Aleksandar Timofejev: SSRN

Ponovo izbori za Beograd. Kakvi, kako, kada, videćemo. Predsednik je savetodavno prelomio, ipak će se ponovo glasati, a na izbore će vlast, sva je prilika, izaći kao Pokret za narod i državu ili Narodni pokret za državu ili... kako već. Svi u jednu kolonu. Ko god je za državu i Pokret! Za one sa većom životnom kilometražom i dužim pamćenjem, tako neuobičajenim za naše podneblje, beše li to u predvišestranačko vreme Socijalistički savez radnog naroda, SSRN (Jugoslavije, Srbije, Beograda...). Jedino što te tada niko nije pitao da li hoćeš. Svi smo bili članovi SSRN-a, po rođenju valjda. Nisu postojale ni članske karte ni svečani prijem, prosto član si. Ovde nadam se nismo dotle došli. Mada... decentno postmodernistički zvuči, ne primaju te, upadaš automatski, ali mogu da te izbace ako nisi za ...pa redom.

Kad smo kod uslova za sve predstojeće izbore, da sam dramski pisac ili bar scenarista serija, a nisam, sad bih napisao kratak izmišljeni dijalog:

Ličnost 1: ODIHR je OK! Na svih 25 tačaka da se radi. Promptno!
Ličnost 2: Čekaj, izvini, je l‘ to onaj isti ODIHR i oni isti ljudi kojima smišljasmo pogana imena?
Ličnost 1: Jeste, ajde ćuti i spavaj.
Ličnost 2: A, je l’ stvarno mora svih tih dvadeset pet tačaka?
Ličnost 1: Aha (šeretski)… Ajde, ajde... Boli te baš… Lepo ti kažem, ćuti tu i spavaj!
(mrak)

A opozicija. U Savez, logično i bez da vlast napravi Pokret. Kad god su bili zajedno, u bilo kojim kolonama, uvek su prolazili bolje. Sad ojačani i međunarodnim argumentima. I rovovska borba sa sve jurišima, verbalnim naravno, za izborne uslove.

Da li će biti lako? Neće.
Da li je moguće bar nešto promeniti za kratko vreme? Ne znam, teško.
I onda? Ne znam.
Bojkot? Ko sam ja da pričam o tome? Ne!
Ima li ovde kratkog izmišljenog dijaloga? Nema. Tišina. Istorija i pesnik mudro uče: „Dragane, ćuti, skrati jezik, mogu Te čuti!“.

**************************

Neko će reći da ne pripada ovde i nema težinu da bude deo uvodnika. Ima. Moj pobednik na domaćem takmičenju za pesmu za Evroviziju je Zejna. Zejna Murkić, devojka o kojoj ne znam ništa. Ni njena muzika mi nije bliska. Činjenica da je ona kada su joj voditelji veselo prišli u prostoru za učesnike umesto podizanja zastavice sa brojem svoje pesme za glasanje, što su radili svi ostali učesnici, podigla zastavicu sa parolom kampanje za izdavanje dokumenata Romima, narodu kome pripada. To ju je odvelo direktno na prvo mesto. Bez konkurencije. A to što se nigde na internetu, mrežama i ostalim kanalima komunikacije kod nas samo nekoliko dana posle takmičenja ne može o tome pronaći ni reč, samo govori o nama.