Kupci čekaju izbore

Srpska tranzicija duboko je zašla u svoju šestu godinu ali, privatizacija još nije završena. Čekaju se rezultati izbora, 21. januara. Do sada su nove gazde našla sva tržišno atraktivna društvena preduzeća a država je zaradila više od dve milijarde evra. Za privatizaciju su, prema nekim procenama, preostali “krševi”, koje “kad zagrebeš“, kao iz mađioničarskog šešira iskaču problemi. I za taj “krš“, sa privatizacijom komunalnih i javnih preduzeća može se, međutim, dobiti lepa suma. Ekonomista Milan Kovačević, ekspert za strana ulaganja, procenjuje da bi se od prodaje preostalih društvenih firmi i prodajom dobrog dela državnog kapitala moglo inkasirati četiri do pet milijardi evra.

- I među preostalim društvenim preduzećima ostalo je atraktivnih firmi, za koje se može naći dobar kupac. Imamo više od 200 privatizovanih preduzeća koja su u sporu, a među njima ima vrlo atraktivnih. NJih treba ponovo privatizovati. A ako se pored privatizacije Naftne industrije Srbije bude išlo i na privatizaciju ostalih javnih preduzeća: Elektroprivrede Srbije, Jata, Srbijašuma, dela komunalnih i preduzeća koja se bave saobraćajem, uz privatizaciju preostalog društvenog kapitala može se dobiti četiri do pet milijardi evra, procenjuje Kovačević ukazujući da je dosadašnjem prilivu od oko dve milijarde potrebno dodati i sumu dobijenu prodajom “Mobija 63” (1,3 milijarda evra) i novcem koji će država dobiti za treću licencu. Kovačević očekuje da bi se Telekom, naravno, ako država, odnosno nova vlada reši da ga proda, mogao unovčiti za sumu veću od 1,6 milijardi evra.

- Sumnjam, međutim, da naše vlasti uopšte hoće da privatizuju javna preduzeća jer imamo situaciju da Telekom podržavljuje imovinu, kupujući “BK Trejd”, na primer, ukazuje Kovačević.

Koliko je firmi s prefiksom “društveno”, kao titularom vlasnika preostalo za privatizaciju, teško je, dakle, reći. U Agenciji za privatizaciju podsećaju na činjenicu da je priličan broj firmi “ugašen” kao i na to da se mnoge firme nisu preregistrovale do dana isteka roka za prijavljivanje u Agenciji za privredne registre. Iz Ministarstva za privatizaciju Vlade Srbije do sada je nekoliko puta saopšteno da produžetka roka za privatizaciju neće biti. To zapravo znači da će sva društvena preduzeća zaključno sa 31. decembrom naredne godine ili biti privatizovana ili će završiti u stečaju.

Iako je baš tokom ove godine bilo velikih transakcija, koje su napunile državnu kasu pred izbore, za privatizaciju u Srbiji ostalo je još mnogo posla. Ako je suditi prema podacima iz Nacionalne strategije privrednog razvoja Srbije, od 2006. do 2012. godine treba privatizovati čak 5.000 preduzeća sa oko 600.000 zaposlenih. Tumačeći ove podatke, srpski ministar privrede Predrag Bubalo navodi da je od momenta pisanja strategije veliki broj društvenih preduzeća već privatizovan i naglašava da se može govoriti o tome da je za privatizaciju do kraja 2007. godine ostalo nekoliko stotina društvenih firmi.

Zakonom je, inače, precizirano da rok za privatizaciju preduzeća s društvenim kapitalom ističe četiri godine od stupanja na snagu Zakona o privatizaciji, koji je usvojen 2003. godine. Ovo, međutim, nije rok za okončanje s privatizacijom državnog kapitala, odnosno, javnih preduzeća. Da podsetimo, rok za privatizaciju državnog kapitala nije predviđen što praktično znači da javna preduzeća mogu, a ne moraju biti prodata.

- Sve što je vezano za državni kapital na odluci je Vlade Srbije, koja je formalni nosilac vlasništva, kaže Rade Šević, direktor Centra za informisanje Agencije za privatizaciju, napominjući da je konačni broj preduzeća za privatizaciju teško utvrditi i zato što je u toku izdvajanje sporednih delatnosti iz državnih firmi.

Šević navodi da Akcijski find i PIO, na primer, imaju u „Simpu” manjinski paket akcija od 43,62 odsto i da će ovo državno vlasništvo biti stavljeno na tender. Kupci će biti u obavezi da dostave ponudu za državni paket ali će morati da definišu „minimalni paket”, koji su spremni da kupe. Dakle, moraće da dostave cenu i za te akcije pa će država, odnosno Agencija za privatizaciju, moći da pozove male akcionare da pridruže njihove akcije državnom paketu.

Dok je najpre za proces restrukturiranja bilo predviđeno 80 firmi, osamostaljivanjem delova velikih preduzeća taj broj se popeo na 130. Iako je šezdesetak već prodato, za neka izdvajanje još nije okončano, zapravo, još nisu završeni deobni bilansi, posle kojih će novonastala društvena preduzeća biti privatizovana. Tako je, na primer, realno očekivati da se uskoro završi deobni bilans za tri Jatova hotela, i da već u prvom kvartalu 2007. godine bude raspisan tender za njihovu privatizaciju.

Srpski ministar privrede Predrag Bubalo je na proslavi petog rođendana novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju ovih dana rekao da se proces privatizacije odvija na zadovoljavajući način, ocenjujući da je u njegovom Ministarstvu i Agenciji stvoren „ekspertski tim za posrnulu srpsku privredu”.

