Vremena i festivali

Svaki festival, pa i festival ove muzike, moguće je koncepcijski organizovati na nekoliko načina.

Može to, na primer, biti festival bendova koji sviraju diksilend. Moguće je organizovati festival mejnstrim bendova, kao što je to festival u italijanskom gradu Ivrea. Moguće je organizovati festival etnodžeza, itd...

Intencija ovogodišnjeg festivala bila je da se prikaže šira paleta onoga što je po mnogim pokazateljima zaslužilo da bude prikazano. DŽez je izuzetno vitalna muzika, koja dozvoljava da u njoj nađu mesto i drugi muzički žanrovi, koji ovu muziku koriste kao osnovu specifičnog načina izražavanja. Već dugi niz godina najznačajniji festivali ove muzike postali su mesto gde se izvodi dosta toga, što, po nekima, nije džez.

Zalažem se da “čistunci” imaju pravo na svoje mišljenje. Plašim se samo da u svom čistunstvu nisu zapazili da se ova muzika i njeni izvođači i autori nalaze u stalnom istraživanju. Ono se nekome može dopadati ili ne, ali ostaje činjenica da se radi o vrhunskim izvođačima sa zanimljivim pomacima. Konkretno, Dejv Daglas, Esbjorn Svenson, Volfgang Mutšpil, da pomenem samo neke.

Beograd je svojevremeno imao Wuport džez festival. Bio je to „paketski” festival. Kada kažem paketski, mislim na činjenicu da je bio kupovan u paketu, i kreiran negde drugde. Bio je vrlo dobar – to nije sporno. Takvih paketa više nema.

Počev od prošle godine festival je kreiran ovde, u Beogradu. Ako Skupština grada Beograda odluči da festival uvrsti u stalnu manifestaciju kao Bemus i Bitef, a imajući u vidu dokazanodobre organizacione sposobnosti ljudi iz Doma omladine, to je šansa da Beogradski džez festival stekne zavidnu međunarodnu reputaciju.

Milivoje-Mića Marković,

član Saveta Beogradskog džez festivala

***

Utisci publike su obično najvažnije blago koje organizator koncerta stvori. Zbog toga sam pažljivo pratio šta se dešava na relevantnim forumima i blogovima, na kojima je mlađa publika počela da beleži svoja reakcije, i pre nego što je 22. beogradski DŽez festival počeo. Bilo je jasno da je prošlogodišnji povratak džez festivala među bitna gradska dešavanja raspalio maštu i uzbudio duhove i kod ljudi koji nikad nisu pomišljali da se prošetaju do džez koncerta.

Stoga mi je više nego zanimljivo da sad svu tu uzavrelu masu komentara na Internetu poredim sa reakcijama u nedeljnicima kao što su NIN i “Vreme”, u kojima su se oglasili zastupnici estetike koja sa bitnim novim tokovima ima veze samo kao dostojanstveni preteča. Dijametralno suprotno od oduševljenih, pa i euforičnih reakcija na Internetu, kao sredstvu komunikacije mladih, dva nedeljnika su donela dva prikaza koja su – krajnje nefer prema čitaocima – potpuno promašila temu: dok onaj u “Vremenu” iz nepoznatih razloga pretenduje da ponudi poslovnu kritiku, zasnovanu na poluinformacijama, pošto nema većih muzičko-kritičarskih primedbi, tekst u NIN-u otvoreno pokušava da nametne utisak da tu džeza nije ni bilo.

Paradoksalno, upravo je takva informacija plasirana preko NIN-a, ustvari glavni dokaz da je tu džeza i te kako bilo, više nego ikad u poslednjih petnaest godina – a svakako mnogo više nego za vreme dok je ovu muzičku oblast definisao samo prestonički kongresni centar, pa potom razni krugovi koji su džez muziku videli kao svoje privatno vlasništvo, spremni da je prikažu isključivo kao deo sopstvene zaostavštine.

Presađujući u Beograd pozitivna iskustva, pored ostalog i Exita, na kome radim kao glavni promoter na Main Stageu od 2003. (kad je ovaj festival počeo da dovodi prve velike inostrane grupe), moramo da krpimo rupe i premošćavamo neverovatnu prazninu u našoj opštoj kulturi.

Pravo je pitanje šta je tradicija džeza? Širina džeza i njegova uzbudljivost, krije se upravo u tome što je kao prva prava crnačka gradska muzika, uspeo da tokom decenija upije mnogobrojne uticaje i prevede ih na jedinstvenu muzičku gramatiku, koja se stalno menjala. Ali kod nas te vesti, kao i mnoge druge, još nisu stigle.

Svi su izgledi da ovaj festival nije više samo običan festival nego prilika da još jednom sagledamo sav intelektualni i duhovni ponor u koji nas je bacio izvestan istorijski skok unazad. Neki, naravno, opet nemaju pojma o čemu se to ovde priča...

Dragan Ambrozić

odgovorni urednik, Dom omladine Beograda