Pismo iz Pariza

Pokazuje se da šezdesetšestogodišnje laži na račun moje porodice, nažalost, traju i dan danas. Vidim u poslednjem broju Nedeljnih informativnih novina kako i vi dadoste značajan prilog toj sramnoj istoriji. Ostavljam vama i vašim profesionalnim standardima da se suočite sa sramotom u kojoj ste učestvovali, a sebe smatram dužnim da istine radi, do koje je, siguran sam, stalo vašim čitaocima kada već nije urednicima, odgovorim na izvitoperenost objavljenih činjenica. Kao desetogodišnjak ja jesam učestvovao u rušenju utvrđenja Žrnov. Svestan sam, kao i svi, da je odluka o razaranju bila nasilje nad sopstvenom istorijom i pamćenjem. No, kao desetogodišnjaku u ono vreme ta mi je misao bila nepoznata a učešće velika dečačka avantura. Optuživati danas tog dečaka da je tim činom razarao Srbiju, jeste izraz patološke netrpeljivosti prema njemu, njegovoj porodici i prema istini. Drugo otkriće, pridodato, valjda, da potvrdi moju „rušiteljsku prirodu” – da sam na Vaskrs 1944. kao pilot RAF-a bombardovao Srbiju, laž je druge vrste, laž do neba. Laž i zločin nada mnom i nad istinom. Laž, zločin i najveća uvreda koja mi je naneta za mojih 83 godine. Preko nje ne mogu da pređem, ostaće kao neizlečiv ožiljak na mojoj duši i nju vam neću oprostiti. To da ste u poslednjem broju prionuli laži lako je, naravno, dokazati, i ja ću to dokazati, ali tamo gde je istina, za razliku od vaših informativnih novina, dobrodošla. Knez Aleksandar Karađorđević, Pariz, Francuska