CIA i Evropa

Savet Evrope, najstarije telo starog kontinenta za zaštitu ljudskih prava, optužio je 14 svojih članica da su godinama bile u dosluhu sa američkom obaveštajnom agencijom CIA u organizovanju nezakonitog vazdušnog transporta optuženika za terorizam iz evropskih zatvora do zatvora u trećim zemljama, gde su oni mogli biti podvrgnuti torturi i nehumanom tretmanu.

Švajcarski senator Dik Marti, koji je sačinio ovaj optužujući izveštaj za Savet Evrope, tvrdi da je američki rat protiv terorizma prekoračio zakonske okvire i da je 14 evropskih zemalja – Bosna i Hercegovina, Britanija, Kipar, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Makedonija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Španija, Švedska i Turska – “u raznim stepenima odgovornosti” pomagalo tajne operacije i skrivene letove aviona CIA.

Vlade tih zemalja su mahom krile od sopstvene javnosti da su učestvovale u “vanrednim prebacivanjima” zatvorenika – kako Amerikanci zovu ovaj sumnjivi transfer osumnjičenih – i da su tako prihvatile “jednu ponižavajuću i nehumanu praksu”. To je, ističe Marti, “strano i nedopustivo u evropskoj tradiciji”.

Afera sa skrivenim američkim letovima izbila je u novembru prošle godine. Od tada, pa do danas, uzbuđuje evropsku javnost. U međuvremenu, Nemačka je tražila obeštećenje za jednog svog državljanina libanskog porekla, za kojeg tvrdi da je bio kidnapovan u Makedoniji, a potom pušten zbog nedostatka dokaza, ali je američki sud zahtev odbio. Iako u izveštaju Saveta Evrope, kako i sam Marti primećuje, nema mnogo “dokaza u klasičnom smislu reči”, jer vlade optuženih zemalja nisu bile osobito kooperativne u iznošenju činjenica, postoji mnogo indikacija i dovoljno dokaznog materijala – na osnovu evidencije avionskih kompanija i aerodroma i svedočanstava maltretiranih pritvorenika – da su SAD u Evropi “isplele paukovu mrežu otmica, tajnih pritvora i ilegalnih međudržavnih transfera”. A prema pisanju “Gardijana”, u Evropi je od 2001. bilo preko hiljadu tajnih letova u organizaciji CIA.

Tajni zatvori, navodi se u izveštaju Saveta Evrope, postojali su u Poljskoj i Rumuniji, dok su Italija, Britanija, Švedska, Makedonija i Bosna dopuštale da se na njihovoj teritoriji organizuju otmice osumnjičenih. Vlade ovih, kao i većine optuženih zemalja, odbile su da prihvate izveštaj. Za Poljake optužbe su “spekulacije” i “klevete”, za Rumune “čisto nagađanje”. Britanski premijer Bler priznao je četiri tajne operacije, ali sada u izveštaju ne vidi “ništa novo”. Ni Stejt department nije video “ništa novo”.

“Wujork tajms”, međutim, smatra da su vlade pomenutih zemalja dužne da o optužbama sprovedu istragu, umesto što traže “nove dokaze” iz neke Martijeve istrage koja u pravnom smislu nije ni mogla da se preduzme. “Vanredna prebacivanja” postoje – to je potvrdila, u decembru prošle godine, Kondoliza Rajs, rekavši, doduše, da je to “stara praksa”, koja je navodno bila legalna, i da nije bilo mučenja pritvorenika. Međutim, ove nezakonite operacije se i dalje sprovode. One su “i štetne i kontraproduktivne”, jer potkrepljuju javno izražena uverenja terorista da je Zapad licemeran sa pričama o vladavini prava.

A predstavnica “Amnesti internešenela” Yudit Arenas kaže, kritikujući način na koji se evropske zemlje uključuju u borbu protiv terorizma: “Evropa je vrlo kritična prema vladama van granica EU, ali ne obraća istu pažnju na povredu ljudskih prava unutar svojih granica.”

Ovu tvrdnju bi verovatno najbolje mogla da ilustruje škrta delatnost OEBS-a u ovom kontekstu, iako se radi o organizaciji nadležnoj za unapređenje ljudskih prava i bezbednosti, pa dakle i za borbu protiv terorizma. Nema javnih izveštaja o tome da je – za poslednjih pet godina, otkako je u Evropi bilo preko hiljadu američkih tajnih letova – OEBS uopšte pominjao probleme sa operacijama CIA na evropskom tlu. Postoji, istina, stav, od jula prošle godine, da “ljudska prava ne smeju da postanu žrtve borbe protiv terorizma”, ali nije bilo nastojanja da se afera sa tajnim letovima CIA razjasni.

Takvih inicijativa neće, po svemu sudeći, ni biti. Šef belgijske diplomatije Karel de Guht, koji je predsedavajući Ministarskog saveta OEBS-a, bio je upitan, krajem aprila, u vreme svoje posete Skoplju, da li ta organizacija “namerava da se uključi u istragu povodom tajnih letova CIA”. Odgovorio je: “To je osetljivo pitanje u mnogim zemljama. To je pitanje od javnog interesa, pogotovo za novinare. Istrage su već preduzete u zemljama kojih se to tiče. Očito je da sve članice OEBS-a moraju da poštuju principe OEBS-a. Međutim, OEBS, kao organizacija, nema nameru da se uključi u sam proces istrage.”

Teško i da bi stigao. Organizacija je za sve to vreme unapređivala ljudska prava u Belorusiji, Čečeniji, na Kavkazu, na Balkanu i u centralnoj Aziji.