Godina je počela uzdahom zbog propuštene prilike. Britanske Kukavice iz Midviča pogledane su prekasno, nakon što je lista najboljih serija 2022. godine bila javno obznanjena. Da nije, nova ekranizacija SF klasika Džona Vindama (šire poznatog pod naslovom prve filmske obrade Selo prokletih) najverovatnije bi zauzela svoje zasluženo mesto (Šta bi izvisilo? Kraljevstvo Larsa fon Trira?) među vrhuncima sezone.
„Ubistvo na kraju sveta“ kroz prizmu trilera i ne napuštajući naše vreme i prostor, dotiče predele svima nam vidljivog naučnog horora.
Uz to, ta na mahove ekstremno inteligentna moderna obrada do sada naoko dovoljno raspisivanog sadržaja osvetlila je i osnovni motiv koji će obojiti narednu televizijsku godinu. Radi se o rascepu, kako na bazičnom, dramskom nivou građenja napetosti, tako i iz metadramske prizme kroz koju se prolamaju odnosi tvoraca fikcije sa stvarnošću u kojoj njihova dela neizbežno obitavaju.
No, nije jednostavno isključiti se iz „mentaliteta košnice“. Usamljena pčela će pre uvenuti i umreti nego pronaći miran kutak za samoodrživu zajednicu, što su nesrećni britanski roditelji iz Vindamovog urbanog sela naučili plativši vrhunsku cenu. Sledeći koji je to imao shvatiti jeste naslovni junak remek-dela Flajšman je u škripcu, istinskog „otvarača“ televizijske 2023. godine koji je odmah zabeležen kao jedan od sigurnih završnih pobednika.
Kako živeti nakon prihvatanja da je porodica umrla, kao i, još gore, nakon kasnog prosvetljenja da je zbog urođenih defekata njenih osnivača od rođenja bila na aparatima za veštačko održavanje života? Osim svih narativnih kvaliteta, zaslužnih za prvoslojni uspeh, serija bi valjala biti obavezno štivo televizijskih scenarista, pokazujući kako isprva duboko u sebe zagledana književnica vešto, pišući scenario po sopstvenom literarnom predlošku, unapređuje celinu poboljšavanjem detalja, te je prilagođava vizuelnoj umetnosti.
Neki bitni fenomeni približili su se kraju ili ga dotakli. Ne možemo biti sasvim sigurni, ali sva je prilika da je Čarli Bruker okončao svoju avanturu zvanu Crno ogledalo, i to nimalo prerano. Kako god, odlazi sa praskom, predivnom završnom epizodom šeste sezone Demon 79. Uz njega, Majk Flanagan podvukao je crtu ispod saradnje sa Netfliksom tokom koje je, zapanjujuće produktivno, predstavio pet mini-serija po, uglavnom, velikim književnim delima, te jednu, najbolju, bez navedenog uzora ali duboko utemeljenu na vampirskoj filmsko-književnoj tradiciji.
Prikladno, zbogom ili doviđenja poručuje temeljnim, promišljenim i sasvim ciljanim tumaranjem kroz opus Edgara Alana Poa. Žanr – koji je Flanagana, koliko god bio stručan u tom pogledu, uvek zanimao samo kao početna tačka – i dalje je po strani, dok autor kroz katkad pamfletski napad na kapitalistički višak, zapravo razgovara sa stranom svoje ličnosti koja se nije otrgla zovu eksploatacije.
Dva para serija koje zbog, na koncu ipak slabijeg kvaliteta, nisu na listi najboljih bave se daljim rascepima što, više nego očigledno, tematski obuzimaju scenariste i producente. Gospođa Dejvis i Ubistvo na kraju sveta, prva sa anarho-cinične, druga sa milenijalski smrtno ozbiljne strane, uranjaju u tihi rat koji čovek sve beznadnije vodi sa softverom. I da, omnipotentni AI zlikovci svoje egzistenije su započeli kao male, uslužne aplikacije.
The Crowded Room i Ukleti blizanci bave se isključivo kvarljivim ljudskim mehanizmom, konkretnije, tačkom disocijacije u kojoj identitet postaje samo još jedan učesnik đavolovog igrališta. „Ko smo mi?“ postalo je pitanje nad svim drugim pitanjima, dok odbijamo združene napade mašina i sopstvenih guja u mentalnim nedrima.
U poslednjem trenutku sa liste je ispao nedavno recenzirani animirani SF dragulj Vladavina strvoždera. Uklonio ga je hladnoratovski i ledenokrvni Špijun među prijateljima jer, daleko smo mi još od razumevanja prošlosti da bismo mogli da se slobodno bavimo rešavanjem budućih problema.
1. Idol, autor: Sem Levinson (HBO)
2. Flajšman je u škripcu, autor: Tafi Brodeser-Akner (FX/Hulu)
