Postekologija: Troja na Banovom brdu

Nisam mogao da verujem svojim očima i ušima! Eeej, moj Alek napisao pismo Mikiju Luletu iz Mokre! I nema laži, nema prevare, pismo je potpisano svojeručno „A. Vučić“?! A vidim i Miki Lule zatečen!

Pismo, pak, ovako počinje: „Poštovani, pre svega veliko hvala za beskrajno strpljenje koje ste pokazali tokom godina reformi u kojima smo zapošljavali ljude, gradili puteve, pruge i bolnice, a penzije nisu rasle onom brzinom kojom su rasle plate, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru...“ Onda u pismu slede obećanja da će penzije, ubuduće, rasti galopirajućom brzinom. Na kraju pisma sledi priznanje: „Želim i lično da vam (malo „v“) zahvalim da bez vas (opet malo „v“) ne bismo mogli da promenimo Srbiju, napravimo je zemljom razvoja i budućnosti. Hvala vam (i po treći put malo „v“) za svaku kritiku i podršku koju ste mi uputili...“

E, sada, Miki Lule mi se kune da nikakvu ni kritiku ni podršku nije dao mom Aleku. Iz toga zaključujem da je moj Alek, u panici, „napisao“ bar skoro dva miliona ovakvih, istovetnih, pisama penzionerima širom Srbije. Otud, valjda, i ono malo „v“ u obraćanju Mikiju Luletu. Ali, pitam se zašto i meni nije stiglo pismo od mog Aleka? Makar i sa malim „v“. Jer i ja sam nekakav penzioner.

I, ajde, da pređem preko toga, ali zašto moje pismo nije stiglo Aleksandri u Beograd, a poslao sam ga iz Bele Palanke pre petnaest dana?! Da li zato što neki poštari štrajkuju, a ostali jadni raznose penzionerima Alekova pisma širom Srbije, koja, evo, stižu i do Mokre. I da li bi posle Aleksandra Vulina, sada već bivšeg direktora BIA, ostavku trebalo da podnese i Zoran Đorđević, v. d. direktora Pošte. Jer, džaba ti brze pruge i auto-putevi kada je u vreme rimskog cara Konstantina pošta na konjima od Niša do Trira u Nemačkoj stizala za 24 sata!

Nego, stigla mi je knjiga Tvrđava na Banovom brdu, kapija Troje od Ilije Ogorelice. A on zna da sam još pre dvadesetak godina objavio Skicu za Novu Bibliju u kojoj sam tvrdio da je Troja bila na Dunavu, tačnije na Kalemegdanu. Čitajući knjigu koju mi je Ogorelica poslao, opet me je drmalo „trojansko ludilo“. Opet sam preživljavao potop od pre 7.500 godina, kada je nestala vinčanska kultura. Tada se Troja u jednom trenutku sa Kalemegdana preselila na Banovo brdo, a kasnije i na vrh Avale gde je bio dvor trojanskog kralja Prijama, a tamo je danas Meštrovićev masonski spomenik podignut u čast Neznanom junaku. Ovde treba reći da je prethodno, po naredbi kralja Aleksandra Karađorđevića, sravnjen sa zemljom srednjovekovni grad Žrnovo, ispod koga je bila – Troja!

K. G. Jung, moj guru iz Švice, drži mi kraće predavanje: „Treba li da ti kažem, moj dečače, da svetskim vladarima iz senke ne odgovara da se bilo šta zna o vinčanskoj kulturi, te da je i Troja srpska baština! I zašto je stari srpski kalendar star baš 7.532 godine? Zašto je vinčansko drevno pismo skoro istovetno sa današnjom srpskom ćirilicom?! Na ta pitanja niko od srbomrzaca nema odgovora. Ali, i sami kao da se trude da to zaborave. Srpska deca i danas u školama uče da su Srbi došli na Balkan u šestom, sedmom veku. I zato će Srbi, stisnuti sa svih strana, nestati. Nikome ne odgovara da su najstariji narod na svetu!“

U petak smo, kod doktora Nebojše, kuvali pasulj i gledali Aktuelnosti, jer na ostalim televizijama gostuje samo moj Alek.

Moja Crna na to kaže: „Ma baš me briga što mi tvoj Alek nije poslao pismo! Inače, otkako sam rođena nisam glasala ni za koga!“

Autor je dugogodišnji kolumnista NIN-a