Vlada je već pala

INTERVJU: Aleksandar Vlahović

Izbori, čak i u razvijenim zemljama, imaju uticaj na ekonomsku aktivnost a pogotovo imaju negativnu aktivnost u zemljama koje se nalaze u tranziciji, pogotovo u osetljivim fazama tranzicije, kao što je slučaj kod nas. Drugim rečima, sigurno je da ne treba očekivati naročiti interes za velika ulaganja sve dok traje predizborna kampanja.

Zapravo, sve dok ne bude formirana nova vlada, kaže Aleksandar Vlahović, član Demokratske stranke i ministar za privredu i privatizaciju u prvoj postpetooktobarskoj vladi Srbije, govoreći za NIN o političkom i ekonomskom predizbornom miljeu u Srbiji.

Kako u tom svetlu vidite Nacionalni investicioni plan?

- Uglavnom imam razumevanje za postojanje Nacionalnog investicionog plana.

Mislite, kao “nju dil”?

- Ne. Naprotiv. Varijanta “nju dila” bi posledično dovela do snažnog inflatornog pritiska i to bi neminovno proizvelo sveukupni pad ekonomske aktivnosti.

Ako želimo da imamo povišen nivo direktnih stranih investicija, moramo da unapredimo infrastrukturu. Infrastrukturne investicije nisu toliko interesantne za privatne investitore. Ili se pravi partnerstvo sa državom ili ih država sama plaća. Iskustvo govori da koncesione investicije nisu više atraktivne te je i njihovo prisustvo smanjeno u regionu. Izgradnja infrastrukture se uglavnom finansira iz državnog budžeta. U tom svetlu opravdavam NIP. U saobraćajnu infrastrukturu i u sferu društvene nadgradnje, infrastrukturu u zdravstvu, obrazovanju, sportu... To je, takođe, potrebno. Treba, međutim, voditi računa da te investicije ne dovedu do novih pritisaka na tražnju i posledično, zbog toga što još uvek imamo nedovoljno konkurentnu ekonomiju, i pritisak na uvoz, dakle, da ne stvore još veći jaz u spoljnotrgovinskom bilansu.

Takođe, potrebno je preduprediti da novac iz NIP-a i pored definisanog plana od strane Skupštine, ne ode u potrošnju tj. nadam se da NIP neće biti dobra materijalna osnova za populističku nezrelu I štetnu politiku.

Mada, već delimično jeste. U poslednjih mesec dana Dinkić i još neki ministri stalno promovišu šta će se gde graditi iz NIP. Nije li to zloupotreba u predizbornoj kampanji koja zvanično još nije počela?

- Nemam ništa protiv da najavljuju ali imaću i te kako ako NIP bude obuhvatio samo opštine koje su politički podobne, a ne i one gde je lokalna vlast iz redova političkih partija koje ne pripadaju koaliciji. A to što koriste NIP u predizbornoj kampanji je zloupotreba koja karakteriše primitivne faze razvoja demokratije.

A mi smo nažalost još u primitivnoj, rudimentarnoj fazi demokratije i političke svesti, nemamo zrelu demokratiju pa je moguće da jedan ministar ide okolo i obećava da će napraviti puteve, kao da će ih finansirati iz svog džepa, dok drugi ministri idu naokolo i pričaju kako će izgledati taj NIP, gde će se koliko novca potrošiti... Za to obaveštavanje nisu morali baš toliko da cepaju cipele i toliki put da prevale. Mogli su dopisima da obaveste lokalnu samoupravu da je neki od njihovih projekata prihvaćen da bude finansiran iz NIP.

Taj koji “obećava” puteve zalaže se za koncesiju za autoput a Vojvođani se i dalje bune?

- To je jedna suštinski kapitalna investicija. Iznenađuje me da se bukvalno “juče za danas” najavljuje proglašenje pobednika, da je čitava tenderska procedura malo sklonjena od naslovnih stranica novina, pa time i od javnosti.

To baca senku na čitavu proceduru. Biću veoma zadovoljan ako se, kada bude objavljeno ko je pobedio, daju potpuni podaci o tome kakve je uslove svaki pojedinačni ponuđač ponudio, da vidimo čitavu proceduru. Jedan takav izveštaj zahteva da ga pored vlade usvoje i poslanici u Skupštini Srbije, i da bude dostupan čitavoj javnosti jer, ovde se radi o stotinama miliona evra, koji će biti utrošeni za finansiranje autoputa Horgoš – Požega. Sigurno da nije dobro da se takva investicija realizuje a da postoje nesuglasice između Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine i Vlade Srbije.

