Božina mreža

Predsednik Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa Milovan Dedijer kategoričan je u tvrdnji da političkih uticaja na taj odbor u toku njegovog dvoipogodišnjeg rada uopšte nije bilo. Baš nikako. Pošteno rečeno, nije bilo ni senzacionalnih rešenja koja bi mogla toliko da uzdrmaju političare da se iz te neobične neinventivnosti probude. Ali u četvrtak 5. jula, kad ovaj broj NIN-a već bude u prodaji, javnost bi konačno trebalo da bude informisana o gledanju odbora na navodno 11 miliona evra težak udeo potpredsednika republičke vlade Božidara Đelića u novosadskoj Meridijan banci. To bi trebalo da bude najteži ulog i najviši funkcioner o čijoj je mogućoj povredi zakona Odbor odlučivao. Ali džabe ste se naoštrili. Odbor neće ceniti kako je potpredsednik vlade do sume koju u pomenutoj banci poseduje došao. Ma kolika da je ona stvarno – onolika kolikom je drži Aleksandar Vučić (SRS) ili mnogo manja, kako u neobaveznim razgovorima tvrdi Đelić. U objavljivanju ovakvih informacija Odbor se drži pravne procedure, ali ne baš kao pijan plota, pa se iz sledećeg rebusa da zaključiti šta je u stvari bilo polazno stanje stvari (Boža u svoju imovinsku kartu izgleda nije blagovremeno ubeležio i te evre, odnosno udele), a šta je bilo pitanje (mora li uopšte Boža da prijavi i vlasništvo u firmi koju je sa drugom firmom formirala njegova firma, a zatim i svoj deo vlasništva te novonastale firme u firmi koju će formirati sa nekom trećom firmom...): “Kod Đelića nam se pojavio novi problem koji nismo imali do sada i koji ima sve više funkcionera u povezanim licima. Znate, postoje akcionarska društva koja imaju akcije i udele. To akcionarsko društvo sa drugim društvom napravi preduzeće i sad to preduzeće opet može sa trećim društvom da napravi preduzeće i tad već nastaje čitav lanac preduzeća, a to se zovu povezana pravna lica”, kažu u Odboru. “Sad, kod prijave imovine: da li je funkcioner dužan da prijavi samo učešće u prvom vlastitom preduzeću ili i u drugom, trećem, četvrtom. svim povezanim pravnim licima? Vrlo težak pravni problem. Mi smo zauzeli stav da je dužan da prijavi svoje učešće i u povezanim preduzećima, ali ne možemo tu da idemo unedogled nego samo do povezanog pravnog lica u kome funkcioner ili njegova firma imaju upravljačka prava. Po Zakonu o privrednim društvima upravljačka prava vam daju 10 odsto akcija, u Zakonu o bankama 5 odsto akcija, u Zakonu o osiguravajućim organizacijama 20 odsto akcija.” Pošto je Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija stupio na snagu tek aprila 2004. godine, ministri u prvoj postoktobarskoj DOS-ovoj vladi nisu bili u obavezi da podnose izveštaj o svojoj imovini. A nisu imali ni kome. Tako da nisu imali obavezu da izveštaj na istu temu podnose godinu dana po odlasku sa funkcije, ni dve godine od prestanka ministarskog mandata. Ti bi podaci i inače bili nedostupni javnosti, ali bi organ kome su izabranici birača poklonili veru valjda mogao da ima uvid u to da li su se bivši ministri u zaministarsko i postministarsko vreme obogatili više nego što im je pre toga bio lični običaj. Da je uticaj vremena ministrovanja na postministarsku karijeru vrlo veliki svedoči i činjenica da su neki od naših bivših ministara na vrlo prestižnim sastancima sa strancima upravo tako i predstavljani – kao bivši ministar za ovo, bivši ministar za ono... U svakom slučaju, firmama iz Altis grupe i Eki investmentu ide odlično. Đelićevih 11 (ili