Zašto loše zasnovanom startapu nema spasa i kako izbeći greške

U procesu pokretanja startapa postoje brojni rizici, a poznato je i da velika većina startapa propadne. Zbog toga su se mnogi preduzetnici i osnivači bavili pitanjem kako izbeći greške i dati startapu najbolju šansu za uspeh.

Ovim pitanjem se bavio i Piter Til, serijski preduzetnik, investitor i osnivač Pej Pala, na koje se osvrnuo na jednom od svojih predavanja na Stenfordu.

Složenost pitanja i Tilovih rešenja najbolje je oslikana takozvanTilovim zakonom koji glasi – startap koji je u trenutku zasnivanja loše postavljen, kasnije ne može da se popravi. 

Osnivači pred sobom imaju čitav niz problema, ali glavni koje Til identifikuje i kojima se bavi, jesu neusaglašenost svih interesnih strana u startapu: osnivača i zaposlenih, kao i osnivača i investitora, i uspostavljanje balansa između motivacije i interesa za prevazilaženje prepreka sa kojima se startapi susreću.

Trenutak osnivanja

Po Tilu, počeci su ključni jer uspostavljaju osnovnu putanju startapa i usmeravaju sve što treba da usledi nakon toga. Kada neminovno dođe do sukoba, spornih situacija ili tvrdnji, oni se često razrešavaju na osnovu odluka koje su osnivači doneli na početku. Nakon što je neki pravac postavljen, mnogi startapi kasnije ne mogu da ga promene usled pojave novih informacija ili uvida.

Preduslov svakog uspeha po Tilu predstavlja usaglašenost osnivača, koja je ključna kako za strukturni integritet kompanije, tako i za buduću organizacionu kulturu. 

Ako su osnivači usklađeni po ključnim pitanjima, poput pravca u kom kompanija treba da se razvija, pratećim rizicima, načinom vrednovanja rada, raspodelom zaduženja i vlasništva, kompanija može da nastavi sa rešavanjem drugih problema. Međutim, ako postoji nesloga, to može značiti katastrofu za kompaniju. 

NIN / startap

Trenutak osnivanja i vrednosti osnivača važni su i zbog toga što investitori daju prioritet evaluaciji osnivačkih timova, njihovoj usaglašenosti i čvrstini međusobnih odnosa, kao i sposobnosti da efikasno sarađuju. 

Izbor suosnivača značajno može da utiče na sudbinu startapa, jer dobar osnivački tim može da spase startap usmeravajući ga na novu ideju, ili da ga uništi ukoliko zbog loših odnosa kompanija ne može da funkcioniše. Po Tilu, osnivački tim je najvažniji aspekt za procenu u startapa u ranoj fazi.

Stadijum osnivanja prema Tilu traje sve dok se radi na tehničkim inovacijama, jer kroz sve to vreme osnivači verovatno inoviraju i vode glavnu reč. Onog trenutka kada inovacije prestanu i kada startap prelazi na neki naredni stadijum evolucije, u tom trenutku vodeću ulogu preuzimaju profesionalni direktorski kadrovi, piše Startit.

Zašto su zajednički ciljevi važni

Druga važna komponenta za uspešno poslovanje po Tilu predstavlja usaglašenost drugih elementa u startapu, što podrazumeva razumevanje i slaganje oko ključnih zadataka i misije, ali i usaglašenost samih zaposlenih.

Pored selekcije pravih ljudi, to podrazumeva i uspostavljanje odgovarajuće kulture i održavanje zajedničkih interesa. Kako bi ilustrovao složenost ove situacije, Til poseže za klasifikacijom u sledećoj tabeli, gde jedna osa prikazuje nivo usaglašenosti, a druga osa nivo pouzdanosti:

• Loša usaglašenost i labava pravila
• Velika usaglašenost i dobro postavljena pravila

Niska pouzdanost

• Najgore investicije (investicione banke)
• Foksnon

Visoka pouzdanost

• Gugle u periodu 2000–2007
• Ideal za startape

 

U situaciji gde pojedinci visoke pouzdanosti rade neusaglašeno postoji nešto nalik anarhiji, što karakteriše Google u ranim danima. Nasuprot tome, rigidna pravila nekada mogu da omoguće i rad sa pojedincima koji nisu pouzdani, što se sreće u kompanijama poput Foxconn, koji strogo nadziru zaposlene. 

Sa druge strane, ako ne postoji ni poverenje ni usaglašenost, kreira se atmosfera u kojoj svako radi za sebe, poput nekih investicionih banaka, što po Tilu treba izbegavati. Startapi treba da teže radu sa pojedincima visoke pouzdanosti, koji rade u dobro strukturiranom i usklađenom okruženju, stvarajući produktivnu i harmoničnu kulturu.

Pritom, za sve koji su uključeni u rad startapa ključno je da budu u potpunosti posvećeni ili da uopšte ne budu uključeni u rad za kompaniju. Skraćeno radno vreme, rad na više poslova istovremeno ili oslanjanje na konsultante i savetnike može da stvori neusaglašenost unutar tima i ugrozi uspeh startapa, što će otežati ili onemogućiti da se pojedinci motivišu tako da njihov rad vodi uspehu kompanije.

Kapital u startapu

Po Tilu, jedan od primarnih izazova u tehnološkom startapu je uspostavljanje usklađenosti i usaglašenost oko zajedničkih ciljeva između osnivača, zaposlenih i (ranih) investitora.

Po njemu, raspodela kapitala igra važnu ulogu u motivisanju zaposlenih, izgradnji kulture, ali i balansiranju odnosa startapa prema svojim zaposlenima, kao i prema investitorima i njihovim očekivanjima.

