Novi standardi kao globalna misija poslovne zajednice: Šta za Srbiju znači početak primene ESG kriterijuma u EU od 2024.

U javnosti je odjeknula vest krajem prošle godine da je Evropska unija usvojila Direktivu o dubinskoj analizi korporativne održivosti, a stupanje na snagu ovog dokumenta kreće početkom 2024. Direktiva definiše više od 20 zahteva koji se odnose na zabranu kršenja ljudskih prava i više od 10 zahteva u vezi sa uticajem na životnu sredinu.

Primena ESG politike je posebno važna za mala i srednja preduzeća iz Srbije koja žele da imaju pristup evropskom tržištu i postanu deo lanaca snabdevanja velikih kompanija. Naime, prilikom selekcije lokalnih dobavljača, te kompanije sprovode tzv. Due Diligence ili dubinsku analizu primene ESG kriterijuma, a očekuje se da će to raditi i inostrane banke prilikom odlučivanja o dodeli kredita i garancija.

NALED planira da radi sa kompanijama na osvešćivanju značaja nefinansijskog izveštavanja i upotrebe ESG kriterijuma. To podrazumeva da se uspeh i reputacija određene kompanije ocenjuje ne samo prema finansijskim kriterijumima, već i na osnovu uticaja na životnu sredinu (E-environment), socijalnih aspekata i efekata poslovanja (S – social) i upravljačke kulture (G – governance).

Evropske kompanije biće u obavezi da analiziraju društvene i ekološke uticaje svojih partnera u globalnim lancima snabdevanja, što će pogoditi domaće dobavljače. Investitori su 2020. uložili 51 milijardu dolara u ESG-impakt fondove, što je za godinu dana više nego udvostručilo ulaganja u projekte koji su u skladu sa ESG kriterijumima. Dugoročne prednosti unapređenja ESG-a su očigledne i kompanijama – prema istraživanju PwC-a, 92 odsto biznis ispitanika slaže se da će kompanije posvećene primeni ESG politike nadmašiti konkurente koji to nisu. Naći balans između ulaganja u rast i ESG ciljeve je najveći izazov, kažu rukovodioci.

NIN / Milan Ilić

Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a

Osim za kompanije, primena i provera ESG kriterijuma bitna je i za istinito izveštavanje građana o radu i uticaju koji privreda ima na svoje okruženje. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da se na gotovo polovini (42 odsto) veb-sajtova kompanija nalaze podaci koji su netačni ili koji potrošače mogu dovesti u zabludu o uticaju kompanije na životnu sredinu.

Da bi se spremile za nadolazeće promene, kompanije će morati vrlo brzo da revidiraju postojeće strategije, politike i ciljeve kako bi definisali nove akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima i indikatorima uspeha. Ovaj korak može da uključi i reviziju osnovnih vrednosti kompanija i eventualnu promenu biznis modela.

Iako je reč o skupu nefinansijskih faktora, ESG može stvoriti dugoročnu dobit kroz smanjenje troškova, povećanje produktivnosti i izvora finansiranja, kao i izgradnju pozitivnog imidža.

Kao što imamo ESG kriterijume po kojima između ostalog ocenjujemo npr. „poželjnost“ neke kompanije kao poslodavca, tako će i za lokalne zajednice i ono što one nude, biti važna ne samo povoljna poslovna klima za investicije, već i dobri uslovi za život i zdravo okruženje.

Autor je predsednik Upravnog Odbora NALED-a