već koliko) miliona evra udela u Meridijan banci izgleda nisu bili u znanju ni najvišem rukovodstvu njegove stranke. Ako je to tačno, nije bilo pametno. Jer po Zakonu o bankama, sve su poslovne banke u Srbiji dužne da Narodnoj banci Srbije prijave ne samo imena svih svojih akcionara, nego i imena akcionara svojih akcionara ako im je udeo veći od pet odsto. Krajnji vlasnici akcionara Meridijan banke pod imenom Sorap SAS (učešće 9,99 odsto) bili su lako dostupni ne samo guverneru NBS nego i ocu Aleksandra Vučića, koji je u centralnoj banci dugo godina službenik sa dobrim vezama. Jer, gotovo niko ne veruje da je Đelićev dosije radikalima doturio baš Radovan Jelašić. OPUŠTENO: Ima država u kojima firma u vlasništvu kćerke ministra ni pod kojim uslovima ne može poslovati sa državom, sem ako ministar baš ne želi da svoj ministarski mandat završi pre nego što je zakonom propisano. Ima država u kojima je pravo novinara koji izveštavaju sa berze da trguju akcijama ozbiljno ograničeno. Ima u svetu radnih mesta na koja možete sesti tek pošto ste deponovali svoj imenik poslovnih veza i kontakata, kako bi kasnije bilo sprečeno da veze i kontakte koje ste na tom radnom mestu stekli koristite određeno vreme po odlasku sa njega. E pa, Srbija definitivno nije nijedno od ovako strogih mesta. Mada strogost regulative nije ni druge države spasla skandala koji spadaju u svetsku istoriju izvrgavanja javnog interesa ruglu. I najsvežiji primeri su brojni i rečiti: sad već bivši direktor Svetske banke Pol Volfovic kažnjen je zbog besramnog protežiranja svoje devojke samo zato što njegov patron, američki predsednik Yordž Buš, ima previše i svojih političkih problema, sad već bivši izraelski predsednik Moše Kacav obeštetiće državu za privatne poklone i ručkove koje je finansirao sa njenog računa, a najviši nemački predstavnik u Evropskoj komisiji Ginter Ferhojgen još po novinama objašnjava kako ima neobičnu predstavu o razlici između koleginice i ljubavnice i da je protežiranje jedne ili druge njegova lična stvar. Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan političkom milošću se na svojoj funkciji održao do kraja mandata iako je otkriveno da je njegov sin bio na platnom spisku firme koja je profitirala iz navodno humanitarnog programa “Nafta za hranu”, a žena večitog (od 1992) i popularnog gradonačelnika Moskve Jurija Lužkova, Jelena Baturina i pred sudom će dokazivati da je čista slučajnost što se među 35 ruskih milijardera probila baš u vreme gradonačelnikovanja svoga muža, i baš na građevinarstvu... E pa naš Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija pripreman je dugo i porađao se teško. Tako da je njegovo pravo ime – pravi kompromis. Jer samo se tako može objasniti neverovatna konstrukcija po kojoj nije nezakonito da firma žene glavnog prestoničkog arhitekte dobija poslove po gradu, kao i da firma direktora predsednikove Narodne kancelarije bude glavni partner državnoj televiziji (sad javnom servisu) u poslovima zakupa prostora za oglašavanje, po nekim nezvaničnim podacima i do učešća od 85 odsto. Ako je po zakonu, nije red, što bi rekao poslanik socijalista Rajko Baralić. U svakom slučaju, ulazimo u zanimljiva vremena s nadom da im je Odbor za rešavanje sukoba interesa dorastao. Jer, vlada u kojoj je pretezala Demokratska stranka Srbije više je u ovim stvarima naginjala grehu zasnovanom na biblijskoj maksimi “ljubi bližnjeg svog”, na šta narod gunđa, ali ponekad i oprašta; vlada