Da li je Bojić- kul?

Ponovo smo svedoci medijske hajke na Milovana Bojića. Tog čoveka impresivne biografije, koji je u najtežim trenucima po ovu zemlju bio potpredsednik vlade, čuvenog direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, vizionara koji se zalagao za formiranje „Instituta za budućnost”, ponovo pokušavaju da diskredituju.

Tako, poreska inspekcija već dva meseca „vršlja” po klinici „Ostrog”. Reč je o supermodernoj privatnoj klinici koju je prošle godine osnovala firma: „Modul kompani”. Klinika „Ostrog”, izgleda kao svemirski brod, poseduje skener kakav imaju samo dve klinike u Evropi, kvalitet lečenja je na visokom nivou (kao lekar je zaposlen i Sandro Marković, bivši pevač pop–folk grupe Prsluk bend). Ali, ova klinika ima i jedan greh. Taj što je profesor Bojić autor organizacije medicinskog programa. I zbog toga je klinika „na udaru”. I zbog toga su se mediji okomili na nju, pa je morala da zapreti svim zlonamernima tužbom!

Da, samo to što je, onako ljudski, pomogao i napravio organizaciju klinike stavlja se „na dušu” Bojiću. Neki pišu da je čak vlasnik klinike. Bez ijednog papira, bez ijednog dokumenta mediji iznose tako grube neistine. Da li neko može da poveruje da bi jedan levičar i humanista ranga Milovana Bojića dozvolio sebi da, kao najgori kapitalista, gazduje privatnim zdravstvenim ustanovama i da papreno naplaćuje lekarske usluge.

Nije se uzalud profesor Bojić borio protiv petokolonaša, protiv domaćih izdajnika i stranih plaćenika. Znao je šta znači marionetska vlast, znao je da ljudima koji su spremni da izdaju svoju zemlju ništa nije sveto. I da sa takvima na vlasti nema ni pravde, ni poštenja, njima ne trebaju argumenti...

Iako već dva meseca traje akcija poreske policije protiv Klinike „Ostog”, nikakva veza sa Bojićem nije dokazana. Svakog dana na naslovnim stranama novina objavljuje se fotografija gospodina Bojića iako i sam Vladimir Ilić (kakve li slučajnosti da jednog velikog levičara napada čovek ovog imena i prezimena) priznaje da formalno – pravne veze Bojića i klinike „Ostrog” nema i zato nije mogao ni da podnese krivičnu prijavu. Neke novine, kao npr. „Press”, čak seire nad neargumentovanim napadima na gospodina Bojića. „Tooo, narodna milicijo, hapsi”, pisalo je na naslovnoj strani ovog dnevnika. Šta je doživela zemlja koja je onako ponosno i časno odolevala čitavom imperijalističkom svetu dok je Milovan Bojić bio u vrhu vlasti.

Kaže Ilić da je Bojić lično učestvovao u nabavci opreme za „Ostrog”, da je lično garantovao menicama za kupljenu opremu. I šta? To samo govori o njegovoj spremnosti da pomogne, da učini ljudima, prijateljima s kojima je dugo radio u Institutu „Dedinje” i koje je, možda, baš on napravio takvima da im bezgranično veruje čak i kad je kupovina skupocene opreme u pitanju. Uostalom, „Ostrogu” veruju i Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, arhiepiskop crnogorsko–primorski Amfilohije (Radović), akademik Mihajlo Marković, nekadašnji predsednik Jugoslavije Momir Bulatović, drugi čovek trenutno najjače partije u Srbiji Aleksandar Vučić... Svi oni prisustvovali su svečanom otvaranju Klinike „Ostrog”.

Taj kapitalistički Vladimir Ilić optužio je čelne ljude „Ostroga” Slobodana Kneževića i Qiljanu Sarić za utaju poreza, kaže da su navodno izbegli plaćanje poreza od 38 miliona dinara, da su vodili duple knjige, da su prijavljivali svega 10 odsto pacijenata koji su prošli kroz kliniku. Tako je klinika koja ima dnevni profit između 250 hiljada i milion dinara, prema prijavljenim ciframa poslovala sa gubitkom. I kao vrhunac, kažu da je Milovanu Bojiću nezakonito isplaćeno 150 hiljada evra i plus 50 hiljada njegovoj supruzi

Dragani. Ilić tvrdi da je novac za Bojića sklanjan pod šifrom „Šef”.

