Za narod i generale

To što košarkaši osvajaju zlata ne bi trebalo da bude nešto što iznenađuje, pogotovo ako pogledamo u našu košarkašku istoriju. Ali, nalazimo se u vremenu kada svi govore o krizi srpske košarke i kada su nas seniori već odvikli od osvajanja medalja, tako da je za svaki uspeh lepo čuti. Momci koji su postali svetski prvaci u Novom Sadu rođeni su 1988. godine. Važili su za „gubitničku generaciju”. Tako se govorilo, jer nisu do sada imali mnogo uspeha, kao neke druge generacije, po godištu njima bliske. Uzeo je da ih trenira Miroslav Muta Nikolić, koji je već osvajao medalje sa mlađim selekcijama. Prošle godine je osvojio zlato sa mladom reprezentacijom, tada još uvek Srbije i Crne Gore. Komentatori na „Eurosportu” su ga nazvali „najboljim košarkaškim učiteljem Evrope”. Rekao je Muta da su „svi bežali od ovih momaka kao đavo od krsta”. Valjda zato što se sa njima ne skupljaju trofeji. Uz sav mogući optimizam, ni ljudi iz vrha srpske košarke nisu očekivali baš zlato. Uspehom se smatralo ulazak u svetski vrh, što bi značilo da smo tu negde uz „Amere”. Ali naši su bili bolji od „Amera”, koji su protivnicima u proseku davali preko sto koševa, a našima tek 69. Milan Mačvan, naš najmlađi košarkaš, proglašen je za najboljeg igrača turnira. I najbolji “trojkaš” turnira je naš Mladen Jeremić. Igrao je i kapiten ekipe Stefan Marković, kao i 221 santimetar visoki Boban Marjanović, za koga je selektor Miroslav Muta Nikolić rekao da podseća na Krešimira Ćosića. A cela ova generacija podsetila je na onu iz Bormija 1987. u kojoj su igrali Đorđević, Danilović, Divac, Kukoč i ostali. Oni su tada pobedili Amerikance koji će postati najveće NBA zvezde. I za ove „Amere” koje su pobedili naši juniori igraju najbolji koley-igrači, koji će verovatno jednog dana postati veliki igrači. Kazali su posle utakmice naši igrači da nisu mogli da dozvole „da se u Novom Sadu, usred Srbije, svira američka himna”. Pred dodelu medalja susreli su se u hodniku naši i „njihovi”. Amerikanci su pozdravljeni pesmom „Kosovo je srce Srbije”. I navijači su prilikom dodela medalja Amerikance ispratili zvižducima. Ni poziv sa razglasa da se pozdrave nije puno pomogao. Selektoru Amerikanaca Yeriju Vejnrajtu nije bilo jasno. Čestitao je Srbiji na pobedi i odličnoj organizaciji, ali i izneo „razočarenje reakcijom publike, kada su se njegovi igrači tokom utakmice korektno poneli prema srpskim igračima i gledaocima”. Posle meča krenule su čestitke. Svi su hteli da se slikaju sa košarkašima. Mali i veliki privrednici, ministri i funkcioneri. A čestitali su i generali. Selektor Nikolić kaže da mu je telefonom prvi čestitao general Nebojša Pavković, koji je preneo pozdrave svih „haških generala”. Tek da se ne zaboravi da naša košarka još uvek jeste u krizi; Muta Nikolić je najavio da više neće raditi sa mlađim selekcijama, jer mu je muka od potcenjivanja od strane naših najvećih trenera koje trpe oni koji ostaju da rade u domaćim klubovima. Smeta mu i to što za njega nema mesta u Stručnom savetu Košarkaškog saveza. Sva ova takmičenja i medalje su, ipak, samo uvod u ono što svi čekamo. A to je Seniorsko prvenstvo Evrope u Španiji. Uz zlato mlade reprezentacije pre nedelju dana u Italiji, i medalje koje osvajaju devojke, ni seniorima ne preostaje ništa drugo nego da obećavaju medalje, iako realno nisu favoriti.