Kako skratiti rat

U Politikinom Atlasu Evrope”, piše mi Snežana Rakić iz Novog Sada, “često se spominje Drugi svetski rat, i uvek piše samo tako. Kako se skraćuju takvi nazivi? Hoćemo li pisati II Svetski rat ili II svetski rat, II Sv. rat ili II sv. rat, i da li uopšte ide sv.?” U ustaljenim nazivima ratova koji su stekli karakter vlastitog imena, prema Pravopisu (tačka 27a), velikim slovom se piše samo prva reč. Ako tu reč pišemo rimskim brojem, razlika između malog i velikog slova se gubi, dakle pisaćemo II svetski rat, I punski rat, IV krstaški rat i slično. Pisanje “sv.” umesto “svetski” čini mi se neumesno, prvo jer skraćenica sv. obično znači sveti (a “svetih ratova” je bilo i biće u istoriji), drugo jer izraz nije toliko dug da bi se morao skraćivati. Ista čitateljka postavlja još nekoliko pitanja u vezi s pravopisom i izgovorom reči. Zašto u Prosvetinoj “Maloj enciklopediji” odrednica glasi “Habsburzi” kad mi izgovaramo Habzburg, Habzburzi? Pisanje Habsburg, Regensburg, Insbruk, Visbaden i slično (prilagođeno nemačkom izgovoru) bilo je predviđeno Pravopisom iz 1960. Pravopis iz 1993, tačka 76f, predvideo je da se piše prema našem izgovoru, dakle Habzburg, Regenzburg, Inzbruk, Vizbaden. Ostaju ipak Potsdam i Pitsburg, jer bi dosledna primena jednačenja po zvučnosti dala “Podzdam”, “Pidzburg”, čime bi se ime izobličilo. (Prevodioci američkih filmova na našim televizijama, uzgred rečeno, mrtvi ‘ladni pišu “Picburg”, ma koliko se u grobu okretao Vilijam Pit, engleski državnik po kome je grad nazvan.) “Subotni ili subotnji?” Rečnik Matice srpske beleži oba oblika, pa čak i subotski, s jednim primerom iz Sremca u kome se opisuje “tišina subotske noći”. Danas, ipak, u upotrebi je samo subotnji, jer sufiks u ovakvim pridevima glasi -nji (npr. leto – letnji, jutros – jutrošnji), a postaje -ni jedino u dodiru s drugim palatalom, kao u nedelja – nedeljni, proleće –prolećni. “Neodarvinizam ili neo-darvinizam ili neo darvinizam?” Svakako sastavljeno, neodarvinizam, kao i neonacizam, neorealizam i sl., jer je “neo-” u našem jeziku prefiks, a nije posebna reč. “Interegnum??” Ta reč je u pismu data samo tako, s dva znaka pitanja. Pitanje se podrazumeva: ne treba li pisati interregnum, sa dva R, kao što smo više puta mogli da pročitamo u tekstovima na političke teme? Odgovor je – ne. Udvajanje suglasnika imamo u rečima kao hiperrealizam, transsibirski, poddijalekat, nuzzarada, gde bi, kako kaže Pravopis (tačka 81a), “uprošćavanje suglasničke grupe narušavalo smisaonu jasnost i motivisanost”, tj. gde treba sačuvati kako prefiks (hiper-, trans- itd.) tako i osnovnu reč (realizam, sibirski itd.). To u ovom slučaju ne važi, budući da u srpskom “regnum” ne znači ništa, pa zato latinsko interregnum kod nas postaje interegnum, bez udvajanja, isto kao što recimo latinsko irrationalis kod nas daje iracionalan. Iz “Politike” od 5. jula čitalac V. V. šalje mi dopis iz Gornjeg Milanovca, gde se javlja da je smenjena načelnica službe hitne pomoći u tom gradu, jer se “sa govornice parlamenta” uvredljivo obratila “predsedniku parlamenta Dušanu Đuroviću”. Dopisnik ističe da je doktorka veoma omiljena u kolektivu i kod pacijenata, ali da se, “van sumnje, ogrešila o poslovnik parlamenta”. V. V. je na sva tri mesta podvukao reč parlament. Priznajem da je i mene iznenadila, jer sam do juče verovao da u Srbiji postoji samo jedan parlament – Narodna skupština u Beogradu. Ipak, to je logična faza u razvoju onog običaja koji je nastao kad su novinari, u Beogradu a zatim i u drugim gradovima, lansirali izraz “gradska vlada” za ono što bi se normalno zvalo gradski savet ili opštinsko veće. Ne znam da li je to znak nekog dodvoravanja lokalnim rukovodiocima, ali shvatam da će sve druge države imati po jednu vladu i jedan parlament, dok ćemo mi, pored srpske, imati i gornjomilanovačku, donjomilanovačku, nišku, šabačku, valjevsku, užičku itd. itd. vladu, svaku sa svojim parlamentom, s predsednikom vlade i predsednikom parlamenta, pa verovatno i s gradskim ministrima na čelu gradskih ministarstava.