Kako je AI ubacila gigante u trku u razvoju robota

Veštačka inteligencija slična Čet-Dži-Pi-Ti-ju ubrzava istraživanje i približava humanoidne robote stvarnosti u Kini, gde se nalaze mnoge svetske fabrike. Iako AI postoji decenijama, ono što se promenilo pojavom OpenAI-ovog Čet-Dži-Pi-Ti čet bota je sposobnost veštačke inteligencije da bolje razume i generiše sadržaj na način sličan čoveku.

Mada tehnologija sa sedištem u SAD nije zvanično dostupna u Kini, lokalne kompanije kao što je Baidu su objavili slične čet botove i AI modele.

U robotici, razvoj generativne veštačke inteligencije može pomoći mašinama da razumeju i sagledaju svoje okruženje, rekao je Li Zhang, glavni operativni direktor kompanije LimIks Dajnamiks sa sedištem u Šenženu.

Otprilike tri meseca nakon što se pridružio dvogodišnjem startapu, Li je rekao da je skratio svoja očekivanja koliko će vremena LimIksu biti potrebno da proizvede humanoidnog robota koji može ne samo da radi u fabrici, već i da pomaže u domaćinstvima.

Li je prvobitno očekivao da će ceo proces trajati osam do deset godina, ali sada predviđa da će neki slučajevi upotrebe biti spremni za pet do sedam godina.

"Nakon što sam radio nekoliko meseci, video sam kako su sposobnosti raznih alata poboljšane zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. To je ubrzalo čitav naš ciklus istraživanja i razvoj" rekao je on, prenosi CNBC.

Kompanije žure za prilikom

Sam OpenAI podržava pokretanja humanoidnih robota, dok Tesla Elona Muska razvija sopstveni, pod nazivom Optimus.

Gigant električnih automobila BID prošle godine je investirao u Agibot sa sedištem u Šangaju samo nekoliko meseci nakon njegovog osnivanja, navodi Pič Buk.

I na visokom nivou, kineski državni mediji u novembru su objavili fotografiju kineskog predsednika Si Đinpinga kako posmatra humanoidnog robota u izložbenom centru tokom svog prvog putovanja u Šangaj od pandemije. Robot je razvio Fourier Intelligence.

Pre nego što humanoidni roboti stignu do domaćinstava, kao što LimKs na kraju namerava, fabrike mogu biti unosan, zatvoreni scenario u kome će se oni primeniti.

Kina je pretekla Japan 2013. godine kao najveći svetski instalater industrijskih robota, a sada čini više od 50% globalnog ukupnog broja, prema najnovijem izveštaju Stanfordovog indeksa veštačke inteligencije.

Elektronika, automobilska industrija i metal i mašine bili su tri vodeća sektora za instaliranje industrijskih robota u Kini, navodi se u izveštaju.

Uticaj na ljudske poslove

Kada je reč o potpunoj zameni ljudskih radnika, samo napredovanje veštačke inteligencije nije dovoljno.

Čak i ako veštačka inteligencija dozvoljava robotu da razmišlja i donosi odluke na nivou ljudi, mehanička ograničenja su glavni razlog zašto humanoidi još uvek ne mogu da zamene ljudske radnike, rekao je Li iz LimIks-a.

Jedan od LimIks-ovih pobornika, Fjučr Kapital, takođe je investirao u kompaniju pod nazivom Pan Motor koja je specijalizovana za motore za humanoide.

Generativna veštačka inteligencija ne pomaže direktno u robotskom kretanju, istakao je Erik Ksia, partner u Fjučr Kapitalu, investitoru u LimIks. Ali "napredak u velikim jezičkim modelima može pomoći humanoidnim robotima u naprednom planiranju zadataka", rekao je on. Ostali investitori LimIks-a uključuju Lenovo Kapital. Pomeranje ka fabričkim robotima može se ubrzati kada se cena po robotu smanji.

EPA / EFE/CYRIL ZINGARO

Stiv Hofman, predsednik startap akceleratora pod nazivom Faunder Spejs, rekao je da radi sa kineskim startapom pod nazivom Fastra, za koji očekuje da može da počne masovnu proizvodnju robota za godinu dana. Rekao je da je ove godine proveo vreme u Kini podučavajući lokalna preduzeća kako da integrišu generativnu veštačku inteligenciju.

"Već smo primili šest porudžbina od istraživačkih institucija", rekao je on, napominjući da startap ima za cilj da snizi cenu po robotu na između 50.000 i 100.000 dolara uvođenjem.

"Ako možemo da postignemo cenu od 50.000 dolara, možemo da prodamo mnogo robota", rekao je on, ističući da se baterije robota mogu puniti dok rade, 24 sata dnevno. 

U farmaceutskim istraživanjima, generativna veštačka inteligencija može da smanji troškove, bez smanjenja ljudskog rada.

"Ne štedite troškove u poslovanju tako što imate manje ljudi. Vi zapravo štedite troškove tako što pravite manje eksperimenata koji ne uspevaju", rekao je Aleks Žavoronkov, predsednik odbora, izvršni direktor i izvršni direktor kompanije Insiliko Medicine, koja ima kancelarije u Hong Kongu, Njujorku i drugim delovima sveta.

On je primetio kako su velike farmaceutske kompanije obično morale da potroše hiljade dolara da bi replicirale molekul za testiranje - i da bi sprovele nekoliko hiljada takvih testova po programu. Tvrdio je da uz pomoć veštačke inteligencije Insilico treba da sintetiše samo oko 70 molekula po programu.

Kompanija je u martu objavila rad u časopisu "Nature" u kojem se tvrdi da je stigla do faze 2 kliničkih ispitivanja za lek koji generiše veštačka inteligencija.