Gde je ovde Dunav?

Srbija je retka zemlja u kojoj je Dunav celim svojim tokom plovan i jedina od devet podunavskih zemalja koja tu plovnost nije ni na koji način iskoristila. Ni za transport robe, ni za saobraćaj, ni turistički. I dok stručnjaci tvrde da osamdeset odsto srpske privrede “teži” Dunavu, jedina kompanija koja koristi prednosti rečnog transporta i čak ima sopstvenu luku u Smederevu je američka US Steel.

Po ulasku Rumunije i Bugarske u evropsku zajednicu naroda, Dunav će još jedino u svom srpskom toku biti van unije. Taj srpski tok zapravo je petina druge najveće reke na starom kontinentu, pa ne čudi što je odavno zapostavljeni deo Dunava od Bezdana do Timoka poslednjih godina zainteresovao institucije uticajnijih podunavskih zemalja. Tako, Srbija najpre, prošle godine dobija trogodišnji mandat predsedavanja Dunavskom komisijom, a potom i Evropska agencija za rekonstrukciju finansira sa milion evra izradu petogodišnjeg plana socio-ekonomskog razvoja našeg dela Dunava. Da izradi plan koji će usmeriti investicije ka Dunavu zadatak je dobila najveća irska firma inženjera i projekat menayera Project Managment Group.

Na inicijativu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Evropska agencija je ovoj konsultantskoj kompaniji dodelila pravo da osnuje ekspertske grupe za poljoprivredu i ribolov, rečni saobraćaj, turizam i zaštitu životne sredine. Sa domaćim ekspertima PM Ltd. trebalo bi da napravi preporuke koje će biti osnova za ulaganje od 15 milijardi evra u Dunav u narednoj deceniji. Gordana Lazarević, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, kaže da je takav poduhvat bio neophodan da bi se bolje iskoristio Dunav, a da je “dodatak” irske kompanije tom poduhvatu da napravi procene sadašnjeg i preporuke za buduće stanje.

“Identifikovali smo potrebu i predložili je Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, a irska kompanija će napraviti valorizaciju vrednosti Dunava, procenu njegovog ekonomskog potencijala.”

Studija bi trebalo da bude završena do aprila sledeće godine kada će, prema rečima Lazarevićeve, doći do povezivanja pojedinačnih projekata, kakvi već postoje, ali im je, eto, bila potrebna pomoć da bi se realizovali.

“Postoji mnogo potencijalnih projekata za osposobljavanje Dunava i povezivanje železničkog i drumskog koridora. U saobraćaju već postoje projekti kao što su profilisanje rečnog korita uz pomoć konstrukcija koje će smanjiti nanose rečnog peska, poboljšanje kvaliteta plovidbe čišćenjem ostataka nemačke flote iz Drugog svetskog rata, uvođenje informacionih sistema, modernizacija obrazovanja mornarice, razvoj brodogradilišta... i još mnogi projekti koji se odnose na ekologiju i turizam”, kaže Lazarevićeva.

Sve te projekte je, naime, naručivala država, koja bez pomoći Iraca očigledno nije bila dovoljno zainteresovana niti u stanju da plovnost Dunava na svojoj teritoriji iskoristi makar za turizam kao Nemačka, pa čak i Bugarska.

U Ministarstvu kažu da iskorišćavanje Dunava raste. Ipak, on je tek prošle godine očišćen od mina. Nekoliko prevodnica rekonstruisano je poslednji put pre oko četrdeset godina, a pre nešto manje od četrdeset rečna flota, nekada najveća u Evropi.

“Potrebno je modernizovati i upravljanje saobraćajem. I razvoj luka je neophodan za Srbiju, a naročito pretvaranje Luke Beograd u regionalnu luku. Sve to, ipak, dolazi vremenom i za sve je potreban ekonomski rast države. Sigurno je jedino da bi veća iskorišćenost Dunava dovela i politički do veoma interesantne regionalne saradnje”, kaže Gordana Lazarević.

Da je Luka Beograd stvorena da bude regionalni centar, najpre zbog položaja koji Dunav ima u Srbiji i veza koje odatle pravi sa Rajnom i Severnim morem, slažu se i predstavnici irske kompanije.

“Ali kada sam došao u Beograd, pitao sam: Pa, gde je ovde Dunav?” kaže Pol Šin, šef grupe zadužene da prouči mogućnosti za strane investicije, šokiran činjenicom da u Beogradu na Dunavu postoji samo jedan most.