Kako komentarišete ostavke ministara iz redova G 17 plus, partije koja je, prema oceni političkih neistomišljenika, stranka jednog čoveka, i to što pokušavaju da svoj odlazak predstave kao razlog za izbore iako je politička situacija zapravo takva da su izbori neminovno rešenje?

- U poslednje vreme bilo je različitih komentara. Od toga da bi ova vlada, da nije bilo ustava vladala do kraja mandata, i da je nikada opozicija ne bi srušila, do tvrdnji da ova vlada žrtvuje samu sebe da bi se doneo ustav, da vladu ruši.... Ništa od toga nije tačno. Ova vlada je imala životni vek koji je istekao septembra ove godine, jer ključni projekti koji su pred njom stajali nisu bili urađeni. Ključni projekat je uspešan završetak pregovora sa EU, da bi se dobio status zemlje kandidata. Tu je vlada pala.

A ne na Ratku Mladiću?

- Pala je faktički na Ratku Mladiću, odnosno, na evropskim integracijama. Prekinuti su pregovori sa EU. Očigledno je da ova vlada nema kapaciteta da otkloni prepreke za brži proces priključivanja EU. Svima je jasno da je sve drugo samo izgovor, način da se prikrije gola činjenica da je vlada pala.

Dakle, Ratko Mladić je ipak dobar izgovor?

- Vlada nije bila sposobna da otkloni prepreke.

Priča o tome da žrtvujemo vladu da dobijemo novi ustav ne stoji jer ona nije već faktički postojala u vreme referenduma, a novi ustav smo dobili zahvaljujući opozicionim strankama, pre svega. Bilo bi interesantno videti kako bi sada, pošto je ustav donet, izgledalo glasanje o poverenju vladi.

U svakom slučaju, dobro je da je novi ustav donet. Otklonjene su prepreke koje su u starom ustavu postojale i koje su sprečavale viši nivo investicija. Da navedem samo jednu prepreku: odredbe starog ustava sprečavale su strane investitore da imaju vlasništvo nad građevinskim zemljištem. Teško je objasniti strancu zašto ne može da postane vlasnik zemljišta na kom hoće da investira. Dobro je što je to izmenjeno.

Pa ni u SAD nema mogućnosti da se postane vlasnik zemljišta već se dobija pravo korišćenja na 99 godina.

- Da ali, ovde nemamo garanciju tog korišćenja. Privatna svojina nad zemljom je sasvim normalna stvar. Veća je sigurnost za investitora ako na svojoj zemlji podiže neku zgradu.

Dobro je, takođe, da je izbrisana društvena svojina. Imali smo sijaset predstavki “ucveljenih” građana, zabrinutih za društvenu svojinu... Dobro je da je ustav donet ali, nemojmo zaboraviti činjenicu da je ova vlada završila svoj životni vek.

Znači, izbori su neminovni?

- Svako prolongiranje datuma održavanja izbora bilo bi jako pogrešno. To bi bio latentni izvor političke nestabilnosti i krize. Bilo bi dobro da imamo izbore već sada, u decembru.

Samo parlamentarne ili i predsedničke, zajedno?

- Nema razloga da se ne održe istovremeno i da se građani na izbore ne pozivaju dva ili tri puta u roku od nekoliko meseci jer, ne zaboravimo da nam predstoje i lokalni izbori nakon donošenja izmena Zakona o lokalnoj samoupravi. Dakle, treba da što pre dobijemo vladu, i predsednika, a potom da budu raspisani lokalni izbori. Onda ćemo imati jednu stabilnu izvršnu vlast i sveukupnu političku situaciju.

Ono što ja lično pozdravljam je podizanje stepena ozbiljnosti i kulture političkog govora u poslednjih nekoliko meseci. Jer to je preko potrebno za sveukupno sazrevanje političke scene. Nadam se da ćemo posle izbora imati jednu stabilnu situaciju sa vladom koja ima jasne ekonomske ciljeve.

Mislite, da tu vladu ne podržavaju radikali?

- Apsolutno. Ta vlada može da bude vlada DS, DSS i ja bih lično voleo da u nju uđe i G 17 plus, naravno, ako pređe cenzus.

Kako procenjujete šanse DS na predstojećim izborima?

- Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Demokratska stranka biti stožer nove demokratske vlade. Što vreme više odmiče DS sve više dobija na rejtingu. Sasvim sam siguran da evropske budućnosti i brzog progresa nema bez DS u vladi. DS je ključna garancija koja Srbiji daje evropski pečat. Kao što je DS svojim činjenjem i doprinela da novi ustav ima taj demokratski pečat. Ali, DS ne može sama. Woj su potrebni partneri. Zato sam srećan zbog pozitivnog trenda političke kulture i političkog obraćanja. Vreme je da se bavimo ključnim problemima a ne da smišljamo političke smicalice, da bismo jedni drugima napakostili.

Procenjujete da bi za četiri godine Srbija mogla biti kandidat za ulazak u EU?

- Tvrdim da, ako imamo vladu sastavljenu od profesionalaca koji znaju svoj posao, za četiri godine možemo da napravimo čudo, u pozitivnom smislu te reči.

Mi?

- Pardon. Da takva vlada može da dovede do ogromnog progresa Srbije. Niko 1997/98. godine nije mogao da zamisli da će Slovačka 2004. godine ući u EU. Tada je stanje u Slovačkoj bilo kao u srpskoj ekonomiji, a mi smo imali sankcije. Tada niko dinar ne bi stavio na slovačku perspektivu, a za šest godina oni su imali takav privredni rast, tako da su ruku pod ruku zajedno sa Češkom i Mađarskom ušli u EU.

Mi smo tih šest godina propustili.

- Da, ali ne treba da kukamo šta smo propustili već da izvučemo pouke iz prethodnog vremena i da ne gubimo nove dane i mesece.

Da li bi danas Aleksandar Vlahović drugačije “odigrao” neke poteze kao ministar za privredu i privatizaciju?

- Što vreme više prolazi sve više sam zadovoljan i ponosan onim što je urađeno. Potpuno sam siguran da sam ispravno radio svoj posao a ono što bih drugačije uradio je to da bih se više mešao u rad ostalih resora. Nisam bio dovoljno energičan da sprečim da se dese neka stupidna rešenja, koja su potom indirektno uticala i na rad i efikasnost resora privrede i privatizacije. Da je sada 2001. godina ne bih poštovao činjenicu da je stečajno zakonodavstvo, zakon o privrednim društvima, o registraciji privrednih subjekata... na saveznom nivou, već bih brže-bolje nova rešenja “pogurao” ka Skupštini Srbije. Pa makar me neko optužio za protivustavne akcije, u onoj, gotovo nepostojećoj saveznoj republici. Sećate se, tri godine smo izgubili za ključne zakonodavne reforme.

Čuju se spekulacije da je ruski predsednik Putin podršku Srbiji po pitanju konačnog statusa Kosmeta uslovio time da ruske firme pobede na tenderu za izbor strateškog savetnika za Naftnu industriju Srbije AD. Kako komentarišete mogućnost ovakvih vezanih aranžmana, koje je ova vlada, eventualno, napravila uoči izbora?

- Ne verujem da postoji bilo kakav dil te vrste i da će privatizacija biti upravljana drugim političkim ciljevima. Javna preduzeća, pre svega EPS i NIS, treba da dobiju strateške partnere, koji će, respektujući poslovne i finansijske performanse, kao i veličinu Srbije, upravo omogućiti da Beograd bude centar investiranja u čitavoj jugoistočnoj Evropi.

Treba li država da ostane većinski vlasnik ili da ima kontrolnu akciju prilikom privatizacije javnih preduzeća?

- Ovde se kontrolni mehanizam pogrešno shvata kao većinsko vlasništvo. Verovatno danas 99 odsto ne samo obične populacije već i takozvanih eksperata smatraju da je MOL preduzeće u vlasništvu mađarske države, što nije tačno jer Mađarska ima manje od pet odsto vlasništva ali ima stratešku kontrolu posedovanjem “zlatne akcije” i definisanjem broja strateških odluka koje se ne mogu doneti bez učešća manjinskog partnera, odnosno države. Sličnu kontrolu mi ovde možemo da uspostavimo. Ono što je važno jeste to ko će podići kvalitet korporativnog upravljanja, finansijske i ostale performanse. Tvrdim da, ako izvršimo privatizaciju manjinskog paketa u javnim preduzećima, a i dalje nastavi država, odnosno vlada da kadrira, a bez upravljačkog učešća manjinskog partnera, imaćemo i dalje budžetski subvencionirana javna preduzeća. Neophodno je prepustiti upravljanje strateškim partnerima, bez obzira na to da li su manjinski ili većinski.