NIN-ova nagrada, uvek u najboljim godinama: Dobrica Ćosić prvi laureat

U tekstu „Prva NIN-ova nagrada kritike od 500.000 dinara dodeljena je Dobrici Ćosiću“ (objavljenom u NIN-u broj 215 od 13. februara 1955) predsednik žirija Milan Bogdanović, između ostalog, kaže: „Prvi put dodeljujemo veliku nagradu za roman koju je ustanovila redakcija NIN-a kao nagradu koju dodeljuje naša književna kritika i zato je ta nagrada i obeležena kao nagrada kritike, pa je na toj osnovi i žiri za ocenjivanje odabran. (…) Žiri je imao pred sobom blizu dvadeset romana objavljenih na svim jezicima naše literature iz kog broja je kao uži odabir za ocenjivanje izdvojio šest romana koji su se svojim kvalitetima vidnije isticali. Već same ove cifre govore da je roman danas kod nas nalazi u punom procvatu“.

U podnaslovu pomenutog teksta se apostrofira da je u pitanju „najbolji roman jugoslovenske književnosti“, žiri je radio u sastavu: Bogdanović Milan, Gligorić Velibor, Majstorović Stevan, Mihajlović Borislav, Mišić Zoran i Finci Eli, a Matija Bećković je o nagrađenoj knjizi zapisao i: ‚Koreni‘ su biografija naroda i autobiografija pisca koji je postao sopstveni književni lik, manje Ćosić iz neznane Velike Drenove, a više znameniti Katić iz ovekovečenog Prerova. ‚Koreni‘ su zasađeni u noći istorije, a izdanci dovedeni do naših dana u možda najdužem rukopisu posle naše nepisane poezije. Pesnik je nadživeo svoju ideologiju da bi ga nadživela poezija ispisana na stranicama koje nemaju strana“.

U razgovoru povodom nagrade, na pitanje da nešto konkretnije kaže o delu, Dobrica Ćosić veli: „Bilo bi preopširno da vam prepričavam knjigu, i nepotrebno. (…) Pišem o strasti za trajanjem, srpskim, ljudskim, čovekovim. I ne samo o tome. Pričam o ljudima koji su želeli više nego što su mogli. I opet ne samo o tome“.

Na opasku da je kritika knjigu ocenjivala i sa ideološke strane, te pitanje šta misli o tome, izjavljuje: „Slažem se da su ‘Koreni’ pokušaj i napor da se temama prošlosti priđe sa savremenijih pozicija, i ideoloških i estetskih. I još nešto, ‚Koreni’ su moja želja da nagovestim veliku složenost i komplikovanost psihičke konstitucije te kategorije koja se u literaturi i sociologiji zove seljaštvo, da pokažem njenu tragiku, njen anahronizam u civilizaciji ovog savremenog potencijala. Hoću li uspeti, druga je stvar... A u estetskom pogledu trudim se da budem savremen. Verujem da karakter moje vizije sveta zahteva jedno intenzivno slikanje i kazivanje. Sigurno je da sam na početku jednog osećanja forme koja – verujem – da će u idućim knjigama postati moja, autentična“.

Usledilo je pitanje povodom njegove ranije date izjave da su „Koreni“ samo prva knjiga u nizu koji sledi: „To je prva knjiga iz ciklusa od verovatno četiri romana. Jedan od glavnih junaka druge knjige je Vukašin, treće Adam, Simkin sin, i Aleksa, sin Tole Dačića. I tako dalje“, kazao je februara 1955. Dobrica Ćosić (1921-2014), koji je bio laureat i za 1961.

NIN / NIN

Stranica NIN-ove nagrade

Nema sumnje da je NIN-ova nagrada za roman godine bila i ostala ovdašnje više nego prestižno književno priznanje koje je uvek - kakve god da su se polemike oko nekog romana ili kandidata zbivale - i snažna podrška književnosti u pravom smislu te reči. Veća od svih nas zaslužuje, između ostalog, i svoju mesečnu stranu koja je  otvorena za dosadašnje laureate, one koji su među nama. Kada je reč o onima koji na žalost nisu više s nama, tu je NIN-ova arhiva.

Kada je o aktuelnom žiriju reč, po propozicijama, nikome nije istekao mandat, a shodno pravilima, glavni urednik Aleksandar Timofejev je obavio jedan krug razgovora sa svim članovima, i obaviće još jedan, te ukoliko su raspoloženi mogu i dalje odlučivati o prestižnoj nagradi.