u kojoj dominira Demokratska stranka više će u ovim stvarima naginjati grehu zasnovanom na ljubavi prema novcu, a tu oproštaja neće biti ni među samim funkcionerima ni između njih i njihovih birača. I ŠIROKO: Ako je zakon koji se tiče najviših funkcionera prilično labav, nisu ni drugi koji bi trebalo da štite od zloupotrebe sukoba interesa u privatne svrhe strogi. Tako Zakon o hartijama od vrednosti, po rečima direktorke Beogradske berze Gordane Dostanić, gotovo nikome ne zabranjuje učešće u berzanskom trgovanju akcijama. To trgovanje, po njenim rečima, nije izričito zabranjeno ni zaposlenima u Komisiji za hartije od vrednosti, ni zaposlenima na Beogradskoj berzi, ni brokerima nije zabranjeno da kao fizička lica trguju za svoj lični račun, odnosno nije propisano da za to moraju angažovati drugu brokersku kuću. “Mi ne smatramo da bi takvo ograničenje trebalo uvesti za pomenute kategorije učesnika u trgovini, ali bi ga trebalo bolje definisati”, smatra direktorka Beogradske berze. Berza je i donela takav interni akt za svoje zaposlene. “Kako im nije zabranjeno”, ne može da se načudi predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac. On je uveren da zaposleni u Komisiji za hartije od vrednosti ne učestvuju kao investitori na Berzi. “Pa, ako im nije izričito zabranjeno, zabranjeno im je članom 64 Zakona o hartijama od vrednosti kojim se zabranjuje upotreba privilegovanih informacija. Ja mislim da njihove informacije mogu biti samo privilegovane ili ako oni mogu da odvoje običnu od privilegovane informacije na berzi, onda mogu da trguju.” INTERVJU: MILOVAN DEDIJER, ODBOR ZA REŠAVANJE SUKOBA INTERESA Ova vlada mnogo bogatija od prošle Aktuelna vlada Vojislava Koštunice sa Demokratskom strankom ukupno je mnogo bogatija od bivše vlade Vojislava Koštunice, one bez Demokratske stranke Mada joj je Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa (javnog i privatnog) uredno i o roku podneo izveštaje i za prošlu i za pretprošlu godinu, interes Narodne skupštine obrnuto je srazmeran interesu njenih birača za ovu temu, pa i količini reči koju povodom nje sa govornice utroše narodni poslanici u verbalnim obračunima. Ove izveštaje nisu u dnevni red uvrstili ni nadležni odbori, a o Skupštini da se i ne govori. Funkcioneri o čijoj bi pravovernosti u prioritetnom poštovanju javnog interesa u odnosu na privatni ovaj Odbor trebalo da brine, ponekad mu se podsmevaju, kao već legendarni Raka Radović ili ništa manje poznati Jožef Kasa. Ipak, predsednik Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa Milovan Dedijer se nikako ne slaže sa opaskom ovog novinara da ga funkcioneri možda smatraju bezopasnim. Naprotiv, on tvrdi da bi svako voleo da izbegne štetu koju trpi već samim objavljivanjem vesti da je odbor njegovim povodom pokrenuo postupak. Prema zakonu izabrani, postavljeni i imenovani funkcioneri moraju stupanjem na funkciju da prenesu upravljačka prava u firmi čiji su eventualno vlasnici na neko nepovezano lice, ali firma čiji su i dalje vlasnici i ubuduće ima pravo da učestvuje na tenderima za javne nabavke čak i organa kome je taj funkcioner na čelu. Izgleda li vama ovo rešenje farsično i smešno kako izgleda meni? - Pa, ne izgleda mi uopšte smešno, iz više razloga. Prvo, ako bi javne funkcije mogli da obavljaju samo ljudi koji nemaju svoja preduzeća i samostalnu delatnost, ovo bi društvo bilo na šteti, jer kod ovih koji svoja preduzeća imaju u jednom broju slučajeva