Poslednje putovanje Đavolove knjige

U Narodnoj biblioteci u Pragu izložena je od 20. septembra Đavolova knjiga (Dablova bible, Codex Gigas, Liber pergrandis, Gigas librorum... to su samo neka od imena), najveća rukopisna knjiga na svetu, u srednjem veku smatrana za jedno od svetskih čuda. Ime je dobila po tome što ju je, po predanju, za jednu noć, uz pomoć Nečastivog, napisao monah. U Pragu je ponovo posle 360 godina. Nastala je pre osam stoleća u benediktinskom manastiru u Podlažicima, kod Hrudima, na istoku Češke, a 1648. odnela ju je iz Praga švedska plaćenička vojska koja je ratovala za razne strane u 30-godišnjem ratu, a pljačkala samo za sebe. Od tada je u Stokholmu sve bolje i bolje čuvana i dosad je iz Kraljevske biblioteke odlazila samo po jednom na izložbe u London i NJujork. U Pragu će biti izložena do 6. januara, potom se vraća u Stokholm, zauvek – doneta je još ranije odluka da nigde više ne putuje, osim sada u Češku, prema kojoj možda Šveđani osećaju neku vrstu duga, ako ne i grižu savesti. U nekoj drugoj zemlji bi se verovatno javili i oni koji misle da se opljačkano mora vratiti i da Knjiga treba da ostane zauvek u Češkoj. Ovde se ni u šali tako nešto nije ni pomenulo. Knjiga je i dalje svetinja u narodu koji je u vreme Husove reformacije, starije od Luterove, s ponosom govorio da „bolje zna Sveto pismo svaka češka bakica nego talijanski kardinal”. Prvo pominjanje Codex Gigas u istorijskim izvorima datira iz 1295. i iz njega se može zaključiti da je nastala oko 1229. Napisao ju je, prema legendi, izvesni monah koji je, da bi se spasio od smrti, ponudio da za jednu noć napiše knjigu „kakvu svet još nije video”. Kada je shvatio da to neće stići, monah je prodao dušu đavolu koji mu je pomogao da ispuni zadatak. U znak zahvalnosti monah je naslikao đavola u knjizi. I sa ovakvim glasom, Đavolovu knjigu inkvizicija nije uništila; naprotiv, bila je stalno predmet interesovanja naučnika i znatiželjnika. Sve više se širio glas o Knjizi koja je bila i ostala najveći rukopis na svetu. Dugaška je 90 cm, široka 50,5 cm, teži 75 kilograma. Sadrži 312 listova pergamenta, tj. 624 strane, a za nju je upotrebljena koža skinuta sa oko 160 magaraca ili mazgi. Prvobitno je imala 320 listova, neko je davno, ne zna se ko, odsekao osam. Istoričari se slažu s legendom da ju je pisao jedan čovek, ali procenjuju da mu je za to trebalo oko 20 godina. I stručnjaci i laici dive se, pre svega, jedinstvenoj celovitosti knjige, harmoniji pisma i inicijala, i ukupnoj kompoziciji i pojedinačnim detaljima. Svi tekstovi u knjizi i dan-danas su čitljivi. Codex Gigas sadrži latinski pisanu celu Bibliju, Stari i Novi zavet, češku Kosminu hroniku (jedno od prvih istoriografskih čeških dela – prim. M.L.) i mnoštvo drugih prepisa i beleški. Jedan od tih je i „Penitencijal – priručnik za sveštenike”, sa spiskom grehova i odgovarajućim načinima pokajanja. Upravo tu se nalazi i slavni kuriozum – crtež-slika Đavola u boji, na više od pola stranice. Transport i izložba praćeni su specijalnim merama obezbeđenja, tako da se knjiga smatra „praktično neukradivom”. O knjizi se Šveđani savršeno staraju, što Česi ne zaboravljaju da naglase u svakoj prilici. Za knjigu je najbitnije da joj se obezbedi odgovarajuće svetlo, vlažnost vazduha... Narodna biblioteka je za izložbu dala da se napravi specijalna klimatizovana komora. Iza dvoje vrata je stalna temperatura od 18 stepeni Celzijusa i vlažnost vazduha od 50 procenata, a u prostoriji se nalazi samo jedan objekt – vitrina s knjigom. U komori posetilac može da ostane maksimalno 10 minuta. Komora je koštala 2,5 miliona kruna (skoro 100.000 evra), ali će se koristiti i za izlaganje drugih najvrednijih rukopisa, kao što je Kodeks Višegradski, koji je poslednji put bio izložen 1964. Vitrinu su dali Šveđani, kao i trezor u kome je Knjiga putovala (napravljen je posle nekoliko stotina pokušaja, koliko je bilo potrebno da se dođe do “onog pravog” – koji se ne može ni uništiti, ni otvoriti). Zbog ogromnog interesovanja publike organizatori izložbe su ustanovili jedinstven sistem prodaje ulaznica i razgledanja, sličan onome koji je primenjen 2005. kada su prvi put bile izložene najveće relikvije i dragocenosti iz vremena vladavine rimskog cara i češkog kralja Karla IV. Najpre se ulaznica (po ceni od 100 kruna, tj. oko 3,7 evra) rezerviše za određeni termin na internet-stranama njnjnj.nkp.cz ili . Izložba je otvo-rena od 10 do 19 časova i svako mora da poštuje svoj termin, odnosno satnicu. Knjiga će, naravno, zanimati, osim široke publike, prvenstveno literarne istoričare, kao i istoričare koji se bave crkvenom i svetovnom istorijom. Na internet-stranama švedske Kraljevske biblioteke njnjnj.kb.se/codex-gigas/cze/ nalazi se digitalizovana ver-zija svih stranica rukopisa, zajedno sa češkim komentarom, o njegovom nastanku, tekstu, pismu, inicijalima... Nije izostala ni foto-galerija odabranih delova knjige.