Sat

Odavno se jednoj ličnosti u visokim političkim krugovima nije dogodilo tako nešto bizarno, kao 43. predsedniku SAD DŽordžu Bušu. Prilikom prijateljske posete Albaniji, usred egzaltirane mase u varošici Fuše-Lureš, našao se jedan meštanin koji je za “uspomenu” skinuo sat sa predsednikove ruke. Posle ove za prijateljsku posetu malo neprijatne epizode usledilo je više demantija pokradene strane – te predsednik Buš je zamolio da mu pripadnik obezbeđenja sa ruke koju je stavio iza leđa skine sat (“da li zato da mu ga ne ukradu”), te da je neko dobro video kako je sat pao na zemlju i da ga je pripadnik obezbeđenja sklonio. Samo još treba da nam pokazuju sat-uspomenu vrednu samo 50 dolara, koji je eto ostao u predsednikovom posedu. Pa i u tom slučaju samo naivni ne bi pomislili da su našli sličan sat kao lažni demanti o krađi sata. Poznata je poslovica: “Ko laže, taj i krade”. Ali još nismo čuli da “onaj koga pokradu, taj i laže”. Mora se priznati da je kod nas bilo zluradosti što se to desilo baš u Albaniji, i to Bušu toliko strasnom zagovorniku albanske stvari na Kosovu. Istini za volju to se moglo desiti svugde i svako greši ko iz ove epizode izvodi bilo kakve zaključke o albanskom narodu kao celini. Ali to se desilo tu gde se desilo. I po nespretnim demantijima stiče se utisak da se sami Ameri plaše uopštavanja. Jedno je izvesno da je Albanija jedina zemlja u svetu u kojoj je američki predsednik mogao da siđe među masu bezbedan. On da, ali ne i njegov časovnik. Vreme se počelo meriti sunčanim satom tri i po milenija pre nove ere, a zatim klepsidrom sa vodenim punjenjem. Prvi mehanički sat izmislio je 725. godine kineski matematičar i kaluđer Ji Hsing po principu točka sa veslima. U Evropi je po kineskom principu prvi sat konstruisao benediktinski kaluđer Žilber D’Orijak iz Akvitanije, čovek izuzetnog obrazovanja, koji je izmislio prve orgulje, a i zemaljski i nebeski globus. On je 999. godine izabran za papu kao Silvester Drugi. Sat sa šetalicom je izmišljen oko 1656. godine, a ručni sat, kao neka vrsta brazlete, 1790. godine. U Evropi se dugo, sve do Prvog svetskog rata, smatralo da muškarcu dolikuje samo džepni sat, a da ručni sat nose feminizovani muškarci. Sat je reč arapskog porekla koja je do nas došla preko turskog. Zastarela reč ura je latinskog porekla od hora, preko italijanskog ora ili nemačkog Uhr (“Od miline uru sam slušao”, njegoš). Časovnik je opšteslovenskog porekla od glagola čati čekati. Najdirljivije pominjanje časovnika u našoj poeziji su Zmajevi stihovi iz “Đulića uveoka” koji opisuju kako je želeo da odgodi kraj svoje voljene žene Ruže: “Pođem, klecam, idem, zastajavam/šetalicu satu zadržavam/. Jurim, bežim, ka očajnik kleti/zborim reči, reči bez pameti – Ne same nam umreti!”