Čarobna reč “vzjatka”

Svakodnevno se samo u Samarskoj oblasti Rusije nelegalnim kanalima izveze nafte u vrednosti od oko sedam miliona dolara. O kojoj je sumi na nivou države reč lako je izračunati ako se zna da je takvih oblasti u Rusiji na desetine.

Posao je veoma ozbiljan, podrazumeva učešće stručnjaka koji treba da pronađu kuda prolaze naftovodi, tehnike kojom se priključuju na cevi i pumpaju naftu u cisterne, skladišta gde je čuvaju do prodaje, I, što je za ovaj tekst najvažnije – blagoslov onih koji moraju da zatvore oči na pad pritiska u cevima tokom ispumpavanja nafte, dogovor s onima koji će tu naftu potom primiti na preradu, onih koji će je prodati i onih koji će zarađeni novac isplatiti švercerima. U posao je uključena i milicija koja ne vidi da iz čista mira na naftovodu počinje raskopavanje, da se noću po trideset cisterni pojavljuje na mestu koje nigde nije registrovano...

Svi ti, naizgled veliki problemi rešavaju se čarobnom reči – mito. I ma koliko se federalne vlasti, bar na rečima, borile protiv “stoglave hidre” koja proždire ekonomiju siromašnih i zemalja u tranziciji – posao cveta.

Poznata je priča jednog od kontrolora poslatog iz Moskve u Irkutsk da proveri upravo nelegalno ispumpavanje nafte. Domaćini su ga lepo primili, nahranili i pred početak posla poveli u šetnju. Kad su stigli do jezera Bajkal jedan od milicionera mu je ispričao priču o posebnoj vrsti račića (sličnih piranama) koji žive u tim vodama. Tako su proždrljivi da od čoveka ne ostave čak ni koščicu. Posebno ako je previše radoznao... Kontrolor se vratio u Moskvu sa izveštajem da se u Irkutsku nafta uopšte ne krade. Štaviše, to je obrazac poštenja i ispravnog poslovanja. Pa, ipak, tokom protekle godine u Irkutskoj oblasti je registrovano 305 “uključivanja” na legalne naftovode i ispumpavanja nafte. U Samarskoj 46, U Uljanovskoj 88, u Dagestanu 74, u Krasnodaru 76... i tako u beskraj.

Štete su ogromne, ali čine samo mali deo one koju Rusija zbog korupcije svakodnevno trpi. Prema najnovijim podacima, ukupna suma mita koji se godišnje “obrne” veća je od državnog buyeta zemlje 2,5 puta. Zato se među prioritetne zadatke vlasti za 2007. godinu na prvo mesto stavlja borba protiv korupcije. U januaru ili februaru Rusija će i zvanično postati član Međunarodne grupe za sprečavanje korupcije (GRECO). Pre toga će morati da unese značajne izmene u krivično zakonodavstvo. Jedino tako će moći makar delimično da ispuni obaveze koje je preuzela nedavno potpisujući Antikorupcionu konvenciju.

Svi dosadašnji pokušaji borbe protiv, kako se to ovde kaže, “vzjatki”, propadali su zato što su pokušaji iskorenjivanja zla išli “odozdo” – hapšeni su i kažnjavani saobraćajci koji su uzimali po stotinak rubalja (3-4 dolara) za pogrešno parkiranje ili prebrzu vožnju, a za to vreme činovnici čije plate nisu veće od nekoliko stotina dolara kupovali su vile, jahte i skupe automobile... Činjenica da je za uzor u najnovijem talasu borbe protiv korupcije uzet baš Singapur govori da je, izgleda, konačno sazrela svest da se mora živeti “po pravilima”.

Primer Singapura je poučan zato što je ta mala azijska zemlja uspela da se za kratko vreme izbori sa zlom koje je zahvatilo sve pore društva. Danas tamo nikome ne pada na pamet da novcem rešava probleme. To dokazuje da je za rešavanje problema potrebna samo jaka politička volja i efikasni organi vlasti. I da se borba mora započeti “odozgo”. U tom slučaju sve se može uraditi i brzo i lako.

U Singapuru je najpre formiran specijalni organ – Biro za suprotstavljanje korupciji – koji se potčinjavao neposredno premijeru, dok se Rusija odlučila za organ koji je u direktnom kontaktu sa predsednikom i ima veoma široka ovlašćenja. Obaveza mu je da kontroliše činovnike, ali i sve građane. Oni koji bi želeli da se donesu nova pravila a da se ništa ne promeni vide u tome nedemokratsku instituciju, “još jednu specijalnu službu koja vrlo lako može da dođe u situaciju da zloupotrebi svoja ovlašćenja”. Istini za volju, u svetu još nije poznat slučaj iskorenjivanja korupcije ubeđivanjem, a primer Eliota Nesa s početka dvadesetog veka ne bi se baš mogao nazvati najdemokratskijim.