se radi o sposobnim ljudima pa bi za državu bilo nepovoljno i štetno da oni ne učestvuju u državnim poslovima i donošenju odluka na nivou države. E, sad se postavlja pitanje kako sprečiti da njihov privatni interes utiče na njihovo vršenje javne funkcije i da li je prenos upravljačkih prava na nepovezano lice dovoljan da se opšti interes od toga zaštiti. Ovaj zakon smatra da je dovoljan... A vi smatrate da zakonom ne bi trebalo firmama takvih vlasnika zabraniti poslovanje sa državom ili učešće na tenderima koje raspisuje država? - Tu skoro nam je Udruženje građana za povraćaj imovine, Beograd, postavilo takvo pitanje u vezi sa firmom „Slavija biro” u vlasništvu porodice glavnog arhitekte u Beogradu, gospodina Đorđa Bobića. U toj prijavi oni su nam ponudili podatke oslonjene uglavnom na ono što pišu novine. Pošto ono što pišu novine često i nije sasvim tačno, pozvali smo ih da nam daju bliže podatke, a oni su rekli: to što smo napisali dovoljno je, a vi dalje istražujte. I mi smo se potrudili, pa smo istraživali jer je to važna funkcija. Utvrdili smo da je gospodin Bobić pre stupanja na funkciju i vlasnička i upravljačka prava preneo na svoju suprugu koja je sa 67 odsto većinski vlasnik toga biroa. On kaže: ja nemam ništa u tom preduzeću; ali, ima njegova supruga. Jedan broj njegovih kolega, pre svega, ali i drugih građana, sumnjaju da biro njegove žene dobija poslove pomoću njega ili preko njega ili da on utiče da te poslove dobije. Mi smo istraživali i došli smo do zaključka da biro njegove žene nije učestvovao ni na jednom zvaničnom tenderu koji se finansira iz budžeta grada, Republike, javnih preduzeća... U periodu koji smo analizirali, učestvovali su samo na jednom konkursu jednog privatnog investitora za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje poslovno-stambenog prostora u bloku 19a na Novom Beogradu, gde je investitor bio “GTC Business Park”. Tri su firme dobile tri jednako vredne nagrade na tom konkursu, investitor je sa „Slavija biroom” sklopio ugovor o izradi investiciono-tehničke dokumentacije. Ali uticaj gospodina Bobića kod dobijanja posla nismo mogli da utvrdimo. Našli smo da nema uslova za pokretanje postupka. Ali tvrdi se da to ne funkcioniše baš tako, nego ovako: grad da Delti parcelu za gradnju, a Delta onda angažuje Slavija biro? - Mi nemamo podatke o tako nečemu i odbor se o tome nije izjašnjavao. Tako da ja ne mogu da kažem da li tu ima sukoba interesa ili nema. Ali zakonodavac je smatrao da je prenošenje upravljačkih prava na nepovezano lice dovoljna zaštita za opšti interes, a pravni stav našeg odbora dosad je bio da se pod tim upravljačkim pravima smatra mesto direktora i člana upravnog odbora. Pošto je na suprugu preneo i vlasništvo, gospodin Bobić nije imao nikakve obaveze ni u pogledu prenosa upravljačkih prava. Članstvo u skupštini preduzeća, kao organu vlasništva, dosad nismo dirali, ali u sadašnjoj vladi nam se pojavljuju funkcioneri koji imaju i jača preduzeća i u septembru ćemo doneti i pravno mišljenje o tome da li ćemo obavezu prenosa proširiti i na skupštinu preduzeća kao organ vlasništva, ali i upravljanja. Vidim da ne smeta samo meni što nijedan zakon izričito ne zabranjuje, recimo, bivšim ministrima da određeni period vremena po prestanku funkcije obavljaju poslove u vezi sa nadležnošću ministarstva kome su bili na čelu, u kojima se mogu koristiti privilegovanim informacijama koje svakako imaju? - Ovaj zakon se time ne bavi. Da