bile su u Evropskom parlamentu protumačene kao dokazi o nemarnom odnosu američkih vlasti – u prvom slučaju prema saveznicima u Evropi, a u drugom prema ljudskim pravima sopstvenih građana. Otuda i pitanja: ko garantuje da se američka policija neće nemarno odnositi i prema podacima koje dobije o putnicima iz Evrope? Čemu brojevi kreditnih kartica? Koliko je terorista i koliko kriminalaca uhvaćeno za poslednje dve godine, otkako se Transatlantski sporazum o vazdušnom saobraćaju primenjuje? Koliko je terorističkih napada sprečeno?

“Veliki brat” nije pozvan samo pred Evropski sud pravde i prozvan u Evropskom parlamentu. U javnim raspravama našao se i pred najširim mogućim sudom. Evropa se, zajedno sa Amerikom, bori protiv terorizma, ali izgleda da je postala osetljivija na ljudska prava, pa samim tim i na mere bezbednosti koje zadiru u privatnost građana, nego Amerika – primećuju komentatori.

Karakteristična je ocena ženevskog lista “Tribin”. Švajcarska, kao što se zna, nije u Evropskoj uniji, ali ima značajne avio-kompanije koje lete za Ameriku. Komentator kaže da se radi o poljuljanom “transatlantskom poverenju”, a EU i Švajcarska “nemaju političke hrabrosti da se odupru američkom pritisku i maniji prinudnog lova na špijune”. Ono, pak, što nedostaje Vašingtonu to je “sagovornik koji je politički jak i demokratski kredibilan da može da podseti na sve liberalne principe koji su opravdali stvaranje SAD”.

Šira javnost je još oštrija. U reagovanjima slušalaca Bi-Bi-Sija čuju se i mišljenja da su američke mere “zastrašujuće” i “paranoidne” i da Evropa treba, zauzvrat, sličnom šikaniranju da podvrgne američke putnike, “pa da vide kako to izgleda”. “Veliki brat” postaje sve veći i neće se smiriti dok nam svima na implantira mikročipove”, kaže jedan gnevni mladi čovek. A drugi ironično predlaže da se Amerikancima date informacije naplaćuju. Malo ko veruje da podaci koje Amerikanci uzimaju, kršeći ljudska prava evropskih putnika, štite od terorizma, a još manje da pomažu hvatanju terorista.

Vašington je, međutim, na odluku Evropskog suda pravde reagovao upozorenjem: avio-prevoznicima koji ne budu dostavljali tražene informacije biće izrečene novčane kazne – od 6.000 dolara po putniku – a nekima bi moglo da bude uskraćeno i pravo na sletanje u Ameriku. To je pozicija iz tamnog vilajeta: ako se podaci ne daju, krši se američki propis; ako se daju, krši se evropski zakon. A radi se o velikim poslovima: godišnje Atlantik preleti 9,6 miliona ljudi, što je 48 odsto svih putnika koji iz sveta stignu u Ameriku.

Sud pravde je dao rok od četiri meseca za novu nagodbu.