Prestonice pivske kulture

Pivski festivali su definitivno postali najveća društvena moda u zemlji Srbiji. Imalo bi ih i svako selo, ali im nisu potrebni jer se, kao što je belodano poznato, svaki lepi dan pivo festivalski pije ispred seoske prodavnice, naravno iz flaše. Napredak bi mogao biti u tome da prodavac počne da im toči pivo... NIN je želeo da pogleda kako to izgleda u velikom svetu. Svojim čitaocima predstaviće dva bir-festivala – onaj najčuveniji i najposećeniji, Oktoberfest u Minhenu, i onaj manji, ali više meraklijski i istorijsko-kulturni, u Češkoj i svetskoj prestonici najboljeg piva, Plzenju. Oba se održavaju u ranu jesen, tj. početkom oktobra, kada, kako kažu stručnjaci, pivo najbolje prija. Nemačka pokrajina Bavarska i Češka, inače, ubedljivo prednjače ispred svih drugih u svetu – troše godišnje per capita preko 160 litara piva (ostali Nemci, Holanđani, Danci, Irci... jedva preko 100 litara) i glavni su predstavnici takozvane pivske kulture. Uz pivo, koje je i za jedne i druge „tečni hleb”, Česi i Bavarci se najbolje, neki bi rekli jedino, i razumeju. Crtice s 174. Oktoberfesta SEVERNA ENKLAVA MEDITERANSKIH FEŠTI Prođe još jedna najveća svetska, ne samo pivska fešta. Jer, Oktoberfest u bavarskoj metropoli Minhenu je, kažu svetske statistike i poređenja, odavno i najveća narodna veselica na svetu. Tokom 16 dana (20. septembar – 5. oktobar) ovaj ogromni, 174. po redu vašar na Terezinoj livadi, posetilo je 6,2 miliona ljudi. To je, istina, oko 300.000 manje nego na prošlogodišnjem Oktoberfestu, koji je, međutim, trajao dva dana duže. A i ono što je bit same stvari i raison d´etre, govori u prilog ovogodišnjem – popijeno je 6,7 miliona krigli piva (litarskih, u Bavarskoj su takve „obične”), to jest 600.000 više. Pojelo se preko stotinu pečenih volova, oko 300.000 pilića... U ogromnih 14 pivskih šatora povećan je promet za oko pet procenata, čemu je, istini za volju, doprinelo i poskupljenje krigle sa 7,50 na 7,90 evra (sve ukupno natočeno je pivo za 42,9 miliona evra). Cena nije mala ni za nemačke prilike, a o našim (i češkim) i da se ne govori. „Veoma dobar, veoma jak i potpuno harmoničan”, lakonski je rezimirala ocene o ovogodišnjem Oktoberfestu njegova glavna organizatorka Gabrijela Vajshaupl. Počelo je loše da lošije ne može biti, svakodnevne kiše su ugrozile i posetu i raspoloženje. A onda je sunce odjednom sinulo i nije se dalo oblacima da ga poklope poslednjih sedam dana, što je pravi Božji blagoslov ovakvim okupljanjima na otvorenom prostoru, odnosno pod vedrim nebom, kako i sama formula zahteva. Sunce je sijalo nad Minhenom i poslednjeg dana kada je gradom po tradiciji prošao završni defile Oktoberfesta. Kao i na otvaranju festivala, satima je prolazila kolona konjanika i pešaka u tradicionalnim starim uniformama, bezbrojnih bleh orkestara, grupa muškarca i žena u narodnim nošnjama iz pojedinih mesta i krajeva u Bavarskoj... Pilo se, larmalo, veselilo i tog poslednjeg dana, do kasno uveče, kada je počela demontaža šatora, tezgi, štandova... Brda otpadaka ostala su na livadi koja je od 1810. domaćin ovom okupljanju. Počelo je tako što je bavarski krunski princ Ludvig u septembru te godine na veliko veselje povodom svoje svadbe sa saksonsko-hildburghausenskom princezom Terezom, pozvao celi Minhen. Baš celi, bez izuzetka. I došli su svi koji su mogli i nastavili tako sve do naših vremena, kada je Oktoberfest postao svetski fenomen i destinacija najmasovnijih i najambicioznih pivskih ekskurzija. Ali, i danas, u vreme globalizma, Minhenci čine oko 60 odsto posetilaca, što znači da se mnogi od njih dva-tri ili više puta ubace u vrevu i ritam festivala bez koga ni bavarska metropola ne bi bila ono što jeste – najisturenija na severu tvrđava-enklava mediteranskih pijanki, veselja i zabave