"Ovde smo mogli slobodno da živimo": Ruskoj porodici Tereh preti proterivanje iz Srbije

Tročlana porodica Tereh, koja u Srbiji živi skoro pet godina, poslednja je u nizu ruskih porodica kojima srpske vlasti žele da uskrate gostoprimstvo bez jasnog objašnjenja. Ovu porodicu, koja od 2019. živi u Banji Koviljači, država Srbija je proglasila za “neprihvatljiv bezbednosni rizik”, iako nije objašnjeno zbog čega, niti postoji jasan razlog i povod za takvu odluku, pa ne samo da im je odbijen zahtev za stalno nastanjenje, već im je ukinuta i dozvola za privremeni boravak.

Bitku za ostanak u Srbiji vode već pola godine, uložili su žalbe na rešenja, pisali su i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali bez ikakvog pomaka. Nada da će pobediti u toj pravnoj bitki probudila im se kada su videli sličaj slučaj Elene Koposove, Ruskinje koja sa porodicom živi u okolini Beograda, o čemu je NIN pisao. I njenoj porodici, baš kao i porodici Tereh, država je pokušala da uskrati gostoprimstvo uz obrazloženje o bezbednosnom riziku. Kada je porodica Koposov uspela da dobije odobrenje za ostanak u Srbiji, i porodica Tereh rešila je da izađe u javnost sa svojim slučajem.

Porodica Tereh iz Banje Koviljače – Irina, Sergej i njihov sin Mark od nepunih 11 godina - živi u Srbiji skoro pet godina. Prema rečima predstavnika Udruženja Ruskog demokratskog društva Pjotra Nikitina, jako je teško razumeti u čemu se tačno sastoji razlog zašto država Srbija želi da ih protera posle toliko godina..

„Došli su iz grada Jaroslavlja i uložili su svu ušteđevinu u porodični hotel, gde su primali goste u Banji Koviljači. Po svemu tome je situacija vrlo slična Eleninoj. Razlike su u tome što Irina i Sergej uopšte nisu bili glasni oko svojih političkih stavova, niti su potpisivali bilo šta“, navodi Nikitin, dodjući i da je Koposova potpisala samo jedan antiratni apel ruske dijaspore i za koji se pretpostavlja da je doveo do pokušaja njenog proterivanja. Ipak, u slučaju Terehovih, ovo nije mogao da bude razlog, niti kakav drugi politički aktivizam na prostorima Srbije.

Irina Tereh rekla je za NIN da do današnjeg dana njena porodica nije upućena u tačan razlog zbog čega predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost.

“Mi smo ovde otprilike pet godina, od aprila 2019. Preselili smo se iz Rusije i stalno živimo u Srbiji i svake godine smo produžavali privremeni boravak. Sve je bilo u redu do avgusta 2023. godine, kada je bila promena u zakonu i nismo dobili mogućnost za stalnim nastanjenjem. U oktobru smo odbijeni za stalno nastanjenje za celu našu porodicu – moj muž, ja i naš maloletni sin. U rešenju je pisalo da smo neprihvatljiv bezbednosni rizik, ali ništa konkretno. Mi smo zatim želeli da produžimo privremeni boravak, ali smo u novembru odbijeni i za produženje privremenog boravka sa istim razlogom, da predstavljamo neki rizik po Republiku Srbiju. Počeli smo našu borbu, pisali smo žalbe. Pisali smo pismo predsedniku Republike Srbije, ali su sve naše žalbe bile odbačene i odgovor na pismo predsedniku nismo dobili do današnjeg dana”, objašnjava Irina Tereh.

Terehova: Borili smo se sami šest meseci

Kako kaže, pošto je i sama bila advokat tokom života u Rusiji, rešila je da samostalno započne borbu i podnosi žalbe, ponavljajući da „nisu krivi, i da nisu pogrešili ni u jednom koraku“. Međutim, situacija se nije menjala, zbog čega su se Terehovi odlučili da svoj slučaj iznesu u javnost.

