Kad oligarsi plaćaju

Objaviti knjigu u Rusiji danas nije nikakav problem. Odavno više nema cenzure, recenzenata, nije neophodno proći proveru u najuglednijim književnim časopisima “Novi mir”, “Zvezda”, “Neva”... Izdavača ima toliko da im se ni broja ne zna a prošle godine je objavljeno oko 700 miliona primeraka knjiga. Pred izdavače se postavlja veliko pitanje kako se u toj gomili izdvojiti i privući pažnju. Izgled korica koje imaju ulogu mamca, naglo se menja. Princip – što šarenije – to uočljivije, ustupa mesto jednostavnosti. Nova knjiga Qudmile Ulicke objavljena je u krajnje jednostavnoj opremi – dva pravougaonika, braon i zeleni, jedan u drugom i naslov. Pažnja se privlači na bezbroj načina. Televizija je tu bez premca jer sve što TV zvezde pohvale, nestaje iz knjižara bukvalno za nekoliko dana. Ali ima i drugih načina. Jedan od njih predstavio je Vasilij Aksjonov promovišući nedavno svoju novu knjigu “Retka zemlja” performansom na kome je očigledno radila velika i dobro uigrana ekipa. O svemu se tu vodilo računa – i o tematici romana i o željama publike, a jasno je da je i sam pisac, radeći na romanu, mislio o mogućnostima njegovog reklamiranja. Reditelj spektakla je izabrao prostor imajući u vidu da se roman bavi periodom velikog preloma, propasti SSSR-a i prelaska ljudi postsovjetskih prostora na nov način života, pretvaranjem komsomolskih rukovodilaca u oligarhe, vojnih skladišta u trgovinska, a fabrika u umetničke galerije. Promocija je održana u galeriji “Jakut” – najvećoj u Evropi, u samom centru Moskve, koja je smeštena na teritoriji bivše fabrike. Ogromne prostorije, gruba obrada zidova i podova, uporedo s ultramodernim salama, karakterističnim za savremenu Moskvu, trebalo je da asociraju na književni postupak Aksjonova koji je mešajući epohe i prostore, sudbine oligarha i obaveštajca, stvorio autentičnu sliku protivurečne ruske stvarnosti. Odmah po ulasku, u posebno određenoj prostoriji, opremljenoj u stilu pedesetih godina, organizovana je akreditacija novinara i registracija gostiju. Svi su dobili CD sa džez muzikom (Aksjonov je poznati ljubitelj džeza), značku “Aksjonij”, a novinari još i knjigu i dva broja časopisa “Oktobar” u kome je roman objavljen u dva nastavka. Potom se prešlo u salu ukrašenu posterima art projekta Katje Ane Taguti: “Retke zemlje, retki ljudi”. Kao što magnet privlači metale, tako jedinstven čovek privlači retke ljude i vreme, kaže umetnica. Na desetak štafelaja bila je postavljena pirinčana hartija formata A-1 na kojoj su predstavljeni grafički kolaži, mešavina originalnih dnevnika i dokumenata i skečevi koje je Aksjonov ustupio umetnici. Iz delova njegovih rukopisa, fotografija, isečaka iz novina, bioskopskih i pozorišnih karata, objašnjavala je umetnica, rađa se prava metafora Aksjonova. Bio je tu i pravi pravcati park, živa stabla tamarisa, specijalno doneta za tu priliku, a pošto se Aksjonov pišući konsultovao s minerolozima i u centar pažnje svog romana stavio tablicu Mendeljejeva i retke minerale, organizovana je mini izložba retkih minerala iz kolekcija muzeja Ruske akademije nauka. Svim zainteresovanima kolekciju je komentarisao profesor doktor Evgenij Ivanovič Semjonov. Kulminacija večeri bio je književno-muzički sejšn – Aksjonov je čitao stihove iz romana uz muziku muzičara kultne grupe “Akvarijum” Olega Sakmarova koji je improvizovao na temu retkih minerala sa nekoliko instrumenata. Bilo je najmanje hiljadu gostiju, predstavnika književne, pozorišne, muzičke i biznis elite, kao i predstavnika diplomatskog kora. Veče je uz reke šampanjca i gomile retkih specijaliteta, ostriga, školjki, kavijara trajalo do duboko u noć. Samo za prvih petnaest minuta, rekli su kasnije predstavnici izdavača, prodato je 500 primeraka knjige. I to je samo prvi efekat cele predstave. Nakon što su sve novine detaljno opisale ovo “retko” veče, prvi tiraž od 50 000 je, za samo nekoliko dana, gotovo potpuno rasprodat. Koliko je koštala promocija – niko nije rekao. Možda i zato što je sve platio sponzor – oligarh koji se bavi prodajom retkih minerala. Ali to je još jedan dokaz da je izdavaštvo definitivno postalo biznis. I to dobar – za one koji u njega mogu da ulože novac.