Otelo iz Velikog Središta

Danima sam se kanio da skoknem do Vršca na izložbu o Židovaru. Ali, obaveze, obaveze, bre, stisle! Mislite da volim svako popodne da preplivavam po šest puta savsko jezero, kurblam prsno po Adi Ciganliji. Ali, mora se, Olja naredila, neće da imam stomačić kao Vojče, a i Bokica ga pustio pa ga, eno, u Dobroti kod ovih njegovih kurbla i on po Adriatiku.

I ko zna da li bi i ove subote krenuli za Vršac da me nije namamio moj Norvežanin. Namamio me na kvarno, na kečigu i soma, a i na vršačka vina. Peca me na neko “zabranjeno vino” od koga može, zaista, da se poludi!? A mogu li da budem luđi? Jer, ko još, sem mene, tvrdi da je Židovar kod Vršca bio utvrđeni grad SRPSKIH DIVOVA!

I, ajd, sad, budi čovek pa odbij poziv. Još od petka počnem da se spremam za Vršac; jedem samo paradajz salatu i biftek koliko da ne presvisnem od gladi. A radim i duhovno na sebi, opet čitam Gavelinu doktorsku disertaciju o Židovaru. A on, čovek, lepo piše:

„Toponomastikon Židovar (Židova) čuva sećanje na narodna predanja o divovima-židanima koji su na orešačkom bregu imali svoj grad. Iako je čest u rumunskom jezičkom području toponomastikon Židovar, odnosno Židova, slovenskog je porekla. To se vidi i po slovenskom adjektivnom sufiksu – ova (- ovo) kao i po drugim toponimijama koje su se sačuvale u našem narodnom jeziku u čijim je korenima sačuvan deo Žid.”

A šta znači Žid? Tu se Gavela ispomaže sa dr N. Banaševićem koji etimologiju reči Žid izvodi iz Židin, Židovan koja je pod uticajem turske reči yin dobila i oblik yid (DŽiidovina) to jest, DIV!”

Ima li, onda, reč Žid ikakve veze sa Jevrejima? Nema! Gavela jasno kaže: “Ćifutina i Evreina narodni pevač pominje kao pripadnike jedne etničke kategorije ne pripisujući im, sem lukavstva i kukavičluka, nikada osobine junaka i divova. Predanja o (srpskim) divovima nastala su nezavisno od predanja o Jevrejima.”

Subota podne.

Šišamo: Pančevo, Veliko Banatsko Selo, Vladimirovac, Banatski Karlovac, Nikolinci, Uljma, Vlajkovac... U daljini vide se vršačke piramide, jasno se vidi dunavski Egipat. Na kolenima držim Gavelu koji me obaveštava: “Ni reč Juda se ne povezuje sa Jevrejima, već, opet sa divovima.” Pa, dalje, piše: „Da ime Jidova-Židova nema adekvatan sadržaj sa pojmom Židovi, pa prema tome nema ni veze sa dalekim reminiscencijama na biblijska predanja, dokazuje činjenica da se ovo ime – Žid, Židov, Židan, Juda, Judi, DŽid, DŽiidani, DŽiidanka – javlja u ruskoj i južnoslovenskoj tradiciji, književnosti i toponomastici u sasvim drugom značenju.”

Ispred Vladičanskog dvora čeka nas moj Norvežanin. Maše nam, a po glavi mi se vrti misao: šta to Crnjanskog i ostale Banaćane vuče ka Norveškoj, ka Finskoj? Onda nas Norvežanin vozi svojim automobilom između vršačkih piramida na putu za – Veliko Središte! Pričam mu o Gavelinim Židovima, a on me, kao, nehajno, sluša, a onda će: “Kad se vratim u Oslo, poslaću Vam po majci knjigu iz koje ćete videti da Jevreji nikada nisu bili u Egiptu.”

Dok ulazimo u selo Veliko Središte, moj Norvežanin me obaveštava da ulazimo “u pupak sveta” koji je sa nebom povezan „pupčanom vrpcom” iliti „nebeskim liftom”. Tim “liftom” su vršački jedriličari penjali jedrilice na takve visine da su odatle mogli da jezde sve do – Makedonije!?

U Velikom Središtu stajemo ispred “Vinskog podruma” Đorđa Krstova iz Đevđelije.

Ulazimo u vinski podrum iz koga se, uz pomoć Bahusa i Dionisa, leti na nebo, a gorivo su nam, naravno, vršačka vina. Sedamo za sovru, sedamo na drvene trupce i udišem duboko miris vinskih bačvi. Ah, mirisi detinjstva! Koliko me samo puta moja popadija Stankija spuštala u bačvu sa ribaćom četkom, ej tamo, u avgustu, pred berbu grožđa. U te bačve su i partizani spuštali mog dedu Vojislava, arhijerejskog namesnika belopalanačkog sve dok nije priznao da je državni neprijatelj! Ah, partizani, partizani!