Kako bi ilustrovao složenost situacije, Til ističe tri ključna elementa o kojima treba voditi računa:

• Vlasništvo – odnosi se na raspodelu kapitala među pojedincima unutar kompanije, uključujući tu osnivače, zaposlene i sve investitore;
• Domen – odnosi se na svakodnevne operacije i donošenje odluka unutar kompanije, što se često odražava u titulama;
• Kontrola – ono što praktikuju pojedinci u upravnom odboru kompanije, koji možda nemaju dubinsko razumevanje poslovanja.

U mnogim slučajevima su svi ovi aspekti isprepleteni, što čini održavanje ravnoteže znatno težim. Sa sve većim brojem zaposlenih, kao i novim ljudima koji vremenom postaju uključeni u rad startapa, postaje sve teže ujediniti sve činioce pod jedan zajednički cilj, kao i održati pravičnost u raspodeli obaveza, nagrada i zasluga.

Najjednostavnije rečeno, ukoliko svi imaju akcije kompanije, svima je u interesu da rade na tome da njihova vrednost bude što veća. Kada se vrednost akcija poveća, svi imaju koristi, stvarajući dugoročnu perspektivu koja je u skladu sa rastom kompanije i podstiču ga.

Međutim, pojava novih suosnivača ili investitora može dovesti do nesuglasica oko vlasništva, domena ili kontrole, što dodatno komplikuje stvari. Kompenzacija ili nagrade koje dobijaju ključne figure koje su se kasnije priključile možda nisu iste kao one koje idu manje bitnim osobama koje su tu od samog početka. Sa rastom broja akcionara vrednost samih akcija opada, što takođe može dovesti do problema.

Isto tako, nuđenje visokih plata umesto udela ili akcija u kompaniji može da dovede do neusklađenosti. Til preporučuje da se plata generalnog direktora ograniči, jer to u startapu promoviše kulturu koja je usmerena na vlasnički udeo, a ne zarade. 

Prema ovom stanovištu, kada se pojave problemi, oni će se odmah rešiti jer će direktor hteti da zaštiti svoj kapital. Nasuprot tome, u kulturi sa velikim platama, glavna briga generalnog direktora je sigurnost posla, što dovodi do nedostatka korektivnih mera kada se pojave problemi.

PROFIMEDIA / Profimedia

Investitori i razvodnjavanje kapitala

Iako je kapital glavno sredstvo kojim se interesi i ciljevi dovode u saglasje, veliki rizik predstavlja njegovo razvodnjavanje tokom vremena, i to na svim nivoima, uklučujući i same osnivače.

Na primer, dodeljivanje celokupnog udela zaposlenima odmah po zaposlenju može dovesti do problema ako pojedinci napuste kompaniju odmah nakon što ga dobiju. Zato tipičan raspored za sticanje udela obuhvata četiri godine, gde se 25% ugovorenog paketa dobija nakon prve godine rada, a preostalih 75% postepeno u naredne tri godine. 

Zato, ako neko napusti kompaniju u toku prve godine rada, neće dobiti nikakav kapital. Po Tilu, i osnivači treba da funkcionišu po sličnom principu i usvoje sličan raspored sticanja udela, kako bi se sprečile situacije u kojima jedan osnivač ode, i drugog suosnivača ostavi samog sa ogromnim teretom.

Najvažniji aspekt koji treba uzeti u obzir kod raspodele akcija je udeo u kompaniji koji dele osnivači ili članovi tima. Udeo ima tendenciju da se smanjuje kako se prikuplja više rundi finansiranja, a osnivači koji u trenutku izlaska na berzu imaju preko 10% vlasništva u svom startapu smatraju se uspešnim.

Iako se na prvi pogled čini da je povećanje broja investitora dobra stvar, to ne mora uvek biti tako. Naime, veći broj investitora može da uvede brojne nove kompleksnosti: od različitih vrsta akcija u startapu, preko sastava i odnosa između članova upravnog odbora, a postupci i promene koje to nosi mogu da imaju posledice po zaposlene, vrednost njihovih akcija, i negativno utiču na njihovu motivaciju i usaglašenost.

Investitori mogu imati niz prednosti koje ne moraju da budu u interesu startapa – mogu imati prednost likvidacije, koja osigurava da investitori dobiju svoj novac nazad pre bilo koga drugog u slučaju izlaska kompanije na berzu, čak i pre samih osnivača, kao i odredbe protiv razvodnjavanja koje retroaktivno reprogramiraju prošle investicije u slučaju pada vrednosti akcija.

Pored navedenih, postoje i razni drugi mehanizmi, uslovi i sporazumi koji imaju za cilj zaštitu interesa investitora. Na primer, postojeći investitori mogu da imaju pravo da učestvuju u narednim rundama pod istim uslovima kao i novi investitori; mogu postojati odredbe koje ograničavaju mogućnosti običnih akcionara da prodaju svoje akcije pre investitora, i slično. Ovakvi i slični elementi igraju ulogu u zaštiti investitora i usklađivanju interesa.

Dodatna kompleksnost i sve teže balansiranje interesa različitih strana jedan je od razloga zbog kog po Tilu, vredi razmisliti o ukupnom broju investicija, i o tome da se preko neke tačke ne organizuju nove runde, jer održavanje većeg vlasničkog udela u kompaniji može dovesti do većih finansijskih nagrada na duži rok. 

Dovođenjem pravih ljudi u osnivački tim, kao i razumevanje i blagovremeno razmišljanje o tome kako najbolje motivisati zaposlene i stvoriti pravu kulturu u startapu, može da stvori uslove u kojima se rađaju dobre ideje, i timove koji su u stanju da prevaziđu prepreke. 

Iako to i dalje ne garantuje uspeh, sprečava loše efekte i strukturne greške od kojih startap nikada neće moći da se oporavi, ma koliko imao dobru ideju.