Beogradski fantomi i drugi demoni: Šta su doneli beogradski izbori

U Beogradu su u nedelju održani vanredni lokalni izbori za odbornike Skupštine grada Beograda. Posebno naglašavam da su oni bili vanredni, kao ključnu odrednicu. Upravo zato što vlast može da ih izgubi, a niko ne raspisuje vanredne izbore koje može da izgubi. Posebno ne skoro tri godine pre isteka mandata kada ima vrlo jasnu većinu u Skupštini grada. 

Da izbore može da izgubi – tumačio sam isključivo kroz rezultate prethodnih izbora 2022. godine, kada je opozicija imala 70.000 glasova više, ali zbog izbornih rezultata i rezultata izbornih lista koje su ostale ispod cenzusa – vlast je skupila 56 mandata za većinu, u odnosu na 54 mandata opozicije. Nakon toga, vlast je i uvećala većinu pridošlicama iz POKS-a odmah nakon izbora i pridošlicama iz Zavetnika.

Smatrao sam da je preveliki rizik za Aleksandra Vučića i Aleksandra Šapića da se ide na vanredne izbore u Beogradu i da postoji šansa da ih SNS izgubi. Zato sam bio izuzetno iznenađen odlukom Aleksandra Šapića da podnese ostavku i da se raspišu vanredni beogradski izbori. Posebno nakon svega što se desilo u maju i velikih opozicionih protesta. 

Dodatno, iako je Vučić u političkom dogovoru sa Draganom Đilasom obećao vanredne izbore, to se ipak nije desilo ni u septembru prošle, niti u martu ove godine, kako je najavljivano. Važno je naglasiti da ovi izbori nisu izazvani krizom, već isključivo  odlukom da na izbore idu – onih koji su o njima odlučivali – dva Aleksandra, Vučića i Šapića.

Međutim, to se desilo. Izbori su raspisani. Iz perspektive racionalnog izbora mogli smo da zaključimo dve stvari – ili su toliko sigurni u izbornu pobedu i ovo su još jedni izbori sa poznatim pobednikom ili su sa druge strane već napravili određenu vrstu dogovora sa delovima opozicije. Političari se ne odriču tako lako vlasti, a posebno se ne odriču glavnog grada sa više od milijardu evra budžeta i sa dolazećim velikim projektima (EKSPO). 

Vanredni izbori i kojima su odlučili Vučić i Šapić

Izbore je obeležila izborna kampanja usmerena na glavni grad, rekao bih izborna lista „Srbija protiv nasilja“ je napravila atmosferu da opozicija sigurno pobeđuje na izborima u Beogradu i da je ta stvar završena. Šapić je vodio ličnu kampanju o urađenom u Beogradu, a kao šlag na tortu mu je došao napad pre kraja izborne kampanje da nije posetio porodice ubijenih u maju, nakon čega je dobio pismo roditelja u kome mu se oni zahvaljuju što je to uradio bez kamera i da ih je sve posetio.

Mislim da je upravo ova činjenica značajno uticala na same rezultate izbora. Imajući u vidu prethodne izbore, SNS je odlučio da na gradske izbore izađe zajedno sa SRS i da njihovih 10.000-15.000 glasova privuče sebi, kako ne bi ostali ispod cenzusa, što će se u konačnici rezultata ispostaviti kao jako važna stvar. 

Izborni dan je bio mučan, gledajući različite nepravilnosti, a najviše pažnje su izazvali birači iz Republike Srpske koji imaju prebivalište u Beogradu i koji glasaju i na lokalnim izborima. Naravno da u Srbiji nije pošten i slobodan izborni proces i to je stvar koju smo svi unapred znali. Međutim dobili smo garancije od opozicije da makar u Beogradu mogu da kontrolišu izborni proces. To se očigledno nije desilo. U danima pre izbora, bio sam neko ko je bukvalno molio opoziciju da u izbornoj noći mora da raspolaže rezultatima izbora na uzorku, a tokom noći i jutra ukupne rezultate na osnovu zapisnika o radu biračkih odbora.

TANJUG / Strahinja Aćimović

To se, nažalost, opet nije desilo, kao da smo imali deja vu sa prethodnih izbora kada se pokvario softver. To je trebalo da bude kontrola izbornog procesa – u smislu da će opozicija sačuvati svaki glas i da ono što je u izbornim kutijama, jeste i u zapisnicima, te da tako mora da bude odslikano i na rezultatima izbora. 