"U postupku smo tužbe u Upravnom sudu između ostalog i zbog toga što nema nijednog odgovora na naše pitanje šta je razlog našeg problema. Videli smo da je Elena Koposova imala dobrog predstavnika. Javno je počela sa borbom i dobila potvrdu da njena porodica može da živi u Srbiji i dobili su stalno nastanjenje. Zato smo pomislili da i mi krenemo tim putem i da pokušamo da odemo u javnost sa našim problemom", kaže Irina Tereh i dodaje da nisu potpisali niti jedno pismo, peticiju kao i da nisu učestvovali u bilo kakvim političkim akcijama tokom proteklih godina.

„Živeli smo samo malim životom i radili ovde u Srbiji. Dugo smo razmišljali o tome zašto se ovo dešava, a možda je zbog porekla mog muža. On je rođen u Ukrajini, u Kijevu i njegova porodica je iz zapadne Ukrajine, iz Lavova. On je tamo živeo i sa njima stalno kontaktirao. Ne podržavamo rat, u našoj porodici ima i Ukrajinaca i Rusa i živimo zajedno ceo život“, ističe ona.

Prema rečima Irine Tereh, razvili su porodičan posao u Banji Koviljači, gde su imali agenciju za izdavanje nekretnina i nekoliko apartmana. Posao su radili legalno, ipak kaže da su svojim biznisom privukli pažnju lokalne policije.

"Kod nas su posle početka rata u Ukrajini stalno dolazili Ukrajinci i mi smo im pomagali kako smo mogli, živeli su u našim apartmanima. Jednom smo im pomogli da dobiju status izbeglica za goste koji žive u našim apartmanima. Nije sasvim jasno. Naš policijski odsek je pitao - zašto to radiš, šta ti je to potrebno - ali mi nismo o tome razmišljali. To je obično dobro delo i morali smo da pomognemo tim ljudima ako smo u mogućnosti. Kako smo čuli od naših komšija, stalno su dolazili neki ljudi iz policije i pitali za naše goste i za nas šta radimo, možda je to bio problem“, pokušava Irina da razume šta joj to država Srbija stavlja na teret, iako se država nije potrudila da to i objasni.

Ona se priseća i da je od početka rata u Ukrajini, u njihove apartmane dolazilo mnogo Rusa koji su se preselili u Srbiju i koji ne podržavaju situaciju u zemlji, zbog čega razmišlja da možda i u tome leži problem.

"Dolazili su kod nas različiti ljudi iz različitih država, iz evropskih država, iz Rusije, Ukrajine i sa svima smo pričali, sve je bilo dobro",  govori Irina Tereh, navodeći da sumnja na još jedan mogući razlog.

"Može biti i što mi je muž u Rusiji bio u opozicionoj vladi u našem gradu i pošto su svi završili u zatvoru, moj muž nije mogao da nađe posao, zato smo otišli u Srbiju. Ovde smo mogli slobodno da živimo i da odgajamo naše dete. To je sve samo razmišljanje, ja nisam sigurna šta je razlog, pošto nam niko nije odgovorio. U svakoj žalbi pitam - šta je to sa nama, pozovite nas, popričaćemo sa vama i vi nam objasnite šta je problem. Ali ni sa kim nismo pričali i niko nije dolazio kod nas", objašnjava ona.

Kako Irina Tereh ističe, povratak u Rusiju nije opcija zato što ne podržavaju trenutan smer kretanja države.

"Sada imamo veliki problem zbog otkaza u privremenom boravku. Morali smo da zamrznemo rad naše agencije, ne možemo da produžimo zdravstveno osiguranje, a imali smo ga pet godina. Ne možemo da koristimo naše pare na računu zbog toga što ne možemo da potvrdimo da legalno živimo ovde. Ne možemo da dobijemo nikakvu vizu za putovanja, za preseljenje, ništa ne možemo sad", navodi Tereh.

