Kad CIA optuži bivšeg šefa

Već sedam godina Amerikanci nastoje da otkriju da li je CIA spavala uoči terorističkog napada na Wujork i Vašington, 11. septembra 2001. i, ako je tako, ko za to treba da snosi političku, institucionalnu i istorijsku odgovornost. Izveštaj same CIA, sačinjen u junu 2005, a tek sad stavljen na uvid javnosti, predstavlja samokritički osvrt na rad Agencije. U izveštaju se bivši šef CIA DŽordž Tenet optužuje da nije sačinio odgovarajuću strategiju za borbu protiv Al kaide. Ali ni ovaj izveštaj, kao što to nije učinio ni opširni Izveštaj Kongresne komisije na 576 strana iz 2004, ne pokreće pitanje pune odgovornosti nijednog pojedinca za tragediju u kojoj je život izgubilo tri hiljade nedužnih ljudi. Proizlazi, kako je to napisao sam Tenet u svojim nedavno objavljenim memoarima „U središtu oluje” – svojevrsnom, unapred pripremljenom, odbrambenom bedemu protiv mogućih novih optužbi – da neuspeh u likvidaciji Al-kaide pre 11. septembra treba pripisati „američkoj kolektivnoj odgovornosti, a ne grupi unutar vlade koja je zapravo pozivala na veću pažnju i širu akciju”. Propusti u radu mogli su se relativno lako natovariti na pleća bivšem direktoru, jer on, posle ostavke koju je dao „iz ličnih razloga” još 2004, ne uživa nekadašnju veliku podršku predsednika Buša. CIA se tom okolnošću nije previše koristila. Možda zato što, kako tvrdi Emi Zegart sa Kalifornijskog univerziteta, „nije želela da u javnost iznosi svoje prljavo rublje”. U izveštaju na 19 stranica, koji je pripremio DŽon Helgerson, generalni inspektor CIA, tvrdi se da je najmanje 60 funkcionera Agencije bilo upućeno u jedan upozoravajući izveštaj iz 2000. godine u kome se govorilo o mogućem terorističkom napadu na američke gradove. Tenet je optužen što „nije iskoristio svoja ovlašćenja da sačini odgovarajuću strategiju za borbu protiv Al kaide”, što je analiza rada Al kaide „bila manjkava”, što su odeljenju koje je pratilo Osamu bin Ladena „nedostajali iskustvo, stručnost i obuka” i, najzad, što je „došlo do kolapsa sistema za praćenje osumnjičenih terorista”, odnosno što nije bilo bolje koordinacije među obaveštajnim službama. Tenet je izveštaj ocenio kao „potpuno pogrešan”. S druge strane, bivši analitičar CIA Rej Mekgavern izjavio je da je Tenet, „preokupiran ćaskanjem sa stranim državnicima i obuzet detaljima, zaboravio da je njegov posao bio da rukovodi obaveštajnom zajednicom”. A Majkl Šojer, bivši šef jedinice CIA zadužene za praćenje Osame bin Ladena, opisao je zaposlene u Agenciji kao „lavove koje predvode magarci”. Nasuprot ovakvim kritikama, međutim, dva direktora CIA posle Teneta, Porter Gos i Majkl Hejden, odbila su predlog generalnog inspektora Helgersona da se protiv Teneta i dvojice njegovih najbližih pomoćnika preduzmu disciplinske mere. Tako ni samokritički izveštaj CIA nije doneo nove detalje koji bi vodili pokretanju odgovornosti. Kad se uporedi sa izveštajem Kongresne komisije iz 2004. – u kome se takođe priznaju neuspesi u sprečavanju delovanja Al kaide, ali u kome se takođe niko, ni pojedinac ni institucija, ne optužuje i ne poziva na odgovornost – novi izveštaj CIA je „podigao politički ton”, ali je ostao bez većih političkih odjeka. Samo je jedan kongresmen, Raš Holt iz Demokratske stranke, izrazio gnev što nema disciplinskih mera protiv Teneta, iako je klima u Kongresu, gde republikanci više nemaju većinu, sada povoljnija za kritiku Bušove politike. Postavlja se pitanje kakva je politička svrha ovakvih pretraga, ako one daju samo skromne, često ponovljene, priloge za istoriju o uzrocima, a istovremeno ne upozoravaju na teške posledice događaja. Upravo te posledice čine osnovu američke globalne strategije u poslednjih sedam godina. Analiza uzroka, uz to i skromna, nije bacila novo svetlo na dve posledične činjenice od kapitalnog značaja. Prvo, Amerikanci su posle terorističkog napada 2001. upali u Avganistan da bi likvidirali uporište Al kaide i uhvatili Osamu bin Ladena. Stanje u Avganistanu je sve gore, talibani su ojačali, u okršaje je, makar i nevoljno, uvučen NATO, a hvatanje Bin Ladena gotovo i da se ne pominje, iako je međunarodni terorizam i dalje velika opasnost i glavni američki neprijatelj. Drugo, i ovaj izveštaj zaobilazi da je CIA, na čelu se Tenetom, netačno obavestila predsednika SAD – možda po njegovoj želji? – o navodno velikim potencijalima razornog oružja u Iraku koji predstavljaju pretnju Americi i svetu. Nije li to bio povod američkoj invaziji na Irak, a sada činjenica koja predstavlja bolnu ranu Bušove spoljne politike?