Zgrada bivšeg PMF-a u Beogradu pred zatvaranjem: Država ne daje dovoljno novca, ista opasnost pred brojnim fakultetima

Hemijski fakultet u Beogradu mogao bi da zatvori zgradu na Studentskom trgu, poznatu kao zgrada nekadašnjeg PMF-a, jer ima novca za izmirivanje računa za struju samo za još dva meseca, kaže za NIN dekan tog fakulteta Goran Roglić. U sličnoj situaciji mogli bi da se nađu i drugi brojni državni fakulteti, koji nemaju dovoljno novca jer im država isplaćuje istu sumu kao pre pet godina, uprkos drastičnim poskupljenjima.

Hemijski fakultet nema dugovanja za struju, ali ubrzo neće više imati novca za račune jer država nedovoljno finansira instituciju čiji je osnivač.

"Zgrada će preći u sigurnosni režim, znači zatvorićemo zgradu i obezbediti struju, odosno nećemo je isključivati jer postoje bezbednosni rizici, magacini, hemikalije, koje su u zamrzivačima, oprema koju ne smemo da isključujemo, ali se zgrada neće koristiti kako bi potrošnju električne energije sveli na minimum", kaže dekan Hemijskog fakulteta.

Država štedi na fakultetima

Roglić objašnjava da od države dobijaju novac za stalne troškove, kao što su struja i grejanje, kao i za komunalne usluge. Ali ono što stiže nije dovoljno.

"Mi smo dobijali od države do 2019. godine dovoljno novca da pokrijemo troškove grejanja. Struju pokrivamo sami. Međutim, 2022. je počeo rast cene industrijske struje i od tada do danas ona je skočila 100 odsto. Mi smo tada pokrivali račune koji su bili između 1.200.000 do 1.600.000 dinara mesečno, a sada su nam računi za struju daleko veći, poslednja dva su bila 3.200.000 i 2.900.000 dinara. Ako budemo trošili struju kao prošle godine i ako cena ne bude dalje rasla, nama samo za energetske usluge nedostaje 27 miliona, što moramo sami da obezbedimo, dok je za komunalne usluge to 3.600.000 dinara na godišnjem nivou", kaže dekan.

Poseban problem je što je zgrada koju koristi više fakulteta stara 60 godina, velika je i ima 21 vodovodnu vertikalu, a sve te instalacije su dotrajale, zrele su za zamenu, pa se poplave dešavaju jednom do dva puta mesečno. Država ni tu ne pomaže, jer ne pokriva tekuće održavanje, dok materijal za higijenu pokriva sa nekih 25 do 30 odsto, dodaje Roglić.

"Sve te štete od poplava saniramo sami sopstvenim sredstvima", kaže Roglić i dodaje da je fakultet sam platio i zamenu glavnih i parcijalnih ormara termike, stolarije na hodnicima, pošto je zgrada stara i energetski neefikasna, grejanje je inače slabo...

Država pokriva fakultetu materijal za obrazovanje i sa tim novcem uspevaju da pokriju potrošni materijal i hemikalije za vežbe. Međutim, i kada je naučni rad u pitanju, državna kasa škrtari, jer ne finansira nabavku opreme.

Problem i na drugim fakultetima

"To je problem ne samo kod nas, nego i na drugim fakultetima naše grupacije, jer smo mi eksperimentalne nauke koje zahtevaju opremu na kojoj će studenti raditi", objašnjava dekan i kaže da je deo opreme nabavljen novcem dobijenim od Ministarstva nauke za realizaciju projekata, dok su i za njih sitniju opremu morali da nabave iz sopstvenih sredstava.

Fakultete prirodnog usmerenja posebno pogađa nedostatak samofinansirajućih studenata, koji bi plaćali školarine, čime bi im i budžet bio bolji. Mladi se radije opredeljuju za druge, popularnije smerove, jer naučna perspektiva u Srbiji trenutno nije svetla, ni finansijski, a ni istraživački, jer se naši stručnjaci sami dovijaju budući da su za državu uglavnom u zapećku. Takođe, studenti se radije odlučuju i za privatne fakultete, iako je školarina na njima viša, pa državni fakulteti na prijemnim ispitima sve češće ostaju nepopunjeni, osim ako nisu neki od najpopularnijih, kao što su IT, medicina, stomatologija...

Roglić kaže da Hemijski fakultet ne želi da prebaci troškove održavanja zgrade i plaćanja struje na teret studenata.

"Hemijski fakultet je poslednji put podigao školarinu u decembru 2015. godine, odnosno za školsku godinu 2016/17. I da smo podigli školarine 100 odsto, tada bismo možda mogli da pokrijemo ove troškove. Naš stav je da taj deo ne treba da snose studenti i mi uglavnom imamo ideju da novac koji dobijamo od školarine koristimo za unapređenje nastave. Trenutno smo prinuđeni da taj novac trošimo na pokrivanje troškova energetskih usluga", ističe dekan.

Zgradu nekadašnjeg PMF-a na Studentskom trgu, pored Hemijskog fakulteta, koristi i Fakultet za fizičku hemiju, a deo prostora i Biološki, Geografski, Fizički i Rudarsko-geološki fakultet. Dekan Hemijskog fakulteta kaže da imaju punu podršku ostalih fakulteta "koji su potpuno svesni problema u kojima se nalazimo".

Ne možemo više da plaćamo

"Praktično zbog tih problema sa stalnim troškovima, Hemija je prva koja je došla do toga da više ne može da plaća, u Beogradu. Slična situacija je u Novom Sadu na Prirodno-matematičkom fakultetu, na PMF-u u Kragujevcu. To su najsiromašniji fakulteti koji imaju najmanje samofinansirajućih studenata i ne mogu da obezbede sredstva za pokrivanje ovih troškova. Ali vrlo brzo će se u sličnoj situaciji naći i drugi fakulteti, jer problem stalnih troškova mi ističemo od 2022. godine", podvlači Roglić.

NIN / Snežana Krstić Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić

I na poslednjem proširenom rektorskom kolegijumu krajem januara, obećano je da će biti pokušano rešavanje problema stalnih troškova. Međutim, rezultata nema.

"U februaru smo dobili stalne troškove na nivou prethodnog meseca, odnosno na nivou 2019. godine. Apelujemo da država pokuša da reši problem, jer u suprotnom, nećemo moći da izdržimo. A plašim se da će ostali fakulteti doći  u vrlo sličnu poziciju kao mi za par meseci", priča dekan.

Senat Beogradskog univerziteta je na poslednjoj sednici usvojio zaključke kojima insistira na prioritetnom rešavanju stalnih troškova, ali i traži da se razgovara i o drugim troškovima koji opterećuju fakultete, kao što su materijal, otpremnine, jubilarne nagrade i slično, za šta država takođe ne izdvaja pare.

"To je u redu za fakultete koji imaju visoke prihode od školarina, ali za fakultete koji su siromašni to je vrlo veliko opterećenje. Hemijski fakultet nikada nije isplaćivao jubilarne nagrade, jer jednostavno nema novca za to. Sporno je i tekuće održavanje. Ministarstvo ima program investicionog održavanja, koji jednom godišnje raspisuje pozive, ali tu je suviše malo novca s obzirom na probleme koji postoje na fakultetima. Hemija u poslednjih desetak godina ni jednom nije dobila taj novac", kaže Roglić i dodaje da su poseban problem na fakultetima – zarade zaposlenih.