Supermarkomen

Malo-malo, pa se naša javnost na različite načine, ne baš uvek na očekivanim mestima, podseti Marka Kraljevića. I tek kada mu se, uzgred podstaknuti nekom od raznorodnih emanacija ovog epskog lika, posvetimo nešto temeljnije, te ga posmatramo, što sinhronijski, što dijahronijski, možemo samo da konstatujemo kako je naš srednjovekovni superheroj već vekovima jedna od najnespornijih, sveprisutnih konstanti srpske kulture.

Kulturni modeli su se tokom vremena, a prvenstveno uslovljeni razvojem društva, nauke i tehnike menjali, umetnički izrazi su se razgranavali i discipline umnožavale. No, za razliku od mnogih likova i pojava koje su zauvek iščezle, sve to ne samo da mu nije smetalo, već je razvojem medija još više doprinosilo njegovoj popularnosti u narodu.

Svi smo, pre i tokom nedavno završenog Svetskog prvenstva u fudbalu, videli bezbroj puta ponovljenu TV reklamu za jednu banku u kojoj je, kroz nekoliko vrlo dobro osmišljenih, režiranih i snimljenih spotova, muzičar Rambo Amadeus (Antonije Pušić) glumio Marka koji, tobože, u svoje vreme igra fudbal i u vezi s njim se nadgornjava sa neprijateljima, prvenstveno sa Musom Keseyijom.

Marka je, fascinirana njegovim impresivnim “bekgraundom”, na svoju inicijativu i po svom izboru, prošle godine crtala Andrea Deže, mađarsko-rumunsko-američka likovna umetnica, a za potrebe kalendara za 2006. grupe FIA i beogradske štamparije “Publikum”. Prizor sa ovim “veoma cool momkom”, kako ona kaže, na zidnom kalendaru gledaćemo tek tokom novembra. Na njemu je Marko prikazan kao neka verzija boga Šive.

U međuvremenu je na srpskom tržištu predstavljeno novo vino sa njegovim imenom.

Zavod za uybenike je objavio novo izdanje “Antologije narodnih pesama o Marku Kraljeviću” Ivana Zlatkovića i Milana Lukića, jer je ono iz 1996. odavno rasprodato. U njemu su, pored 130 pesama, sada još iscrpnije predočene teorije i hipoteze o stvarnim činjenicama koje prate ovaj lik, istorijski podaci o vremenu u kojem je živeo i pedantnije su sortirani Markovi pobratimi, posestrime i neprijatelji, a napravljen je i katalog konja i epiteta koji prate Šarca, kao i sabrane godine koje je proveo po tamnicama.

Za Marka se neprekidno interesuju i najmlađe generacije, što čitalaca, što talentovanih stripara i ilustratora. Jedan od najperspektivnijih, Beograđanin Lazar Bodroža, nedavno je nadahnuto ilustrovao sjajno odštampanu slikovnicu “Marko Kraljević i Musa Keseyija” (izd. “Otvorena knjiga”, Beograd) koja se sastoji od kompletnog teksta pesme i vanserijskih propratnih crteža u punom koloru, a na granici stripa. I likovni izraz je prilagođen savremenom duhu vremena. Pored ostalog, očigledna je Bodrožina fascinacija likovnim pristupom tvoraca crtanog filma “Samuraj Yek” sa satelitskog kanala “Cartoon Netnjork”.

U stvari, kada se okrenemo unazad, cela istorija srpskog savremenog stripa može da se sagleda kroz mnogobrojne adaptacije sa Markom kao glavnim likom.

Krajem prošle godine objavljeni stripski album “Doživljaji Kraljevića Marka” u kojem je sabrano sedam kratkih epizoda (“Kraljević Marko i Vila Ravijojla”, “K. M. i Musa Keseyija”, “K. M. ore drumove”, “K. M. i Vilip Mayarina”, “Marko pije uz ramazan vino”, “K. M. i Qutica Bogdan” i “K. M. i 12 Arapa”) u, malo je to reći, slobodnom tumačenju novosadskog akademskog slikara Nebojše Pejića, za sada je najnovije stripsko viđenje ovog srpskog superheroja. Crtane priče su nastale poslednjih desetak godina i objavljivane su samo u malotiražnim časopisima. Po našem običaju, u narodu opevani lik i delo bitno odudaraju od istorijskih činjenica, ali, ko te pita, tome je kriv narodni pevač, dok je Pejić sve samo razradio i “dosolio”.

U NIN-ovom tradicionalnom godišnjem pregledu najvažnijih prošlogodišnjih dešavanja u srpskom stripu ovaj urnebesni album realizovan grotesknom, krajnje svedenom karikaturalnom stilizacijom, zauzeo je prvo mesto.

Nije jasno da li je crtač zaista, baš uvek, koristio maksimum svojih izražajnih likovnih veština i crtačkog znanja, ili je povremeno hotimično obuzdavao svoj crtački talenat, a zarad naglašavanja ironične distance u odnosu na originalni tekst. Naime, iako se u prvim epizodama relativno čvrsto držao narodnog pevača, kasnije pesme više nisu doslovno adaptirane, već su korišćeni samo karakteristični citati, a strukture izvornih narativnih kompozicija su bitno menjane i obogaćivane savremenim žargonom. Najvažnije je da je rezultat urnebesan.

U opoziciji sa citiranim tekstom je vizuelni prikaz i iskarikirani glavni lik koji tobože daje sve od sebe da od čitaoca bude shvaćen ozbiljno i da ostavi utisak. No, to jedino uspeva u svom dvodimenzionalnom svetu, u kojem su svi, kao i on, krajnje pojednostavljeni. U ovom tumačenju, Marko i nerazdvojni Šarac su nekakva balkanska mešavina Don Kihota i njegove Rosinante sa Taličnim Tomom i njegovom Yoli Yamper.

Ugledni časopis “Kvad-art” je Pejiću čak u dva broja posvetio blokove od po više stranica. Uopšte, nisam još razgovarao sa nekim čitaocem otvorenog duha kome se posle susreta sa ovim albumom nije bitno popravilo raspoloženje. Navedeni razlozi su različiti, ali i to mnogo govori o ukupnom kvalitetu projekta.