li neki drugi zakon ima takvu odredbi ne bih znao da vam kažem. Kad mu prestane funkcija, funkcioner je jedino dužan da još dve godine dostavlja izveštaje o svojoj imovini, pa ako ti podaci posle godinu ili dve govore o nekom naglom povećanju imovine, bilo nepokretne ili u akcijama ili udelima u preduzećima, onda bi bilo uslova da se pokrene postupak i utvrdi ima li ta imovina izvor u nekom ranijem vršenju funkcije. Zakon znatnijim uvećanjem imovine smatra uvećanje od 20 odsto. Vi ste zapazili da na našoj političkoj sceni vrlo važnu ulogu igraju savetnici i predsednika i premijera naše države. Obuhvata li ovaj zakon i njih? - Da, obuhvata ih, odnosi se i na njih. U javnosti je često pominjan i slučaj Narodne kancelarije predsednika Republike i njenog direktora? - Jeste, i direktor Narodne kancelarije je funkcioner... Sigurno vam je poznato da je u javnosti postavljano pitanje poslovanja njegove firme Direkt media? - Jeste. Javnost nije o nekim stvarima dovoljno obaveštena. Preneo je upravljačka prava u toj firmi na drugo lice. Kad nam je dostavio izveštaj o imovini, on je dostavio i podatak da je vlasnik te firme i koji mu je udeo u njoj. Mi smo to videli, intervenisali smo da se taj prenos uradi i on je uradio. Kad se radi o najvišim funkcionerima izvršne vlasti, mogu da kažem da 100 posto poštuju ovaj zakon, a kod narodnih poslanika, tu je odgovornost nešto manja... U brošuri koju je svojevremeno izdao vaš Odbor navodi se nepotizam kao poseban oblik sukoba javnog i privatnog interesa. Ne vidim da se zakon nepotizmom uopšte bavi, pa hoću da vas pitam: da li je vaš Odbor smatrao da postoje svi razlozi da se po službenoj dužnosti malo temeljnije pozabavi tim pitanjem? - Znate, po službenoj dužnosti je vrlo teško doći do tih podataka. U vezi sa nepotizmom imali smo prijava, ali bez dovoljno činjenica za pokretanje postupka. U istoj brošuri pominjete i kronizam ili favorizovanje drugova i prijatelja kao pojavu podjednako opasnu kao i nepotizam. Ne možete sigurno reći da niste zapazili kako političke stranke svoje članove na raznim nivoima favorizuju pri zapošljavanju? - Sigurno da jesam, ali nismo u tom pravcu ništa radili, niti ja mislim da bi trebalo da radimo. To je širi problem od ovoga kojim se mi bavimo i teško ga je smestiti u neki određeni okvir. Vi ste videli sad sa ovim službenicima na položaju, šta je sad to, sad se menja zakon i stanje produžava do maja sledeće godine, a trebalo je da od 1. jula službenici na položaju, to su vam takozvani najviši službenici, ostanu na svom radnom mestu kao stručna lica bez obzira na izmenu vlasti. Pomoćnik ministra nije više trebalo da bude pomoćnik ministra nego službenik na položaju. Ali to se sad odlaže i ja mislim da je to politika, dakle izlazi iz sfere rada ovog odbora. To o čemu vi govorite je širi problem i Odbor u ovom trenutku ne može da uđe u takve slučajeve, pogotovo ako nema neku prijavu u tom pravcu. To je činjenično komplikovano utvrditi, nemamo mi službu za to. Vi i sami vidite da medije najviše zanimaju mesta funkcionera u upravnim odborima, a narod imovinske karte koje su dužni vama da dostave najmanje četiri puta: na početku obavljanja funkcije, na kraju, godinu dana po odlasku sa funkcije i dve godine po odlasku. Dobili ste izveštaje o imovini članova prethodne vlade Vojislava Koštunice, sad ste dobili izveštaje o imovini sadašnje vlade Vojislava Koštunice. Pa, je li ova vlada bogatija od one, prethodne? - Jeste.