Blokada na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu: Ćutanje vlasti i "studenti" koji veličaju Legiju

Novu potvrdu stare istine da govor mržnje lako preraste u nešto daleko opipljivije i opasnije, ovih dana možemo da vidimo u holu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Počelo je sa malicioznim sečenjem rečenice koju je novinar i profesor ovog fakulteta Dinko Gruhonjić izgovorio prošle godine. Tako upakovan materijal, koji su najpre plasirali tabloidi, kao šumski požar proširio se društvenim mrežama gde i inače sve što razbuktava najniže emocije nabolje prolazi.

Logičan nastavak usledio je u vidu pretnji i uvreda koje je Gruhonjić dobio preko istih tih mreža. Međutim, tu se nije stalo. Koji dan kasnije, preteća poruka osvanula je na zidu ispred ulaza u zgradu u kojoj živi. Najzad, grupa ljudi, mahom muškaraca, koji za sebe tvrde da su studenti, blokirali su zgradu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, zahtevajući da Gruhonjić dobije otkaz.

Sve ovo odvijalo se uz, u najboljem slučaju, ravnodušan odnos državnih organa. Sve pretnje uredno su prijavljene i zavedene, ali nema informacija koje ukazuju da je po njima išta za sada urađeno. Još upečatljivije je nepostupanje policije koja je, pošto su ih zvali iz dekanata Filozofskog, rekla da se u delima osoba koje su blokirale fakultet ne stiču elementi krivičnog ili prekršajnog dela. A kako se uči na obližnjem Pravnom fakultetu - ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je.

Posebnim cinizmom izdvaja se saopštenje Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje koji je apelovao na „postupanje organa i tela Univerziteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta u pravcu rešavanja svih pitanja, koja su prethodnih dana pokrenuta postupanjem prof. dr Dinka Gruhonjića“. Dakle, problem je u Gruhonjiću. Ili, drugačije - studenti su u pravu. Odnosno, oni "studenti" koji blokiraju fakultet.

"Studenti" koji veličaju Legiju

Sudeći prema fotografijama sa lica mesta, za deo onih koji blokiraju moglo bi se postaviti pitanje da li su zaista u studentskom dobu. Ono oko čega ima manje dileme je ideološka osnova koja ih je sve okupila. To je najbolje simbolizovao mladić koji je smatrao da je blokada idealna prilika da ponese majicu sa likom Milorada Ulemeka Legije, čoveka koji služi 40 godina zatvora samo zato što u trenutku kada je osuđen zakon nije dozvoljavao više od toga. Ulemek je, uvek valja podsetiti, pravosnažno osuđen zbog organizacije ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića. Nekadašnji komandant "Crvenih beretki" JSO osuđen je na po 40 godina i za atentat na Vuka Draškovića i funkcionere SPO na Ibarskoj magistrali, za ubistvo Ivana Stambolić, te kao jedan od organizatora Zemunskog klana, čijim pripadnicima se sudilo za 17 ubistava.

Međutim, ko god oni bili i koje god naopake ideologije motivisale njihove postupke, manji problem su ljudi koji su za taoca uzeli zgradu Filozofskog fakulteta tražeći za otkup da Gruhonjić ostane bez posla. Mnogo veći problem je što se sve to zbiva uz prećutno odobravanje države. Isti princip viđen je više puta do sada. Tako je aktivistkinja Aida Ćorović osuđena zbog remećena javnog reda i mira  jer je jajima gađala mural Ratka Mladića. Autori murala, koji su zaista prekršili norme, zakonske ali i ljudske, za to nikada nisu odgovarali. Ista stvar se desila i sto metara dalje kada su aktivisti Krokodila kažnjeni jer su pokušali da prekreče grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati...“.

Kada se pretnje preko društvenih mreža upute predsedniku Srbije, po njima se prioritetno postupa, a neretko se osumnjičeni drže mesecima u pritvoru. S druge strane, iste, ako ne i gore, pretnje koje dobijaju kritičari režima, često ostaju bez ikakvog epiloga. Pravda bi morala da bude slepa za političko opredeljenje žrtve, a u Srbiji je to uglavnom presudni kriterijum.

Radisavljević: Otvoreno tolerisanje neofašizma

Politikolog Duško Radisavljević ističe da slučaj blokiranja Filozofskog fakulteta nameće potrebu da se stvari nazovu pravim imenom.

„Mi ovde više nemamo koketiranje sa neofašističkim načinom ponašanja, već njegovo otvoreno tolerisanje. Apsolutno je nedopustivo u modernoj državi da grupa organizovanih huligana dođe i zauzme javni prostor fakulteta. Takvo ponašanje je kažnjivo i najpre bi morali da reaguju organi vlasti i omnipotentni predsednik Republike. Svaki put kada neko napiše poluironičnu paškvilu protiv njega i „njegove porodice“ on se istog trenutka pretvara u Zoro osvetnika i vođu krstaških ratova. A sada, kada imamo eklatantan primer ugrožavanja ličnih i kolektivnih ljudskih prava, gle čuda, odjednom nastaje urnebesna tišina. U toj tišini prepoznajemo pravog nalogodavca“, ističe Radosavljević.

Prema njegovim rečima, priča da su fakultet zauzeli spontano organizovani studenti naprosto ne stoji.  

„Nije u Srbiji ništa spontano. "Studenti" koji su, nažalost, poznati po tome da ne čitaju ni teletekst, odjednom ulaze u analize govora i emisija i onda izlaze da se bore protiv govora mržnje. A sami, koristeći govor mržnje, žele ovu zemlju da dovedu do istrebljenja. Ovo pokazuje da ne samo da je kriminal srastao sa političkom vlasti u zemlji, već se i najcrnji politički projekti u istoriji pokušavaju iskoristiti protiv kritičara režima“, navodi Radosavljević.

Srećom, organizovana su dva skupa podrške Gruhonjiću, koja otkrivaju male enklave ljudi koji razumeju šta je ovde na kocki. Jer, iako ovde u centru jeste Dinko Gruhonjić, ovo nije priča o njemu. Ovo je priča o slobodi mišljenja i govora i grupi koja bi to mišljenje da suzbije, a njene mislioce ostavi bez načina da se prehrani. Iznad svega, ovo je priča o državi koja se, pre svega nečinjenjem, svrstala na stranu tih ljudi. Ako se borba za demokratiju i slobodu govora nikada ne završava, novi front u tom ratu upravo je otvoren u holu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.