Bojan Ljubenović: Petsto mu dronova

Dok sam intenzivno razmišljao o tome zašto je Sretenjski orden dobila samo Zorica, a ne i Kemiš, presekla me je vest da se Zorana Mihajlović povlači iz politike, petsto mu dronova, pa zašto!, uzviknuo sam poput Zagora, ali sam brzo shvatio, deset godina ministrovanja očito je uzelo svoj danak, koliko li je to samo službenih ručkova i kilometara pređenih u državnim limuzinama, holesterol mora da je na samoj ivici dozvoljenog, a kičma od nepravilnog sedenja već žiga na promenu vremena, na sve to se nadovezala i nepuna godina boravka u opoziciji koja je nije prihvatila kao svedoka pokajnika što je konačno shvatio da Aleksandar Vučić nije mesija, gde su mi oči bile, jadikovala je danima u medijima bivša potpredsednica SNS, ali uzalud, opoziciona zlopamtila odbacila su je kao Šapić Vesićeve kocke, otuda je golgotu prekinula naglo, i bez oproštajne utakmice okačila kopačke o klin, šta će sada biti i kakav je običaj kada političar ide u prevremenu penziju, niko, ili bar ja, ne znam, takav slučaj još nismo imali, praoci našeg višestranačja Vuk Drašković i Vojislav Šešelj smatraju da je za takav korak još rano, a Vuk Jeremić i Boško Obradović, iako se odrekoše stranačkog liderstva, konačno umirovljenje ne pomenuše, moguće je da će gospođa Mihajlović kao što je Aranđelovdan slavila u Hajatu i svoj odlazak u apolitičnost proslaviti svečano, običnim penzionerima radni kolektiv na rastanku kupi zlatan sat ili nešto slično, šta će ova slavljenica da dobije još je neizvesno, ali će ispraćaj sigurno biti nabijen emocijama, možda će mu prisustvovati i sama Milica Đurđević Stamenkovski, koja se upravo penje u voz sa kog je Zorana sišla, „Spremna sam da se zbog Srbije žrtvujem i uđem u vlast“, izjavila je tako ili slično gđa Zavetnica, ima li Srbina koji se na takve reči nije naježio,  spremnost na žrtvu nije li u biti našeg bića, blago narodu koji takve kćeri ima.

Više od tri decenije svi su mislili da ideja Velike Srbije podrazumeva izbijanje na granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ali to je bio samo lukav manevar našeg mudrog rukovodstva, dok su srpski zapadni neprijatelji utvrđivali svoje istočne granice, Srbija se potajno spremala da se proširi ka jugu, nešto o tome je još pre neku godinu, možda i neoprezno, natuknuo Tomislav Nikolić najavljujući kopanje kanala Morava-Vardar-Solun, ali evo sada je kucnuo čas, prilikom susreta sa grčkim premijerom Micotakisom, predsednik Vučić iznenada je obznanio plan da kupimo delove luka Pirej i Solun i izbijemo na Egejsko more, Micotakis se na tu ideju nije štrecnuo, nesvestan da se na tome nećemo zaustaviti i da u njegovoj zemlji već imamo svoja pažljivo izgrađena utvrđenja, zar se jedna ulica u Paraliji ne zove po gospodinu Palmi, koji tamo ima i svoju stranačku kancelariju, gde su srpski apartmani, tu su srpske zemlje, rezonuju Vranjanci i Leskovčani što proteklih godina u Grčkoj pokupovaše sijaset stambenih jedinica, sva tri prsta Halkidikija već su srpska,  ostrvo Krf, čije je ako nije naše, neko će reći malo, ali dovoljno za početak, mic po mic, osvojićemo čitavu olimpijsku regiju, nove granice Velike Srbije biće Solun-Pefkohori-Paralija-Krf, kao pravi zavojevači od Grka ćemo oteti sve osim demokratije, ona nam ne treba niti u našem klimatskom području uspeva, biće to tek prvi korak ka obnavljanju Dušanovog zaveta, carstvo, doduše, još uvek nemamo, ali zato cara već stvorismo.

Ne uređuje Dnevnik 2 lep nego uporan, sigurno rezonuje Dragan Đilas koji neodustajno ispred RTS-a snima klipove u kojima urednicima informativne redakcije predlaže teme koje po njemu zavređuju da se nađu u etru, ali ga oni listom ignorišu, podsetilo me to na slučaj od pre mnogo godina kada se mom drugu rodila ćerka pa smo u specijalnom raspoloženju naizmenično zvali lokalnu radio-stanicu i od voditelja zahtevali da nam pusti pesme po našoj želji, on bi nam uredno obećavao da hoće, ali bi prednost uvek dobijale neke druge, trajalo je to sve do pred jutro kada je neko primetio da iz zvučnika dopiru hitovi koje smo tražili, ali do tada smo se već što otreznili, što razišli i više nam nije bilo ni važno.

Autor je pisac