Tihi lapot

Srećan sam što živim u zemlji Srbiji u kojoj mi vlast postavi Svetlanu Vukajlović za direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije.

Srećan sam što direktorka konstatova i javno iznese:

- da nama srećnicima što primamo insulin nikada nije bilo bolje;

- da javnim oglasom u Politici podeli dijabetičare na mlade do dvadeset šest godina i stare i podeli im aparate za merenje šećera u krvi, besplatne trake, špriceve penove i odredi im mesta gde to mogu da uzmu;

- da primenom Pravilnika natera nekoliko hiljada dijabetičara zavisnih od insulina koji primaju insulin običnim špricevima koji se prepisuju za mesec dana a njihova vrednost iznosi dvesta deset dinara, u vreme gripa i nazeba obavezno idu kod lekara opšte prakse, dva puta kod dijabetologa na lekarsku komisiju i kod administracije zavoda kao i kod očnog lekara i na kraju kod endokrinologa gde se zakazuje i čeka od deset do mesec dana na red da bi vam on svojim potpisom odobrio nabavku špriceva.

Ja se sa šećerom družim četrdeset pet godina i od prvog dana sam na insulinu. Četrdeset godina sam uplaćivao u Fond za zdravstveno i imam pravo da pitam: zašto se na ovakav način maltretiraju dijabetičari i ko vam je dao pravo da ljude razvrstavate po godištima i to javno objavljujete oglasom u Politici?

Što se tiče preventive, otiđite u bilo koju ambulantu opšte prakse u Pančevu i vidite da li imaju aparate za merenje šećera u krvi i da li imaju trake za njih. I da li imaju najobičnije špriceve za davanje insulina i da li imaju bilo koju vrstu insulina.

Da bi se što pre sprovela reforma u društvu i zdravstvu, predlažem da se kao efikasna terapija za starije dijabetičare uvede obavezna mera tihog lapota za mlađe spartanski metod. Na ovaj način Zdravstveni i Penzioni fond poslovali bi sa dobitkom a i postali bismo najzdravija nacija na Balkanu.

Đorđe Đuričković,

Pančevo