Prevodilački izazov

U Udruženju književnih prevodilaca Srbije, ove godine je prvi put dodeljena nagrada “Mihailo Đorđević” za najbolji prevod književne proze sa engleskog jezika. Prva dobitnica ove nagrade za 2005-2006. godinu je Arijana Božović, čija su se čak dva prevoda (Subota Ijana Mekjuana i Spor čovek Y. M. Kucija) našla u najužem izboru žirija novoustanovljene nagrade “Mihailo Đorđević”. Međutim, ni ostala tri prevoda književne proze (Jejts je mrtav Yozefa O’Konora u prevodu Slavice Miletić, Patrljak Nila Grifitsa u prevodu Aleksandre Bajazetov-Vučen, i Bruklinska revija ludosti Pola Ostera, u prevodu Ivane Đurić-Paunović) nisu bila slabija, bar u ocenama tačnosti i vernosti. Po rečima članova žirija, bila su izvrsna. Zato je mogao da pobedi samo najveći prevodilački izazov koji je po mišljenju Jelene Stakić, Veselina Kostića i Borivoja Gerzića, članova žirija, savladala baš Arijana Božović u Mekjuanovom romanu Subota (Paideia, 2006). Udruženje književnih prevodilaca Srbije i reditelj Srđan Karanović, unuk profesora Mihaila Đorđevića, osnovali su Fond “Mihailo Đorđević” i ovu nagradu kako bi očuvali uspomenu na jednog od naših najznačajnijih prevodilaca, koji je bio i jedan od osnivača UKPS-a, zajedno sa Milošem Đurićem, Raškom Dimitrijevićem i drugima. Mihailo Đorđević (1885–1970) bio je prevodilac s francuskog i engleskog jezika. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1908. godine, a potom je godinu dana (1909-1910) boravio u Ženevi i Grenoblu, gde je usavršavao francuski jezik. Engleski jezik je naučio između 1915. i 1919. kada je kao šef grupe izbeglih srpskih đaka boravio u Engleskoj. Pre i posle Prvog svetskog rata radio je kao suplent u gimnazijama u Solunu i Skoplju, te kao profesor Bitoljske, Pančevačke ali i beogradske Prve muške gimnazije. Ubrzo su usledila i direktorska nameštenja u Učiteljskoj gimnaziji u Dubrvniku, pa u gimnazijama u Jagodini, Velikoj Kikindi, Pančevu i Ćupriji. Profesor Đorđević je, međutim, ostao upamćen kao prevodilac najpoznatije anglo-američke umetničke proze svih vremena. Sa francuskog je preveo nekoliko priča Anatola Fransa i kratak psihološki roman Adolf Benžamena Konstana iz 1816. Međutim, otkako se vratio u Srbiju 1919, pa do pred kraj života prevodio je anglo-američku umetničku prozu. Zapravo, “knjige koje su bile naš prvi susret sa stranom književnošću”, kako nas je na to podsetila laureat Arijana Božović. Među njima su i nezaboravni Yek London (Yeri sa ostrva, Sila života, Beli očnjak, Meksikanac i druge pripovetke), ali i Ostrvo sa blagom Roberta Luisa Stivensona, pa Dikensonovi David Koperfild i Stara prodavnica retkosti. Mihailo Đorđević je za srpske čitaoce preveo i Tesu od D’Urbervila Tomasa Hardija, Tekerijev Vašar taštine, čuvenu Golsvordijevu Sagu o Forsajtima, Jedno putovanje u Indiju Edvarda Morgana Forstera, ali i Hagartove Rudnike cara Solomona, Prohujalo s vihorom Margaret Mičel i Kroninov Šeširdžijin zamak... Kako je na dodeli Nagrade “Mihailo Đorđević” kazala Mira Vuković, predsednica Udruženja književnih prevodilaca Srbije, učestalost preštampavanja izdanja ovih dela govori o tome da je profesor Đorđević “imao sluh za ono što je ukus široke čitalačke publike u najboljem smislu te reči, znao je da prepozna dobru knjigu koja će biti čitana”. Tako bi ovo priznanje za najbolji prevod književnog dela sa engleskog jezika, u današnjoj hiperprodukciji bestselera, moru loših prevoda i devalviranju značaja prevodilaštva u Srbiji, ubuduće trebalo da pokazuje “da prevodilac ima dublji i trajniji uticaj na kulturu svoje zemlje i svog jezika nego što bi se dalo zaključiti po njegovom skromnom mestu na lestvici poznatih i zaslužnih”, primetila je ovogodišnja dobitnica Arijana Božović. Nagrada “Mihailo Đorđević” biće dodeljivana bijenalno, a novčani iznos nagrade je 800 evra.