Domanović nije želeo da bude diktator

Maštajući o književnoj sudbini “eventualne Nove Stradije” u današnjoj Srbiji, Svetislav Basara predviđa novom Domanoviću “hod po patriotskim mukama”. Priredili bi mu je, pored ostalih, i “analitičari iz Nove srpske političke misli”. Oni bi, po Basari, sirotog književnika optužili za “mondijalizam” i “ekstremizam”, a njegovo delo nazvali “pamfletom”. Analitičari iz NSPM se ne bave književnom kritikom, a književnicima se bave samo onda kada ovi uđu u politiku. Tako je, recimo, potpisnik ovog pisma gospodina Basaru pomenuo samo jednom i to nakon njegovog programskog teksta (Zemlja, br. 3, maj 2006, str. 10-12) karakterističnog naslova: “Diktaturom do demokratije”. Tu je Basara ustvrdio da, pošto je “ova 'demokratija' u stvari diktatura otuđenih centara moći”, u Srbiji se “do demokratije može doći kontrolisanom diktaturom” (12). Ta priželjkivana “kontrolisana diktatura”, opisuje dalje Basara, izgledala bi tako što bi se “proglasila suspenzija rada političkih partija na period od četiri godine koje bi bile iskorišćene za demontažu paralizovanog i korumpiranog sistema”. Diktatura je, ubeđivao je svoje čitaoce Basara, u Srbiji neophodna zato što je “u politici, za razliku od arhitekture, neuporedivo lakše izgraditi nov sistem, nego srušiti stari”. I dok u Srbiji bude trajala takva diktatura, “poslove razvoja ekonomije, projektovanja institucija, reforme vojske i policije, izrade ustava, pisanje stvarne istorije zasnovane na činjenicama, reforme školstva i univerziteta... vode ekspertske grupe”, objašnjavao je Basara. Partije će, pak, biti vraćene iz hibernacije tek kada se u Srbiji bude stvorio “jedinstveni sistem vrednosti”, tj. valjda tek pošto svi budu prihvatili ono u šta veruje Basara i stranka za koju se on hvali da glasa. Ja sam ovaj programski tekst, prilikom jedne naučne rasprave posvećene političkom ekstremizmu u Srbiji, naveo kao primer javnog zalaganja da se u Srbiju uvede diktatura koja bi potrajala do potpunog ideološkog glajhšaltovanja Srbije. Meni to uopšte nije izgledao kao tekst Radoja Domanovića, već pre kao tekst nekog balkanskog DŽAnuncija. S jednom razlikom – ovaj naš DŽAnuncio nije slavio Musolinija, već je hteo da On bude diktator! Naime, u istom broju Zemlje objavljen je i intervju Teofila Pančića iz koga saznajemo da se za novog srpskog diktatora kandidovao sam Svetislav Basara, glavom i bradom! (str. 64). Kakva bizarnost, reći ćete. Možda je bizarnost. Možda je i književničko preterivanje. Ali, svakako je – politički ekstremizam. A imajući u vidu otvorene političke simpatije g. Basare, takav ekstremizam uopšte nije za šalu. Analitičari iz NSPM, inače, cene lakrdijaše. Ali, ne i lakrdijaše iz minhenskih pivnica. Slobodan Antonić