- Koliki je naš uspeh najbolje govori podatak da je od kada sam ministar kroz restrukturiranje privatizovano čak 60 preduzeća, dok je prošloj vladi to uspelo samo u jednom slučaju. Mnogo je veće zadovoljstvo i uspeh privatizovati firmu u problemima, od one koja dobro radi, kaže Bubalo.

Na istoj proslavi Vladimir Galić, novi vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju, tvrdi da je od nastanka rad Agencije za privatizaciju bio decentralizovan. On kaže da će “uskoro pri novosadskoj kancelariji biti otvoreno odeljenje Centra za stečaj koje će se baviti privatizacijom kroz stečaj vojvođanskih društvenih firmi”.

Među firmama koje su u procesu restrukturiranja svakako je najzanimljivija Grupa „Zastava vozila”, koja je ovih dana svakodnevno aktuelna zbog toga što su se „izjalovila” letošnja obećanja da će država pomoći (finansijski) da se u Kragujevcu dovrši sve i otpočne sa montiranjem „Fijatovog” „punta”. Samim radnicima svakako je bolno što njihovu sudbinu poput ping-pong loptice zloupotrebljavaju u predizbornim kampanjama gotovo sve partije. Nova predizborna obećanja na njihov račun izrekao je i ministr Bubalo, a Kragujevčanima predstoji da nađu još malo strpljenja.

U istoj grupi su i „Prva petoletka” iz Trstenika, za koju su zainteresovani Rusi, Industrija kablova iz Jagodine, nekadašnji socijalistički gigant MIN holding iz Niša, čija četiri (izdvojena) preduzeća su već prodata na aukcijama, a tu je i „EI Niš“, iz koga je izdvojeno već osam preduzeća. Tu si u „PKB Beograd”, „Goša” iz Smederevske Palanke, pribojski FAP, „Viskoza” iz Loznice za koju su upravo ovih dana najavili otpočinjanje s privatizacijom. Ovoj grupi pripadaju i pirotski „Prvi maj”, beogradski IMT i IMR, „Matroz” iz Sremske Mitrovice...

Privatizacija, za koju se još u samom startu znalo da će biti najkomplikovanija, i dalje se, međutim, odlaže. Ona još nije zahvatila javni sektor. To je posebno osetljivo pitanje čija se realizacija ne može vezati za bilo kakve rokove. Treba imati u vidu da javni sektor ne čini samo onih 10 ili 20 velikih državnih infrastrukturnih preduzeća, među kojima su, svakako najveći NIS, EPS, ŽTP Beograd, JAT... Jer, javni sektor čini i oko 400 komunalnih preduzeća, koja funkcionišu na bazi velikih prinadležnosti i male odgovornosti.

Od do sada privatizovanih firmi raskinuto je šest ugovora sklopljenih na bazi tendera. Razlozi su, najčešće, neuplaćene rate, ali i neizvršavanje investicione obaveze i raspolaganje imovinom suprotno odredbama ugovora, kao što je to bio slučaj kod privatizacije „Putnika”, „Srbijaturista” i „Župe”.

Ministar Bubalo smatra da to kako će preostala preduzeća, koja su bila (ili su još) u procesu restrukturiranja, naći kupce, zavisi od tržišta. A kakvo će biti to tržište, svakako ne zavisi od samih preduzeća već od ekonomskog miljea koji treba da kreira nova politička struktura.

Stečaj kao model - Agencija ne inicira stečaj. Ali, stečaj je efikasan način za rešavanje problema tih preduzeća. Sada imamo 354 preduzeća gde je Agencija stečajni upravnik jer su to društvena preduzeća. Posle 2007. godine samo stečaj će biti model za sva društvena preduzeća u postupku privatizacije, kaže Rade Šević, direktor Centra za informisanje Agencije za privatizaciju. Trenutno su aktuelni slučajevi nasleđenih stečajeva u Robnim kućama Beograd, „Ineks intereksportu”, GP „Rad”, beogradskom Hipodromu, NIP „Dečije novine”, MIP „Požarevac”, mitrovačkoj Industriji ventila... Rešavanje subine Robnih kuća je prema Ševićevim rečima u fazi procene vrednosti imovine. Kad ovaj proces bude okončan, biće objavljen javni poziv i RK Beograd će biti ponuđene na prodaju kao pravno lice, sa preostalim brojem radnika. Ali, bez obaveza poveriocima, koji će biti namireni od sume dobijene prodajom. I za „Ineks intereksport” će najpre biti napravljena ekonomsko–finansijska analiza a potom će biti traženo rešenje. Dejan Jokić, direktor Centra za sprovođenje stečajnog postupka pri Agenciji za privatizaciju, najavio je, inače, još početkom novembra da će prodaja imovine preduzeća u stečaju, u postupcima koji nisu okončani, biti preispitana. U svim slučajevima gde se utvrde nepravilnosti, a novi vlasnik ne prihvati promenu ugovora, uslediće tužbe nadležnim sudovima. Trenutno je, inače, podnet predlog za pokretanje stečajnih postupaka u oko 1.500 preduzeća u Srbiji. Od primene novog Zakona o stečaju, u februaru prošle godine Centar za stečaj Agencije za privatizaciju pokrenuo je postupak stečaja u 126 preduzeća. Do sada je stečaj okončan u 18 preduzeća, dok je u 20 obustavljen. Imovina 320 preduzeća je nuđena na prodaju, u celini je prodata u 79 preduzeća, a delimično u 74 firme. Neuspešan je bio postupak prodaje u 12 slučajeva, a uskoro će na prodaju biti ponuđena imovina 17 preduzeća u stečaju. Treba reći da će, u postupku usaglašavanja sistemskih zakona sa novim Ustavom Srbije, određene dorade morati da pretrpi i Zakon o stečaju. Konkretno, reč je o omogućavanju boljeg uvida Višeg trgovinskog suda u tok stečajnih postupaka.