Tehnologija služi da umesto 300 radnika imaš 100: NIN PANEL - Da li smo spremni da se prilagodimo

Tehhnologija je tu, ali je pitanje koliko smo i spremni da joj se prilagodimo, kako bi obezbedili i rast i opstanak. Digitalna transformacija je kontinuiran proces koji zahteva znanje, ali i promenu mišljenja, načina rada, kao i prethodno jasno definisan proces koji će utvrditi šta i kako treba meriti. Ovo je u najkraćem zaključak NIN panela na temu  "Tehnologija je tu – Da li smo spremni"  na kome su učestvovali Natali Delić, član Izvršnog odbora “Telekom Srbija”, Nebojša Matić, direktor i osnivač “Mikroelektronike” i agroekonomista Milan Prostran, koji je govori o ulozi tehnologija u oblasti poljoprivrede kao strateške privredne grane, posebno značajne u doba geopolitičke neizvesnosti.

NIN / Mitar Mitrović NIN panel: Tehnologija je tu - Da li smo spremni

Imaju li kompanije dovoljno sredstava da krenu putem inovacija i da se tehnološki razvijaju kako bi mogle da obezbede konkurentnost?  Da li im je ograničenje novac i da li je novac i potreban da bi tehnološki napredovali? Da li je ograničenje nedostatak znanja ili strah od nepoznatog? Imamo li kadrove koji brzo misle i još brže realizuju odluke? Šta će nam tehnologija doneti, a šta uzeti ukoliko inovacije ne postanu i deo naših biznisa? I na kraju koliko može da nas košta nespremnost?  Odgovarajući na ova pitanja, sagovornici NIN panela složili su se, da je uz kvalitetne kadrove, prvenstveno menadžere, potrebno i ogromno znanje onih koji bi procese implementirali, bilo da su to mala ili srednja preduzeća.

Natali Delić: Ništa se ne može postići preko noći

Natali Delić, član Izvršnog odbora u kompaniji "Telekom Srbija", ocenila je da je mogućnost za uvođenje novih tehnologija, ujedno i najveći izazov kod malih i srednjih preduzeća.

"U Telekomu imamo čitavu liniju proizvoda koji mogu da prate mnogo toga, poput meteoroloških podataka, kvaliteta vazduha i vode i mnogih drugih specifičnosti koje su značajne u poljoprivredi.  Na sastancima sa velikim brojem farmera i voćara došli smo, međutim, do zaključka da su oni oduševljeni tehnologijom, ali da je kod njih problem i ko će tom tehnologijom da se bavi i da je prati", ocenila je Delić, dodajući da je u prilagođavanju tehnologijama važan segment i vreme.

NIN / Mitar Mitrović Natali Delić, Telekom Srbija

"Ništa se ne može postići preko noći. Implementaciju tehnologije moramo da stavimo u realan okvir, jer nije to jednostavno kako se često smatra. Tehnologija se, inače, posmatra kao telefon, ali nije baš to da samo ubaciš karticu i priključiš se na internet.  To je proces koji zahteva, i vreme i zanje. Prvi korak je da naučimo menadžment šta treba da rade i kako da koriste tehnologije, ali i druge zaposlene. Da nauče šta znači biti preduzetnik i oni razmišljaju. Takav duh tera na promenu koja ne mora da garantuje i dobre rezultate, ali svakako znači promenu", ocenila je Delić.

Govoreći o iskustvu Telekoma i saznanjima tokom rada i implementacije rešenja, Delić je ocenila da mnogo toga može da se završi na klik, ali da je realnost i drugačija.

"Mnoge stvari kod nas mogu na klik da se završe. Verovali smo da je to put do brze digitalizacije, ali smo došli do toga da hoćemo da probamo da rešimo stvari po principu ključ u ruke i da malim preduzećima budemo partner koji će da im pruži podršku i nakon što implementiraju neko rešenje. Shvatili smo da im je to jako potrebno i da oni to ne mogu sami", otkrila je Delić. 

Nebojša Matić: Tehnologija služi da nemaš 300 zaposlenih nego 100

Nebojša Matić, direktor i osnivač kompanije "Mikroelektronika" koja zapošljava oko 100 ljudi, rekao je da je tehnoloija u vazduhu, jer svi znamo za nju, ali da je pitanje kako ćemo i da je koristimo kada se ona prizemni.

"Tehnologija služi da nemaš 300 zaposlenih nego 100. Kad nemaš resurse, kada nemaš da plaćaš ljude, e tada tada dolazi do proboja, dolazi do novih ideja i pomeranja ka novitetima u kompaniji", kaže on.