Svetozar Vujačić, Bojićev advokat, kaže da je sa svojim klijentom sedam sati boravio u poreskoj policiji ali da „ništa nisu mogli da mu nađu”. „Ta nekakva šifra 'Šef' je smešna.

Uostalom, Bojić nije tip čoveka koga bi zvali šef. Nikakve konkretne dokaze za to nisu izneli.” O poslovanju klinike sa gubitkom, Bojićev advokat kaže: „Znate li vi kakva je to klinika. Kakva je to oprema. Kreditne rate su velike i otuda minus. Pa, i ja sam prvih godina svog poslovanja bio u minusu. To je normalno.”

Otkud sada ponovo napadi na Bojića? Zašto? S kojim ciljem? Kome smeta jedan takav čovek? „Zaista ne znam. Od 2000. godine gospodin Bojić je potpuno apolitičan, ne znam kome smeta. Jedino neka konkurentska klinika nezadovoljna uspesima 'Ostroga' može da bude zainteresovana za ovakve napade. Ovo njemu vrlo teško pada. On je, ipak, uvaženi profesor univerziteta i ne može da veruje da se takve neistine pišu po novinama”, kaže Vujačić.

Ovo, naravno, nije prvi put da se pokreću medijski napadi na Milovana Bojića. Kao i svaki veliki političar, nije ih dočekao iznenađen. Tako se, posle petooktobarskog puča, uopšte nije pojavio na Institutu. Znao je da su ljudi protiv kojih se borio a koji su na ulici oteli vlast narodne levice spremni na sve. Na najgore laži, na najgore optužbe. Jer politički protivnik takve biografije i ugleda kakav je imao Bojić, bio je velika pretnja za njih sve.

Da samo kratko podsetimo. Rođen u malom selu pored Kolašina, svakodnevno je, i po kiši i po snegu, prevaljivao 11 kilometara do škole i opet bio odličan đak. U petom razredu jedini se opredelio da uči francuski jezik pa je tih 11 km morao da prelazi sam i to noću, kroz šumu koju su i odrasli zaobilazili. Kako će kasnije reći, to mu je pomoglo da postane neustrašiv. I kada je došao u Beograd, na studije medicine, ništa mu nije bilo teško i sve je postizao. Da daje ispite u roku ali i da se izdržava istovaranjem uglja i cementa na železničkoj stanici i dostavljanjem mleka u ranim jutarnjim časovima. I posle diplomiranja nastavio je da radi više poslova paralelno. Nije zapostavljao ni struku, ni nauku, ni politiku. Iz Zavoda za zaštitu zdravlja stigao je na mesto direktora Instituta „Dedinje”, sa Prištinskog na Beogradski univerzitet, iz SPS-a u JUL. Bio je predodređen da baš on bude predsednik Univerzitetskog komiteta JUL-a (ostao zapamćem po efektnom sloganu „JUL je kul”), kasnije i potpredsednik vlade i ministar zdravlja.

Uprkos visokim pozicijama, nikad nije zaboravljao običnog čoveka. Kad je bio direktor Instituta „Dedinje”, u čekaonicu je zalepio i potpisao plakat sa natpisom „Ako nemate vezu, ja sam vaša veza”. Tako se prema svojim pacijentima ophodio Milovan Bojić.

I onda kojekakvi pričaju da je Institut ostavio u dugovima od 25 miliona maraka, da je distribuirao kineske lekove sumnjivog kvaliteta, da je formirao tzv. deviznu blagajnu na Institutu i njome po svom ćejfu raspolagao, da je novcem Instituta finansirao političku školu JUL-a i štampanje knjiga ljudi bliskih stranci Mirjane Marković, da je isplaćivao visoke sume novca ljudima koji uopšte nisu bili zaposleni na Institutu, da je formirao i bogato plaćao specijalni medicinski tim koji se brinuo o zdravlju njegovih roditelja... Našli su mu, navodno, i račun u jednoj švajcarskoj banci sa 800 hiljada franaka, navodno ima i pasoše Malija i Belizea... I ništa od toga nisu dokazali. Kao što ni sad u slučaju „Ostrog” nije podignuta krivična prijava.

Svi oni koji su bili protiv njega devedesetih, sve te postpetooktobarske vlade: i Đinđićeva, i Živkovićeva, i Koštuničina, i sva tužilaštva i sudovi nisu uspeli da pronađu dokaze koji terete Milovana Bojića. Dakle, Milovan Bojić nije kriv! Oni jesu.