NJihova deca komunizma i danas usrećuju Srbiju, a grob Dražin nikako da nađu...

Orgije u “Podrumu Krstov” počeli smo sa lokalnom “kreacom”; lako belo vino, nešto između „šardonea” i rizlinga. Onda pregradimo “kreacu” kozjim kačkavaljem, pa krenemo na vršački rizling, pa, opet, kozji kačkavalj, te udri na “svetog đorđa”, a on vuče na „traminac”. Nisu loša ta bela vinca mada, po meni, njih treba da piju žene, a i ovi što nisu arijevci. A za nas židovarske divove su, bre, crna vina, nemoj da se lažemo! I, tako, krenemo od “šilera” koji je jači od „ružice” i važi za „seljačko vino”. Pregradim ga od belih vina kobasicom od mangulice. A može i šunka. E, onda, brale, tako podmazan, možeš da kreneš i na „todorovo vino”. A ono ti je, bajo moj, crno, neprovidno i kad držiš čašu prema suncu, i, čim ga cugneš otvori ti se fontanela na temenu, okrepi te, skine ti skramu sa mozga koja ti se navatala od onih belih vina. Pijem “todora” i, odjednom, jasno vidim da je Mojsije, vođa srpskih židovarskih divova, odavde iz Velikog Središta, iz „pupka sveta” krenuo za Indiju, za Kašmir i skončao tamo na planini Nebo o kojoj je i Hitler sanjao.

Kad, gle! Gazda Đorđe, već, toči “todor 2”, on malo sladi, ali ima i neophodnu gorčinu, koliko da ti nije mnogo gorko saznanje da su nam Jevreji uzeli i ime i istoriju od Mojsija naovamo.

Za kraj Đorđe toči “otela”! A “otelo” ti se, moj Srbine, pravi od neprskanog grožđa, od „divlje loze”! I drug Tito nije bio lud što je zabranio „otela”, koze i mangulicu. Dobro, zabranio je i “praksisovce”, ali to i nije bila neka šteta. Ali, za “otela” je bio u pravu. Jer, kad od njega kušaš odmah poludiš i shvatiš da Div znači Vid! Transliteracija, bajo! Metateza glasova!

Nego, tek, posle “otela” išli smo u Staru Palanku na soma i kečigu, a zbog toga bih izdao i Bokicu i Koštunicu. I voleo bih da vidim i Belu Hamvaša, slavnog panonskog vinopiju da posle “otela” pije – vršački „traminac”!

Cevčim traminac, gledam u Ramsku tvrđavu s one rumunske strane Dunava. I, odjednom, jasno mi da je tu živeo dunavski faraon RAM (ZES) onaj što je ganjao Mojsija sve do ondašnjih đerdapskih brana, sve dok mu Mojsije tamo ustave nije podigao i tako mu doakao...

Te noći sanjao sam divan divovski san. Kao, na mesečini, na FK “Obiliću” igram centarfora u timu židovarskih divova, a protiv Italijana, za prvaka sveta. I, naravno, nerešeno, igraju se produžeci. Tada, Materaci krene da me vuče za dres, da me štipa za sisu arijevsku, a onda mi kaže: “Tvoja Crna je najveća kurva u Vrčinu, pari se s kim stigne!” Tu, odmah, nabodem Materacija na glavu, prostrem ga po zelenoj travi „Obilića”. A sudija, neki Kukulele iz Yibutija vadi crveni karton za mene. Eee, ali u taj čas, sa trenerske klupe ustaje Arkan i kaže: “Ej, bre, Kukulele! Je l’ ti znaš, gde si!? Nije ti, bre, ovo Nemačka, ovo je nebeska Srbija, zemlja vitezova i divova!” Sudija Kukulele se našao u čudu, ne zna šta da radi, izvuko crveni karton... Tad sa klupe ustaje i Cema, a Kukulele zna Cemu iz Yibutija! I šta će? Kukulele pokaže crveni karton Materaciju! Probudio sam se kada je Romano Prodi došao kod Koštunice da protestuje...

A u sredu, dok sve ovo pišem, javljaju da je meteor pao na Oslo!!!? Pao u subotu 15. jula dok sam u Vršcu mom Norvežaninu pričao o kiši meteora koji še kad tad uništiti Zemlju.

I, ‘ajd, sad, popo, budi pametan!