na otvorenom prostoru. Nije ni čudo što se često kaže da Balkan, u stvari, počinje s Minhenom. U prvo vreme fešta je održavana svake druge godine, u godinama rata izostajala je, naravno, tako da je ovogodišnja bila tek 174. po redu, iako će se za tri godine obeležiti njena dva veka. U tih 16 dana Terezina livada je ličila na nekakav minhenski Prater, ali dva puta veći od onog bečkog. Atmosferu Oktoberfesta stvaraju ne samo potoci piva, nego i razni ringišpili, gorski vozovi, kuće strave... Kao i nastupi uličnih glumaca, liciderska srca, streljane, 1.240 manja šatora s pivom, pečenim kestenima, kobasicama, grilovanim pilićima... Tu se nalaze oni koji nisu ušli u gigantske pivske šatore u kojima ima više od 10.000 mesta za ljubitelje zlatnožutog napitka s gorkim rezom. Pivo se ništa manje ne pije i napolju, izvan šatora, ali svuda, uglavnom, ono iz slavnih gradskih pivara kao što su Hacker-Pschorr, Augustiner Brauerei, Lonjenbrau ili manastirski Spaten-Franziskaner-Brau. Ta piva su pravljena na bazi najčistije vode iz sopstvenih izvora i najkvalitetnijeg hmelja. Proizvođači se drže propisa o čistoći i kvalitetu piva koji potiče još iz 1487. Za mnoge stare i mlade Minhence i Bavarce Oktoberfest je prilika i obaveza da tada obuku poslovične bavarske kožne pantalone. A za Bavarke je to još uzbudljivija šansa da budu viđene u čuvenim dirndlama – krojenim bluzama, koje često više otkrivaju nego što skrivaju... Tradicionalnu nošnju mogu da iznajme strani turisti koji to rado čine i to je jedna od specijalnih tradicija Oktoberfesta. Sada stranci čine najmanje 15 procenata posetilaca. Osim tradicionalnih gostiju iz Italije, Austrije, Švajcarske i Japana, sve više je Rusa, kao i prekomorskim gostiju – Amerikanaca, Kanađana i Australijanaca. Masovnost i gužve na ovom vašaru imaju i svoje naličje – od zapaha prolivenog piva koji se meša s jakim i neprijatnim mirisom hlorisane vode s mokrih čvorova, pa do 8.000 ljudi, koji su sa pivom i još koječim preterali toliko da su ih morali trezniti i dovoditi k sebi lekari. Jednoj trećini je, kako pokazuju istraživanja, pivo bilo nedovoljno pa su se ubrzavali i raspoloženje poboljšavali alkoholom, marihuanom i takozvanim dens drogama. Tradicija je, inače, neiskorenjiva da se kradu krigle koje su posetiocima mila uspomena na najveće okupljanje u životu na kome su bili. Ove godine ukradeno ih je preko 220.000. Ko je bio na Oktoberfestu, a nema kriglu, taj kao da nije ni bio tamo, pravdaju se često oni kojima je ta krigla možda prva i poslednja stvar koju su ukrali u životu. Plzenj – svetska prestonica piva VALJANJE BURADI I ISPIJANJE PIVOVICE Zapadnočeška metropola Plzenj ima prekrasnu renesansnu zgradu opštine, koju je gradio čuveni italijanski graditelj Đovani de Statija. Ovo zdanje je, međutim, više čuveno po nečem drugom nego po svojoj lepoti. U predvorju je legendarna drvena klupa koja već vekovima služi za testiranje piva. Na klupu se prospe taze uvareno pivo (Česi za “proizvodnju” piva kažu “varenje”) i onda na nju sedne pet-šest “gradskih otaca” u kožnim pantalonama (sličnim pomenutim bavarskim). Ako posle minut-dva ne mogu da ustanu jer su se pantalone zbog piva zalepile za klupu, to znači da je pivo – dobro! Pivo se vari u Plzenju još od 14. veka, tj. ubrzo pošto je grad osnovao češki kralj Vaclav Drugi. Istorija grada, kao što se vidi iz navedenog primera – testa s klupom, najtešnje je povezana s pivom, žutozlatnim penušavim pićem koje ga je proslavilo. U plzenjskom Prazdroju pravi se najčuvenije i najcenjenije svetsko pivo – Pilsner Urljuell, a plzenjska piva su svojim specifičnim ukusom (“rezom”) dala ime tipu piva koji se proizvodi širom sveta. Pre sedam godina južnoafrička kompanija SAAB (danas je spojena sa američkim “Milerom” u “SAAB – Miler”, drugi po veličini