Zašto oca?

Vladajući sloj se, posle ubistva Zorana Đinđića, posle zagonetnog umiranja nekoliko desetina vojnika u kasarnama, posle desetina pljačkaških afera, napokon i brutalnog hapšenja sudije Kljajevića, sasvim približio tehnologiji vladavine koju je koristio Slobodan Milošević. Prof. Qušić, uostalom, nije negirao bliskost V. Koštunice i njegovih saradnika s tim režimom i njegovom zločinačkom prirodom.

Zbignjev Bžežinski je pre više od deset godina prorekao da će XXI vek iznedriti nove, karikaturalne nacionalizme, prožete frustracijama tegobnih tranzicija i raspadanja neuspešnih i nekonzistentnih državnih sistema. Knjiga “VK – jedna karijera” pokušava da ukaže upravo na opasnost od srpskog nacionalsocijalizma sa postkonfliktnim i socijalnim traumama, opštom duhovnom prazninom i masovnim potkulturnim primitivizmom. Bžežinski je takođe bio u pravu kad je pretpostavio da će takvi režimi biti opasni samo po sopstvene građane i njihove demokratske vrednosti.

Pokvareni interfon na nekom od Mladićevih novobeogradskih skrovišta, Koštunica možda nije vredan cele jedne knjige. On je samo jedan od simbola Srbije koja se ponosi zločinom u Srebrenici. Vaš nedeljnik se verovatno trudi da neguje takav oblik moralnog licemerja i kod dela svojih čitalaca. Vaš nedeljnik kao da je namenjen onoj našoj publici koja je neka vrsta odocnele analogije uplašenom ali samozadovoljnom srednjem sloju koji je, početkom tridesetih, izneo, u Nemačkoj, Adolfa Hitlera i naciste. U takvoj svetlosti naše tekuće stvarnosti, sad mi se čini da sam, “nejak i metiljav”, u pogovoru ovoj knjizi bio preterano odmeren.

Jedino ne smem da pretpostavim zašto je prof. Qušić otišao tako daleko da pomene moga oca, koji je umro pre 12 godina. Moj otac je voleo i negovao sve naše međusobne razlike, i one političke. Jedna od njegovih poruka bila je da bez sukoba generacija nema napretka. I prezirao je ljotićevsku ideju sabornosti, i vladike koje danas mantijaju politikom. On me danas podržava, sa onoga sveta.

Profesoru Qušiću neću odgovoriti uvredama. Ovo reagovanje poteklo je jedino iz potrebe da ukažem na javno šikaniranje mojih kolega, autora knjige, Nebojše Popovića i Koste Nikolića. Tu je jedino za pohvalu žestina histerije, koja je, nimalo slučajno, obuzela i ovaj nedeljnik.

Nikola Samardžić