Optimizaciju poslovanja Matić objašnjava na ličnom primeru, odnosno uvođenju četvorodnevne radne nedelje u MIkroelektronici.

NIN / Mitar Mitrović Nebojša Matić, Mikroelektornika

"Krenuli smo najpre u proizvodnji i ispostavilo se da je to ekstremno uspešno, efikasnije i produktivnije. Za nekih 25 do 30 godina, verujem da će veći broj firmi raditi na ovaj način. Ako ponudiš čoveku novac ili slobodno vreme, verujte da će mu biti važnije slobodno vreme. Uvođenje četvorodnevne nedelje u Mikroelektronici trajalo je četiri do pet godina i proces nije bio jednostavan, zahtevao je mnogo pripreme. Praksa je, međutim, pokazala da su sa više slobodnog vremena ljudi više motivisani i fokusirani. Ako je čovek fokusiran na svoj posao on ima efekat kao 3 zaposlena i to se vežba", rekao je Matić i dodao da u komapniji sada razvijaju asistenta koji vodi novozaposlenog po dolasku u firmu.

Govoreći o sposobnostima menadžera i vlasnika kapitala u Srbiji danas, a u smislu prepoznavanja značaja tehnologija, Matić je ocenio da su dva ključna momenta koja to pokazuju.

"U vreme krize kao i u vreme promena tehnologija pokaže se ko je kakav menadžer. Najgore je kada se kriza podudari sa menjanjem tehnologije kao što je sliučaj danas. Ako tada ništa ne menjate onda ozbiljno znate da niste gde treba da budete. Ja sam, recimo, veliki protivnik mejlova i moja cela firma je na porukama. Mejl se koristi samo za kompleksne probleme za koje treba da ostane trag", rekao je Matić i zaključio rečima da se tehnologija spušta među nas i da će najviše uraditi oni koji prvi krenu. 

Milan Prostran: Tehnologije ključne za konkurentnost

Agroekonomista Milan Prostran govorio je u iskustvima po svetu u poljoprivredi i ocenio da mnoge stvari koje su se ranije dešavale u razvijenim zemljama tek sada dolaze u Srbiju. 

"Američki farmeri su još pre 35 godina bili informaciono uvezani sa tri sektora i sa berzom, a smi to počinjemo tek sada. Mi smo to počeli tek sada, i to iz nužde jer ne možete dobiti mnoga sredstva i subvencije ako niste uvezani sa službama i tehnološki. Problem je i što kod nas dominiraju mali i srednji farmeri koji imaju posede od 0,5 do 5 hektara i oni čine procentualno 75 i više odsto. Kako njih uvezati i učiniti ovaj proces efikasnijim pitanje je. Doduše, imamo neke istraživačke centre koji su strogo digitalizovani i koji mogu da pomognu farmerima, samo je pitanje kako ih umrežiti", kaže Prostran.

NIN / Mitar Mitrović Milan Prostran, agroekonomista

Ističe da je prehrambena industrija otišla mnogo dalje i da odavno našu tehnologiju usklađujemo sa evropskom, jer u suprotnom ne bi mogli da izvozimo.

"Sada je ključno pitanje povećati tehnološku konkurentnost koja nam je najkritičnija. Moramo da razmišljamo o konkurentnosti, gde se sukobljavamo sa farmerima koji imaju subvencije koje idu i do 30 posto učešća u budžetu EU, a kod nas ispod 7 posto. Ovaj segment novih tehnologija mora da se stavi u segment borbe za konkurentnost. Bez obzira što nam je Bog dao plodno zemljište, mi nećemo moći na zelenu granu. Nije problem kod mladih, ali treba imati u vidu da je prosečna starost našeg poljoprivrednika oko 60 godina, pa kako njega obučiti i edukovati za upotrebu novih tehnologija, i kako unaprediti da on može da živi od toga. To je vrlo važno pitanje na kome treba raditi", ističe Prostran.

Naveo je i primer Izraela i Palestine koji odavno primenjuju novu tehnologiju u poljoprivredi i gde su rezultati i više nego očigledno po prinosu.

 "Kroz nove tehnologije za istu rasu stoke u Izraelu imaju 14.000 litara mleka godišnje dok kod nas 3.000.  Ljudi u Palestini su prihvatili sve nove tehnologije. Plašim se da ćemo za 50-ak godina ući u pustinjske uslove. Nismo još našli rešenje kako ćemo nove tehnologije primeniti trenutnim vremenskim uslovima, a ne za neke nove, zaključio je Prostran.