Rusija, i u ovom slučaju, pokušava da svetska pravila prilagodi “ruskoj duši” koja nikako ne može da shvati da pojam “nezakonito bogaćenje” podrazumeva da onaj ko očigledno živi raskošnije nego što mu to dozvoljavaju legalna primanja mora da dokaže odakle mu novac. Takav predlog je odbijen u Državnoj dumi, kao i predlog o odgovornosti lica koja su omogućila ili dozvolila svom činovniku da daje ili uzima mito, pa i predlog da, po ugledu na evropsko zakonodavstvo, država kompenzira štetu od korupcionog delovanja. Prema evropskim pravilima, to je osnova borbe protiv mita. Ako neki biznismen optuži činovnika da je tražio mito, i bude uhapšen, biznismen će najverovatnije izgubiti svoj posao jer će se kolege uhapšenog potruditi da mu se osvete. Evropska konvencija u takvim slučajevima određuje način da se nadoknade gubici.

Neka svetska pravila su ipak prihvaćena. Tako je sudija obavezan da pred početak sudskog procesa pročita imena svih koji su mu telefonirali ili pisali pokušavajući da utiču na sudski proces. Retko se ko usuđuje da neki poziv preskoči jer nikad se ne zna da li je koji od tih poziva bio kontrolni.

LJudima koji su navikli da činovniku, lekaru, nastavniku treba odneti poklon, makar to bila samo čokolada ili buket cveća, neobičan je i zakon o poklonima iako je daleko liberalniji od evropskih. Ruskim činovnicima se omogućava da ne prijavljuju poklone koji vrede manje od 4 000 rubalja (nešto više od 150 dolara) ili ako ih dobija od porodice i rođaka do 100 000 rubalja (nešto više od 3 500 dolara). Tako se preko žene i tašte i dalje može dobiti nemalo “zahvalnosti”. (Poređenja radi – u Evropi ukupna vrednost poklona koju za godinu dana može da primi činovnik iznosi 100 evra). Na pitanja: “Šta, zar ne mogu da poklonim ni olovku”, odgovara se da neko ko godišnje dobije 500 olovaka, isto toliko boca skupog alkohola, i još štošta slično, ipak može da se obogati, ali to i dalje mnogima nije jasno. Prosto, nepristojno je doći “praznih ruku”.

Ipak, najzanimljiviji, i za ruske prilike najneprihvatljiviji, jeste zakon koji od kandidata za određene položaje zahteva da podnesu spisak svoje imovine. U trenutku njihovog odlaska s položaja taj spisak bi se mogao uporediti s novonastalom situacijom. Da bi Duma donela takav zakon moraće još mnogo da se uradi na “menjanju svesti” i prihvatanju svetskih kriterijuma. Prosto, živeti “samo od plate” ne samo da je nemoguće, nego govori o tome da je reč o čoveku koji baš i nije naročito “sposoban”.

Najvažniji zakon koji Duma mora da donese je zakon o lobiranju. Jer, ni pokloni, ni pojedinačno davanje mita ne mogu se ni iz daleka uporediti sa sredstvima koja se daju za indirektno lobiranje interesa biznisa u parlamentu. Poznato je da deputat za postavljanje pitanja u komitetu o problemu koji zanima nekog biznismena može da dobije najmanje pet do 10 procenata od dobiti naručioca. A dobit je, obično, ogromna. Ali, nije uvek kompenzacija u novcu. Ako je pitanje inicirala vlast, članu parlamenta koji postavi pitanje za uzvrat će biti ukazana pomoć na izborima, a on će, kad bude izabran, odgovoriti na isti način. I tako, u krug.

Zakon o lobiranju, ukoliko bude donet, lišiće mnoge ne samo novca nego i političke moći, pa je teško poverovati da će rado za njega glasati. To će, ujedno, biti i test provere – da li je zaista sazrela politička volja za rešavanje problema korupcije ili je reč o još jednom šminkanju zakona kako bi se uklopili u ono što od zakonodavca traži predsednik. Ukoliko je reč o onom prvom, Duma će najpre morati da se pozabavi zakonom o donošenju zakona, a onda, ili paralelno, angažovanjem svih na izmeni načina mišljenja stanovništva. Tek kada logičan odgovor na pokušaj davanja (svejedno da li 100 ili 100 000 rubalja) bude – “ne, to se tako ne radi”, i kad stanovništvo počne da vrši pritisak na političare koji uzimaju ili nekome omogućavaju da uzme mito, kad oni shvate da mogu opstati na vlasti samo ako se izbore sa korupcijom, moći će da se govori o pravoj borbi.

A dotle će Rusija moći da se “diči” podacima GRECO-a da su po korumpiranosti iznad nje samo Gruzija, Azerbejyan, Srbija, Bosna...