Ono što mogu i što im trenutno preostaje, jeste da žive život prosečnih bezviznih turista.

“Zbog toga što nemamo legalan osnov za život u Srbiji, mi smo kao turisti i na svakih 30 dana moramo da odlazimo iz Srbije i da ponovo ulazimo u Srbiju, da bismo mogli još 30 dana da živimo u ovoj kući. To je počelo početkom februara, kada su naše žalbe odbijene”, navodi Terehova.

Nikitin: U šoku sam što targetiraju porodice sa maloletnom decom

Kako objašnjava Nikitin, porodici Tereh rešenjem nije naloženo da moraju da napuste državu, ipak takav život nije niti siguran, niti prihvatljiv.

“Njima nije naloženo da napuste zemlju, međutim zbog ukidanja boravka nemaju legalan osnov da budu u zemlji i ovde trenutno borave bukvalno kao turisti, koriste bezvizni režim. Jednom mesečno napuštaju zemlju, pa se vraćaju. To je samo po sebi ozbiljna nesigurnost jer su vas proglasili pretnjom po državnu bezbednost i onda izlazite iz zemlje da biste opet ušli i svaki put niste sigurni da li će vas pustiti preko granice“, navodi on uz nevericu da je meta vlasti ponovo porodica sa malim detetom.

"Prosto sam u šoku da targetiraju porodice, da targetiraju ljude sa decom i suprotno Zakonu o strancima, gde eksplicitno piše da pri donošenju odluka treba da uzimaju u obzir i lične okolnost, oni to ne rade. Oni ljude nisu ni pozvali na razgovor, nisu im ni postavili pitanja, nego samo onako paušalno, tako da mi se čini da se radi o nekom spisku gde BIA ubacuje ljude koji su iz jednog ili drugog razloga postali nepoželjni. U Eleninom slučaju pretpostavljam da je njen razlog bio potpis pod antiratnim obraćanjem, a u slučaju Terehovih verovatno je vezano za ukrajinske korene i veze Sergeja i to što je on u svom gradu bio poznata ličnost. Iz tih nekih razloga su odlučili da su ti ljudi nekako sumnjivi i da ih treba izbaciti. Pri tome im nisu pružili mogućnost da se izjasne, niti su uzeli u obzir činjenicu da su to dugo, da su integrisani, da im je dete ovde u školi ceo život. Šta da kažem osim da je ovo sramotno i neprihvatljivo", smatra Nikitin.

Štambuk: Ne znamo protiv čega se borimo

Prema rečima porodičnog advokata Marka Štambuka, Terehovi su samostalno podneli tužbe, dok je on pripremao dopune koje su podneli u petak. On kaže da za poslednje dve nedelje koliko radi na slučaju, nije bilo nikakvih promena.

"Imaju dva postupka. Jedan vode po osnovu odbijanja zahteva za stalno nastanjenje, a drugi je zbog toga što su im odbili zahtev za produženje privremenog boravka. To su odvojeni postupci, ali su i jedan i drugi pred Upravnim sudom, nadležnim odeljenjem u Novom Sadu", navodi Štambuk i dodaje da će uraditi sve što je na njima da prezentuju sudu činjenice, a koji će ih onda oceniti na osnovu zakona.

"Vidite kako sve to izgleda. U slučaju Elene Koposove se situacija promenila za manje od mesec i po dana. Ti postupci nisu baš transparentni. Nekako smo kao guske u magli, ne možemo da znamo na čemu smo, jer se te odluke uglavnom baziraju na aktima koji su poverljivi, nose određeni stepen tajnosti i u njih ne možete da izvršite uvid. Faktički onda ne znate ni na šta se žalite ni šta osporavate, što onda poprilično komplikuje situaciju, jer ne znate protiv čega se borite", objašnjava Štambuk.

Grupa podrške Branimo ruske porodice od proterivanja, pokrenula je onlajn peticiju Stop proterivanju porodice Tereh, koja trenutno broji više od 500 potpisa.