“Ako uzmemo da između 60 i 80 odsto vaše privrede teži Dunavu, da je on druga najveća reka u Evropi i da 25 odsto Dunava protiče kroz Srbiju, bilo bi razumno očekivati da se većina srpske ekonomije na neki način zasniva na Dunavu. Razumno je zato i očekivati da je potencijal veliki iako za sada ne znamo kakav će biti rezultat studije. Znamo samo da ćemo posle izrade projekta imati sistematski pregled svih potencijala Dunava i mogućnosti razvoja u različitim sektorima koje spaja Dunav. A mnogo sektora spaja Dunav, i po onome što smo do sada uspeli zaključiti, osnovni je problem što u Srbiji nijedan organ nije direktno odgovoran za brigu o Dunavu, njegovoj zaštiti i iskorišćavanju”, kaže Šin.

Petogodišnji plan bi, kad Irci završe s njim, trebalo dalje da ostane u rukama javnog i privatnog sektora u Srbiji. Nadaju se, više privatnog nego javnog.

“Ali ima stvari koje mora da uradi država i to što pre. To bi bile infrastruktura i stabilna ekonomija od koje će zavisiti ulaganja”, napominje Šin.

Ipak, plan koji će irska kompanija napraviti uračunaće nepredvidivost srpske privrede, pa će smisliti kako da se privuku investicije čak i ako ne bude ekonomskog rasta.

Iako su se devedesetih domaća privreda i saobraćaj gotovo isključivo okrenuli drumskom i železničkom prevozu, izračunato je da je samo za prvih nekoliko meseci blokada saobraćaja zbog mostova porušenih u NATO bombardovanju stajala srpsku, rumunsku i bugarsku privredu pola milijarde evra.

Kako Srbija ima tek jednu marinu i nekoliko polufunkcionalnih luka, teško je očekivati da će transport robe rekom uskoro postati popularan. Iako je višestruko jeftiniji za industriju, a spasonosan za životnu sredinu.

No, s korišćenjem Dunava u industrijske i druge svrhe moralo bi se početi kad-tad, ako ni zbog čega, ono zbog neraskidive veze sa podunavskim zemljama koje za razliku od Srbije vide sve prednosti Dunava, smatra Jasna Matić, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.

“Ova studija je veoma zgodna i ubrzaće proces koji bi u svakom slučaju morao da se desi. Iako u Dunavu ima plićaka koji su neprohodni za kontejnere, naš deo Dunava je prohodan i pogodan za transport u svim svojim delovima tokom cele godine. To bi trebalo iskoristiti najpre stvaranjem jednog multimodalnog terminala na kome bi se rečni saobraćaj sretao sa drumskim i železničkim. Srbija na Dunavu ima položaj regionalnog centra i to bi trebalo da iskoristimo”, kaže Matićeva.

Na kraju, za turiste koji na velikim stranim brodovima (srpski samo jedan manji plovi oko Beograda) plove ovuda Dunavom, jedina moguća odredišta su i dalje Beograd i Novi Sad, premda na Dunavu u Srbiji Golubac, Trajanova kapija, brojna srednjovekovna zdanja, arheološki lokaliteti i jezera pod zaštitom Uneska, kulturno i istorijski nude mnogo više od dva velika grada.

Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Srbije, kaže da je “u našem delu Dunav nepoznanica za Evropu”.

“Dešava se da ljudi dođu i ne znaju gde su došli. Golubac je, na primer, jedno od tri najbolja, a mnogi kažu i najbolje mesto u Evropi za dubinski ribolov koje mi ni na koji način nismo iskoristili. Imamo tek takozvane bele lađe, i to samo u Beogradu i Novom Sadu, a nizvodno od Beograda sve prestaje. Trebalo bi makar te brodove koji već pristaju da sačekamo i bolje iskoristimo njihove posete Beogradu i Novom Sadu i poboljšamo reklamu u inostranstvu, ali vi ne možete reklamirati ono što nemate. Dunav je potpuno neiskorišćen. Postoji nekoliko projekata koji su u fazi realizacije, ali dok god se ne završe, oni ne ulaze u ponudu srpskog turizma. Tako se i ova studija čini dobrim poduhvatom ali još ništa ne vredi dok je ne iskoristimo”, kaže Popović.

