U SUSRET FESTU Želimir Žilnik i Jugoslav PanteIić: Gospodar, Čudovište, Anatomija pada...

Uskoro, tačnije 23. februara, počinje Fest, jedna od najpopularnijih i najomiljenijih manifestacija, koja će se u više bioskopskih dvorana odvijati do 3. marta, a u razgovoru za NIN selektor Jugoslav Pantelić kaže da će ove godine biti novina.

Pogled s naličja

„Jedna se tiče tematskog, a druga više stilskog aspekta filmova. Selekcija Fest fokus sastavljena je od filmova koji se bave problemima dece ili tinejdžera. Razmišljajući o tome koje su to teme od najvećeg značaja za naše društvo, ali ne samo naše, nekako se samo nametnulo pitanje o odrastanju, traumama u vezi sa tim i uopšte ranjivosti koja ide uz ove, možda i ključne godine u životima. Konkretnije govoreći, ovi filmovi nisu klasični coming of age naslovi, što će reći da ne tretiraju uobičajene krize sazrevanja, već podrazumevaju priče u kojima su deca ili mladi izloženi nekoj vrsti nasilja.

Tretman teme varira od filma do filma, pa se tako problem nekada manifestuje u vidu psihičkog zlostavljanja, manipulacije, ali i seksualnog nasilja, nasilja na rasnoj osnovi. Nekada pretnja dolazi od vršnjaka, nekada od odraslih. Mišljenja sam da je selekcija prilično jaka u pogledu kvaliteta filmova, a u pogledu forme i žanrova raznovrsna. Ako bih morao da izdvojim neke naslove, skrenuo bih pažnju na film Moja mala noćna tajna, potresan, ali napet i uzbudljiv film mlade ruske rediteljke Natalije Meščanjinove, kao i film Čudovište, etabliranog reditelja ovenčanog i Zlatnom palmom, Hirokazua Koreede“, kaže Pantelić.

Dodaje da ove godine Fest ima i jednu novu selekciju, koja nosi naziv Snoliki film.

„Ime programske celine inspirisano je istoimenom knjigom našeg čuvenog montažera, teoretičara i profesora Marka Bapca, koji se bavio filmovima koji svojom formom podsećaju na prirodu snova. Gledajući filmove u toku prethodne godine, na raznim svetskim festivalima, ali i van njih, osetio sam potrebu za kreiranjem jedne takve selekcije, koja bi bila nešto nekonvencionalnijeg i specifičnijeg filmskog izraza. Takođe, i ova celina je raznovrsna, kako u pogledu obrade teme, tako i samog stila, jer stepen snolikosti, ako mogu tako da kažem, varira od filma do filma, kao i priroda filmskog jezika kojim se ta snolikost postiže. Nekada su to meditativni filmovi, nekada intenzivniji, fragmentarni, a nekada apsurdni ili nadrealni. U ovoj selekciji izdvojio bih filmove Samsara, koji se visoko pozicionira na mnogim listama kredibilnih kritičara, kao i film Sidoni u Japanu, sa Izabel Iper u glavnoj ulozi.

NIN / Oliver Bunić Jugoslav Pantelić

Upitan uz koje filmove bi stavio epitet „ne propustiti“, kaže:

„Mnogo ih je, a izbor je, naravno, individualan. Sigurno da najveću pažnju bude naslovi koji su ostvarili uspehe na prestižnim festivalima i koje publika dugo iščekuje da vidi, kao što su Anatomija pada ili Zona interesa, ali i drugi filmovi koji imaju nominacije za Oskara. Glavni takmičarski program sadrži tri odlična srpska filma. Najpre reditelja Mladena Đorđevića, na čiji smo drugi igrani film dugo čekali, ali i reditelja mlađe i najmlađe generacije, koji su nas prethodnih nekoliko godina prijatno iznenadili svojim debijima, a to su Marko Đorđević i Siniša Cvetić. Takođe, izdvojio bih i novi film Jurija Bikova Gospodar, autora koji je već bio nagrađen na Festu.“

Govoreći o eventualnim dominantnim tematskim tokovima u aktuelnoj filmskoj svetskoj produkciji, tj. onom njenom delu koji stiže pred ovdašnju publiku, napominje:

„Teško je izdvojiti konkretne kada na festivalu imamo filmove sa raznih meridijana i iz raznih kultura, različitih žanrova, od mnogobrojnih autora... Pre bih mogao da pričam o određenim pristupima koje primećujem, i to ne samo u okviru ovog izdanja Festa, kao što je, recimo, tretiranje određenih tema kroz promenjen objektiv ili, takoreći, sa naličja, iz nekog novog i drugačijeg ugla od onog na koji smo navikli. Najočitiji primer za to je film Zona interesa, koji se na specifičan način bavi temom nacističkih logora.“

Preokret pred kraj

Inostrani stvaralac, dobitnik Beogradskog pobednika za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti je čuveni iranski reditelj Ašgar Farhadi, a kada je o ovdašnjim stvaraocima reč, poznato je, proslavljeni reditelj Želimir Žilnik impresivnom skupu svojih domaćih i inostranih nagrada dodao je i Beogradskog pobednika.

Priznanje će mu biti uručeno na Festu, a 8. februara u sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke. Uz Branka Dimitrijevića, učestvovao je na večeri posvećenoj znamenitom filmskom stvaraocu Branku Vučićeviću (1934-2016), koscenaristi njegovog proslavljenog filma Rani radovi, koji je tad i prikazan.

