Šta je znao veliki glumac?

Poređenje Žanke Stokić sa Qubišom Jovanovićem ili obratno ukazuje na rasprostranjenost anestezije mišljenja i nepoznavanja podataka i na iluziju opstanka nekadašnje uloge pozorišnog glumca u kulturi, kao stvaraoca, te na neprihvatanje današnjeg položaja glumca kao zabavljača kakav je posvuda u razvijenom svetu. Kao da smo zaboravili da se genijalni Qubiša Jovanović pojavljivao na sceni ne samo kao glumac nego i kao narodni poslanik užičkog kraja u jednopartijskoj skupštini jednopartijske države. A još manje se sećamo da je kvislinški nastupao tokom Drugog svetskog rata u zagrebačkom pozorištu na par desetina kilometara od Jasenovca. Malo osoba zna, jer je kako mi se čini podatak bio skrivan, da je poslednjoj predstavi u kojoj je Jovanović nastupio u tada jedinom, najzvaničnijem i najvećem zagrebačkom pozorištu prisustvovao Ante Pavelić. Već su se bili dogodili Staljingrad i Kursk, hitlerovska nemačka je pošla nizbrdo, a ceo Zagreb je znao da Qubiša Jovanović sa još nekim pozorištarcima odlazi u partizane, u Pozorište narodnog oslobođenja. Sva publika na toj predstavi “Gospode Glembajevih” znala je ko od glumaca odlazi kod komunista i strasno im je pljeskala. Poglavnik je došao da svojom nazočnošću ukaže da NDH počinje da prelazi na stranu saveznika što se na kraju obistinilo, sudeći po ishodu stvari, a ne po sudbinama aktera te izvanredne metamorfoze i političke snalažljivosti. Ne verujem da je veliki glumac znao šta čini niti da je razumevao šta se dešavalo, niti da je do njega dopro i jedan krik jasenovačkih žrtava a još manje da je znao da su svi zagrebački Srbi i Jevreji bili istrebljeni. Takođe ne verujem da mu je ikada palo na pamet da pomisli ko je na svetu ili na nebesima ronio suze nad oduzetim stanom u koji je komunistička vlast uselila velikog glumca sa njegovom prekrasnom ženom, kada se zbivalo ono izbacivanje buržoazije iz kuća u okolini tadašnjeg Doma armije. Ni za šta veliki glumac nije bio kriv, jer izgleda nije shvatao šta se događalo, što ne bi bio oprost ili izgovor da bilo koje pozorište u Srbiji nosi njegovo ime. Između ostalog i iz razloga toga što je današnja Evropa baš takva. Zoran Krstanović, novinar, Beograd