Dunav u brojkama Car među rekama Po značaju u svetskom unutrašnjem vodnom saobraćaju Dunav zauzima šesto mesto posle Misisipija, Rajne, Ohaja, Volge i Jangcenkjanga. Zato ga je Napoleon i nazvao “carem među rekama” Dunav nastaje od reke Brege i Brigaha koje izviru u Švarcvaldu i spajaju se kod mesta Donaušingena na 6778 metara nadmorske visine. Od tog mesta do ušća u Crno more dugačak je 2888 kilometara. Protiče kroz devet evropskih zemalja, dok se trinaest nalazi u njegovom slivu površine 817 000 kilometara kvadratnih. Po značaju u svetskom unutrašnjem vodnom saobraćaju Dunav zauzima šesto mesto posle Misisipija, Rajne, Ohaja, Volge i Jangcenkjanga. Plovnost 21 414 kilometara Navigacioni period od 01.03. do 25.12 Minimalna širina toka 60-100 metara Brzina vode 2,0 -4,3 kilometra na sat Kanal Rajna-Majna-Dunav, izgrađen 1992. godine spojio je Severno i Crno more, najduži je unutrašnji plovni put na svetu. Dugačak je 171 kilometar, a dužina plovnog puta iznosi 3505 kilometara. Rajnom se godišnje preveze 200, a Dunavom 1 milion tona robe. Dunav, od Kelhajma do ušća u Crno more, na dužini od 2 414 kilometara od 2000. godine ima tretman evropskog puta od međunarodnog značaja. Ukupna dužina plovne mreže Dunava iznosi 5000 kilometara. Ta plovna mreža sastoji se od Dunava, primorskih i drugih rukavaca Dunava i plovnih pritoka i kanala od kojih su najznačajniji: Konstanca, Sava, Tisa, Drava i mreža plovnih kanala DTD. Dužina toka Dunava kroz Srbiju je 588 kilometara. Plovan je celim tokom preko cele godine Površina sliva iznosi 102.350 kilometara kvadratnih Najveća širina 2000 metara (na Đerdapskom jezeru) Najmanja širina 147 metara Prosečna dubina 3 do 17 metara Najveća dubina 90 metara (najveća rečna dubina u Evropi) Glavne pritoke Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok. Srbija je u plovnost Dunava od 1965. do 1990. godine uložila oko 83 miliona američkih dolara. Početkom devedesetih ulaganja su prestala. Na Dunavu u Srbiji su dve brane, Đerdap 1 i 2 i dva nacionalna parka (prirodni i manastirski kompleks Fruške gore ispod koje su i mnogi peščani sprudovi i niz rečnih ostrva i Đerdapska klisura, najveća u Evropi). Gradovi: Beograd, Novi Sad, Smederevo, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac, Kladovo. Na Dunavu je nekoliko specijalnih rezervata prirode sa stotinama vrsta ptica, livadskim i šumskim ekosistemima, ribljim vrstama ili konjima u slobodnoj prirodi. Carska bara na ušću Tise upisana je u Uneskovu listu močvarnih područja od međunarodnog značaja, a Deliblatska peščara po flori i fauni je jedinstven prirodni fenomen u Evropi, površine oko 300 kilometara kvadratnih. Duž same reke su i arheološka nalazišta: neolitska Starčevo, Vinča, Lepenski vir; rimska Viminacijum, ostaci Trajanovog mosta, rimski drum na Đerdapu i mnoga rimska utvrđenja; srednjovekovna Smederevo, Golubac, Vratna i ostaci turskog Fetislama kod Kladova i Ramske tvrđave. Kakav je značaj za turizam nekada imao Dunav govori i podatak da je sat na Petrovaradinskoj tvrđavi iz sedamnaestog veka. Petrovaradin zovu još i Gibraltar na Dunavu, a sat je napravljen tako da mala kazaljka na njemu pokazuje minute, a velika sate da bi putnici na Dunavu izdaleka mogli da vide tačno vreme. Od Panonske ravnice na severu do Đerdapa na Dunavu su najveće rečne klisure u Evropi. Đerdapska je dugačka 96,5 kilometara. Veliki kazan u njoj dugačak je 7 kilometara, a dubok 90 metara. Stene u Velikom kazanu visoke su 800 metara, a tok je širok 147 metara. U Malom kazanu tok je širok 300 metara. Brana Đerdap 1 na 944. kilometru Dunava peta je po veličini brana u svetu, a građena je od 1964. do 1972. godine. Na Đerdapu su dve elektrane, 14 prelivnih polja i dve dvostepene brodske prevodnice. Dugačka je 1278 metara, a njene komore zajedno 310 metara. Široka je 34, a visoka 55,20 metara. Temelj brane ispod nivoa reke dubok je 29 metara. Na Dunavu u Srbiji ima sedam luka: Pančevo, Smederevo, Apatin, Bačka Palanka, Prahovo, Novi Sad i Beograd, samo su poslednje dve snabdevene nešto savremenijom opremom za istovar i imaju veće kapacitete skladištenja, koji opet nisu srazmerni mogućnostima transporta preko Dunava.