Nakon inspirativnih izlaganja, u razgovoru za NIN govorio je o filmovima, Festu, vremenu u kome živimo...

Nadahnuto se i znalački te večeri govorilo o Vučićeviću, njegovoj svestranoj ličnosti i delu, erudiciji i nepretencioznosti, nespornom značaju, inovativnosti… Uz puno ležernosti i ozbiljnosti u isti mah dočarao je Žilnik šta je prethodilo Ranim radovima, kako je izgledao susret sa Vučićevićem, potom saradnja, o svom zanosu i nastojanjima u tada mladim danima…

Upitan potom u razgovoru za NIN šta bi eventualno taj mladi Žilnik rekao da mu je neko kazao da će jednog dana dobiti Beogradskog pobednika i tolika priznanja, kaže:

„O dalekoj budućnosti nisam mislio. Prvi profesionalni dokumentarac Žurnal o omladini na selu zimi snimili smo u zimu 1966, u vreme kada je jugoslovenski kratki film, animirani i dokumentarni, bio među najkvalitetnijima u Evropi. Nas pet, šest debitanata te godine nismo ni uvršteni u zvaničnu selekciju tada važne manifestacije. Naši filmovi su prikazivani u prepodnevnim terminima. Osećali smo se kao pokisli. Ali pred kraj neočekivani preokret, redakcije filmskih časopisa i studentskih listova podelile su nam pregršt nagrada. To nas je ohrabrilo da idemo dalje. Zatim, kroz decenije koje su usledile bilo je u mom profesionalnom životu turbulencija, zabrana, sudskih procesa… ali i uspeha. Vrlo rano sam ukapirao da je najvažnije držati se svoje motivacije i koncepta filma i imati podršku ekipe sa kojom radiš. Nagrade? O njima odlučuju drugi. Svakako, prijatno je i podsticajno kad te to strefi.“

NIN / Milan Ilić Želimir Žilnik

Odgovarajući na pitanje šta očekuje od Festa, rekao je:

„Fest je u svakom slučaju bio i ostao naš prozor u ono što se dešava u svetskoj i evropskoj kinematografiji. Mnogo je pomogao da vidimo kako se medij i jezik filma širi - geografski, sadržajno, stilski… Dolazili su vrlo značajni autori, svetski glumci… Fest je bio i mesto gde naši producenti uče i uspostavljaju kontakte. Pokrenut je kada smo bili zemlja sa otvorenim granicama i prema Istoku i prema Zapadu. Fenomen je da je Fest uspeo da se održi i u turbulentnim devedesetim. Drži se, nema šta!“

Pričajući te večeri o Ranim radovima, rekao je, između ostalog, da su mu inspiracija bili i studentski protesti ’68, eksplozija kritičkog promišljanja društva, njihov bunt i traženje autentičnijeg socijalizma od onog koji je postojao.

„Osećali smo da živimo u zemlji koja ima potencijale koje ne ostvaruje, iako je Jugoslavija i u kapitalističkom i u svetu koji se oslobađao od kolonijalizma, a posebno u zemljama istočnog bloka, smatrana ostrvom slobode.

Mala ilustracija - pre nekoliko meseci imali smo retrospektivu u Bukureštu. U jednom momentu povela se debata između bugarskog i rumunskog autora. Prepirali su se koja od te dve zemlje ima više slobode i bolju kulturnu politiku. Atmosfera prilično usijana, izgledalo je da će doći i do tuče, a Rumun, uzrujan, podviknu: „Šta pričaš koješta, mi smo Jugoslavija za vas“, kazao je Žilnik, između ostalog, tokom izlaganja u sali.

A u daljem razgovoru za NIN otvorilo se pitanje ima li danas bunta kakav je bio inspiracija za Rane radove, te kako vidi aktuelni društveni, politički trenutak...

„Sad živimo u sasvim drugačijem vremenu. Lokalno i globalno. Godine 1968, kada su Rani radovi snimani, drugačije su turbulencije tresle planetu: protesti protiv rata u Vijetnamu, protiv rasizma u Americi, pobune i štrajkovi studenata u Francuskoj i Nemačkoj, što dovodi do ostavke najznačajnijeg  političara tog vremena - Šarla de Gola. Zatim, uznemirujuće vesti sa istoka, zemlje Varšavskog pakta, uz vodeću ulogu Sovjetskog Saveza, tenkovima su okupirale Čehoslovačku, koja je nameravala da usvoji nesvrstanu politiku Jugoslavije i da otvori granice.

U našoj zemlji tog leta veliki mitinzi - u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu… na kojima govore najviše rangirani političari. Oštra kritika vojne intervencije koja preti krizi i raspadu istočnog bloka. A na lokalu teritorijalna odbrana poziva vojne obveznike od 18 do 30 godina da na granici prema mađarskoj kopamo protivtenkovske rovove. U te tri nedelje u razmeni mišljenja i briga, sa regrutima, formulisale su se mnoge ideje za film Rani radovi, koji smo počeli da snimamo krajem septembra. Na vaše pitanje ima li danas bunta kao nekad, odgovor je: bunta svakako ima. To vi iz medija znate bolje i detaljnije od drugih. Kada je reč o savremenom filmu, uključujući ono što ja radim, vidim da se često piše o ironiji, kritici, satiri, persiflaži… Ukupno gledajući, mislim da je vreme u kojem živimo opasnije, katastrofalnije od istorijske ’68. godine.“