Zelene obveznice nedovoljno iskorišćen potencijal: Države shvatile, da li je spreman i privatni sektor

Tržište zelenih obveznica, još uvek mladog finansijskog instrumenta, starijeg tek nešto više od decenije, poslednjih godina beleži značajan rast. Samo u prvoj polovini ove godine, emisija ove vrste obveznica dostigla je vrednost od oko 310 milijardi američkih dolara, što je rekord koji nije zabeležen od formiranja tržišta, navodi za NIN Nevena Jolović, istraživačica i saradnica Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Očekivanja su da bi vrednost emitovanih zelenih obveznica do kraja godine mogla dostići između 900 i 1.000 milijardi dolara, što je oko 15 odsto ukupne vrednosti svih izdatih obveznica u ovoj godini.

Iako se zelene obveznice smatraju budućnošću finansiranja privrede, a pojedine banke i kompanije, koje posluju u Srbiji i regionu ih uveliko izdaju na inostranim tržištima kapitala, na tržištu Srbije ih i dalje nema. S druge strane, da trend usvajanja zelenih obveznica dobija na snazi i da je Evropa najnaprednija u tome pokazuje i činjenica da je EU početkom oktobra dala zeleno svetlo za tzv. EU standard za zelene obveznice.

Ove dužničke hartije od vrednosti mogu emitovati država ili privatni sektor, a tako prikupljena sredstva namenjena su finansiranju projekata orijentisanih ka ciljevima održivog razvoja, koji imaju povoljan uticaj na životnu sredinu. Primera radi, ovakvi projekti mogu biti usmereni ka unapređenju sistema upravljanja otpadom, smanjenju zagađenja i emisije štetnih gasova.

Naravno, emitenti su u obavezi da transparentno izveštavaju javnost i investitore o tome da li se prikupljena sredstva koriste u namenjene svrhe i u kojoj meri su postignuti ekološki ciljevi. Zelene obveznice uvažavaju principe profitabilnosti i zaštite životne okoline, što ih čini „jedinstvenim instrumentom na globalnom tržištu, koji ima ogroman značaj“, kaže Jolović.

Domaće tržište zelenih obveznica tek u začetku

Što se domaćeg tržišta zelenih obveznica tiče, ono je tek u začetku. Prvu obveznicu ove vrste, prema podacima NBS, Srbija je emitovala 2021. u iznosu od milijardu evra, sa rokom dospeća od sedam godina, a cela emisija realizovana je na Londonskoj berzi. „Srbija je krenula tim putem najpre zato što je u neku ruku u obavezi da se bavi ovim pitanjem, pošto je ratifikovala sve značajne međunarodne sporazume o životnoj sredini“, kaže Jolović.

Na sličan korak se, međutim, još nije odlučila nijedna kompanija u našoj zemlji, ali ne može se reći da zainteresovanih nema.

Naša sagovornica ocenjuje da izdavanje korporativnih zelenih obveznica ipak nije neizvodljiv proces, budući da postoje primeri finansijskih i nefinansijskih organizacija iz regiona koje su već emitovale ovu vrstu hartije od vrednosti. „Кod nas bi taj postupak verovatno bio vrlo sličan emisiji običnih konvencionalnih obveznica“, smatra Jolović. U suštini, ukoliko bi naše kompanije emitovale zelene obveznice, tada bi se radilo o korporativnim hartijama od vrednosti. Sagovornica NIN-a ističe da je potencijal razvoja ovog tržišta veliki, da interesovanje investitora širom sveta raste, zbog čega bi srpske kompanije, ali i država, trebalo da razmišljaju u ovom pravcu.

„Sve više kompanija i korporacija žele da budu prepoznate kao ekološki osvešćene i posvećene održivom razvoju, a pojedine dugoročno žele da pređu sa fosilnih na ekološki prihvatljivije varijante goriva“, kaže Jolović, po čijim bi rečima preduzeća koja najviše zagađuju životnu sredinu prva trebalo da ulažu u obnovljivu energiju i pokrenu čitav postupak prelaska na finansiranje ove vrste.

Кao najveći problem zelenih obveznica, Jolović navodi transparentnost, jer smatra da tu ima prostora za malverzacije. „Postoji mogućnost da tako prikupljena sredstva ne budu iskorišćena za zelene projekte, zbog čega se trenutno javljaju inicijative za prihvatanje određenih procedura i standarda koji bi omogućili da novac zaista bude iskorišćen u namenjene svrhe.“ Iako je ovo tržište još u razvoju, ona zaključuje da je ovaj način investiranja povoljan, i misli da bi trebalo ići u korak sa državama i kompanijama koje su već prošle taj put i koje vide veliki potencijal u emisiji obveznica ove vrste.

Inače, u regionu finansiranje projekata ovom vrstom dužničkih hartija još nije u zamahu, premda su se i Hrvatska i BiH oprobale na tom tržištu. Uz države, nedavno je i NLB grupa iz Ljubljane emitovala i prodala svoje obveznice u vrednosti od 500 miliona evra za podršku projektima obnovljivih izvora energije, zelenih zgrada, čistog saobraćaja, upravljanja otpadnim vodama i kontrole zagađenja. I grčki Mitilineos je pre dve godine emisijom ovakvih dužničkih hartija prikupio 500 miliona evra, dok je u Nemačkoj kompanija RVE u 2023. prikupila milijarde evra.