Biće i zlato

Srpske odbojkašice su otišle korak dalje, sada su druge u Evropi. Iako su prošle godine na Svetskom prvenstvu igrale još uvek kao reprezentacija Srbije i Crne Gore, srpske zastave koje su nosile jasno su govorile da je osvojeno treće mesto namenjeno navijačima u Srbiji. Baš kao i srebrne medalje koje su donele na povratku sa Evropskog prvenstva u Belgiji i Luksemburgu. I dok bi prošle godine i plasman među dvanaest najboljih bio propraćen kao uspeh, ove godine ambicije su, razumljivo, bile daleko veće, ali o ulasku u finale niko nije razmišljao. Bar ne naglas. Kao kapiten Vesna Čitaković-Đurišić koja je posle povratka odbojkašica u zemlju izjavila: “Da mi je neko pre početka ponudio polufinale ili finale, odmah bih prihvatila. Medalja jeste srebrna, ali imena igračica i stručnog štaba treba da budu ispisana zlatom.” Na početku prvenstva naše odbojkašice nisu delovale ubedljivo. U jednom trenutku je čak izgledalo da će ulazak u polufinale biti nemoguće ostvariti. Selektor Zoran Terzić je istakao da ekipa jeste odigrala nekoliko utakmica na šampionatu slabije, ali da bi bila mnogo bolja da su sve igračice bile tu i zdrave. Naročito je loše izgledalo nakon što su nas Poljakinje “očistile” sa tri – nula u setovima. Iste one Poljakinje koje su na prošlom Evropskom prvenstvu postale šampionke i iste one Poljakinje sa kojima ćemo se susresti u polufinalu. I pobediti. Isto tako lagano, bez izgubljenog seta. Anja Spasojević je nakon tog polufinala rekla: “Opustio ih je prvi meč. Bila je to, kako mi kažemo, ‘pegla’. Na svu sreću, u polufinalu smo bile mnogo bolje i plasirale se u finale.” A selektor Terzić kaže: “Kada smo prošle godine u Japanu na Svetskom prvenstvu pobedili Poljsku, bila mi je to veoma draga pobeda, zato što smo se doskora ugledali na njih, na njihov model igre.” A onda je došlo i finale protiv Italije. Nisu naše odbojkašice bili favoritkinje, ali su krenule u meč kao da jesu. Sve do dvadeset i trećeg poena prvog seta. A onda su stale. Biće da je zbog nedostatka iskustva. U nekoliko servisa Italijanke su prestigle naše igračice i osvojile prvi set. Devojke su “pale”, pa su protivnice ubrzo i kompletan meč privele kraju. Naravno da naše odbojkašice nisu razočarane. Dve naše devojke su izabrane među najbolje igračice prvenstva. Maja Ognjenović kao najbolji tehničar, i devetnaestogodišnji korektor Jovana Brakočević kao najbolji server turnira. Već je zovu ženskim Ivanom Miljkovićem. Posle finala usledile su izjave zahvalnosti “svima koji su ih pratili i verovali u njih”. Ali, kao da su te izjave više bile namenjene onima koji nisu verovali i nisu bili uz njih. A, kažu, bilo je i takvih. Na kraju, ovo je najveći uspeh srpske ženske odbojke. Selektor Terzić je istakao da smo dobili ekipu koja je “u kontinuitetu dobrih igara” i da će ova generacija još dugo biti u svetskom vrhu. A odbojkašice obećavaju da će što pre osvojiti i zlatnu medalju. Pred njima je prvo Svetski kup u novembru, a ako budu među prve tri, što se očekuje, i Olimpijske igre naredne godine. Ovog puta odbojkašicama nije priređen svečan doček povodom osvojenog srebra na Evropskom prvenstvu. Beograd je izgubio gradonačelnika, bio je u žalosti. Slavlje je ostavljeno za drugi put, i neku zlatnu medalju. Možda baš nakon povratka sa Olimpijskih igara.