pivarski koncern u svetu) kupila je plzenjski Prazdroj za tada fantastičnu sumu od 650 miliona dolara (sada, prema ekspertima, vredi najmanje tri puta toliko). Platila je toliko ne zbog postrojenja i opreme, nego zato što je dobila u svojinu najčuveniju svetsku marku piva. Upravo pre 165 godina u Plzenju je bavarski “sladovnik” Jozef Grol uvario prve količine Pilsner Urljuell-a. U znak sećanja na to, svakog prvog vikenda u oktobru u Plzenju se održava svetkovina nazvana Pilsner fest. Jubilarnu ovogodišnju proslavu nismo smeli da propustimo. Ovogodišnji Pilsner fest započeo je u sredu 3. oktobra, tradicionalnim takozvanim srećnim satom, kada se između šest i devet uveče celo jedno bure piva u odabranim plzenjskim pivnicama istoči gostima yabe. Ove godine prvi put je Pilsner fest izašao izvan pivnice i postao celogradska akcija sa mnoštvom nastupa poznatih muzičkih grupa i solista. Ipak, ono glavno je ostalo unutar kapija Plzenjskog prazdroja. Krenuli smo ubrzo tamo. I tako smo se našli u centru fešte, u ogromnom šatoru usred areala pivare Prazdroj (prima preko hiljadu ljudi), koji se greje. Polulitarski Urljuell staje 25-30 kruna, popularni gambrinus 20 kruna (jedan evro vredi 27,5 kruna). U dvorištu pivare i najvećoj češkoj restoranu-pivnici Na Spilce (ima 580 mesta), koja je u podrumu pivare, uz pivo možete mezetiti pečenu kobasicu, takozvane utopence (neku vrstu masnog debrecinera u turšiji), bramborak (jako začinjenu pljeskavicu od krompira)... Celi dan goste je uveseljavala bleh-muzika. Takmičenja i raznih atrakcija je mnogo, naročito u brzini ispijanja piva. Specijalna, veoma omiljena disciplina, jeste bacanje udalj kartonske tacne (podmetača) za pivo. Pobednik je uspeo podmetač da baci na neverovatnu daljinu od 46,4 metara. Bila su tu i takmičenja u valjanju buradi, degustacija novih pivnih specijala (na primer, voćnih) i takozvane pivovice (pivo od 25 stepeni alkohola), desetoboj Pislner Urljell olimpijade (prostor nam ne dozvoljava da vam tumačimo komplikovana pravila)... Posetioci Pilsner festa pod obavezno treba da se prošetaju gradom – ta mala ekskurzija u istoriju vodi i kroz povest varenja piva. U Perlovoj ulici je ulaz u sistem podzemnih podruma i hodnika, koji je nastao između 14. i 18. veka. U njemu je oko 250 izvora s “mekom” plzenjskom vodom za koju mnogi tvrde da je u njoj tajna neponovljivo prijatnog ukusa plzenjskog piva. Celi kompleks ima čak 20 kilometara. Odmah tu u blizini, na površini zemlje, Pivarski je muzej, smešten u zgradi najstarije pivare. Preko 50.000 ljudi svake godine poseti ovaj muzej i razgleda eksponate koji kroz istoriju predstavljaju kako se nekad tu varilo pivo. U Prazdroju se ništa ne krije tako da u krugu pivare možete videti kako pivo u podrumima vri u velikim hrastovim kadama posle čega se premešta da odleži u ogromnim, takođe hrastovim, buradima. Ukoliko u Plzenju preterate s pivom, na festu ili u nekoj drugoj prilici, daćemo vam koristan savet. Pođite u pivnicu “U Žumberi” na doručak, nazvan “žumberski oproštovak” (šta znači možete da naslutite) – služe klasičnu čorbu s belim lukom i slaninom. Košta samo 20 kruna (oko 55 dinara), veoma je ukusna i što je najvažnije – pomaže. Posle toga možete, dok ne razbistrite sasvim glavu, da se posvetite i ostalim znamenitostima ovog grada. Na primer, razgledanju sinagoge, treće po veličini u svetu (posle jerusalimske i budimpeštanske), katedrale Svetog Bartolomeja, s najvišim crkvenim tornjem u Češkoj (kada je lepo vreme, odatle se vidi Bavarska)... Ili obilasku istorijskog središta “Škode”, “majke češke industrije”, koja je, uz pivo, tokom istorije najviše proslavila ovaj pitomi češki grad. Ako vas interesuje još nešto o plzenjskom pivu i gradu Plzenju, uđite na ove internet-adrese: www.plzen-city.cz i www.beerworld.cz.