Ipak, ove izbore nije obeležio taj problem – već problem pritisaka na birače i optužbe opozicije na račun „uvoza birača“ jer je i sama opozicija priznala da SNS ima 20.000 birača više od njih iako je CRTA rekla da je ta razlika oko 45.000. Opozicija traži ponavljanje izbora, odnosno poništavanje aktuelnih i održavanje novih, iako nije baš jasan mehanizam – da li se poništavaju izbori pravnim putem na svim biračkim mestima, pa se ponovo održavaju (a datum koji je najrealniji je 31. decembar) ili se ide na politički dogovor o tome da se ne formira gradska vlast pa da se ide na ponovno raspisivanje izbora, izbornu kampanju i ceo proces od početka.

Prethodni put kada je napravljen takav politički dogovor, u aprilu prošle godine, nije se dobro završilo po opoziciju. Posebno je važno pitanje o tome kako i šta može da se promeni na izborima koji se odvijaju prema ovakvim izbornim uslovima. A podsetiću još jednom na najvažniju stvar – ovi izbori su bili vanredni izbori o kojima su odlučili Vučić i Šapić. A niko ne raspisuje izbore koje može da izgubi. 

"Neočekivani" Nestorović i rezultati izbora

Da se osvrnem malo i na rezultate izbora. SNS je ostao prvoplasiran i na ovim izborima sa oko tri odsto prednosti u odnosu na glavnu opozicionu listu. Zajedno sa SPS-om ipak nema većinu i prema poslednjim preliminarnim rezultatima imaju 55 mandata. Sa druge strane, Srbija protiv nasilja ima 42 mandata, a DSS 7. I naravno – „neočekivani“ Branislav Nestorović sa šest mandata. O tome da bi Nestorović mogao da pravi vlast sa opozicijom – nema govora. Tako da je samo pitanje kako će SNS i SPS da namaknu još jedan mandat za većinu.

I šta su sada opcije za formiranje gradske vlasti? Jedna je da SNS i SPS naprave vlast sa listom Nestorovića, koji je rekao da neće ni sa jednima, ni sa drugima ali da je otvoren za razgovore oko nekih projekata. Međutim, tu je pitanje koliko sam Nestorović kontroliše svih šest odbornika sa te izborne liste i koliko su imuni na ponude naprednjaka.

NIN / Đorđe Kojadinović

I ne samo odbornici sa Nestoroviće liste, koliko su odbornici sa liste DSS-POKS sigurni da neće imati novog Vuka Stanića (odbornik POKS koji je prošle godine odmah podržao vladajuću većinu u gradu) i koliko je sigurno da lista „Srbija protiv nasilja“ neće imati novog Dejana Bulatovića. Elem, moguće je i da Nestorović podrži manjinsku vlast Šapića i SNS-a u Beogradu, moguće je i da uđe u koaliciju iako mi je izvesnije da je bolje za vlast da je Nestorović opozicija, a moguće je i da „preleti“ jedan ili više odbornika sa te ili drugih opozicionih izbornih lista. Takođe, moguće je i da se 31. decembra ponove izbori na nekim biračkim mestima, odnosno na tačno onoliko koliko je potrebno pa da SNS ili SPS možda dođu do mandata više. Naravno, postoji i opcija da se ne formira gradska vlast i da se onda održe još jedni izbori za odbornike u gradu Beogradu, što ne bih isključio kao opciju – ali ne bih je ni previše očekivao. 

Trebalo bi naravno videti i kako će se završiti protest i štrajk glađu Marinike Tepić u RIK-u, iako RIK nije nadležan za lokalne izbore, ali ima simboličku važnost. Nisam siguran da postoji pravni mehanizam, niti dovoljan pritisak javnosti da se izbori ponište, a ne postoji pre svega zbog zakasnele reakcije u izbornoj noći ili čak tokom samog izbornog dana. I ako bi se izbori poništili na svim biračkim mestima, nisam siguran da opoziciji nakon svega odgovaraju izbori 30. ili 31. decembra. Ako se ipak ide na to da se donese politička odluka o novim izborima, taj mehanizam smo gledali prošle godine i ponavljam - nije se slavno završio. 

Opozicija ima zadatak

Neki će reći da je propuštena velika šansa da opozicija pobedi u Beogradu. I vrlo verovatno jeste i to će biti glavni utisak većine građana Beograda. Ja bih se ipak vratio na početak teksta i ukazao da su ovo bili vanredni izbori koji nisu raspisani pod pritiskom ili usled odsustva većine, već odlukom političara – koji izbore raspisuju isključivo u skladu sa svojim interesima, a ja bih rekao – nikada neće raspisati izbore na kojima mogu da izgube. 

NIN / Oliver Bunić

Opozicija ima zadatak da iz ovih izbora nešto nauči, pre svega u vezi sa izborima koji slede krajem maja ili u junu. Redovni lokalni izbori u svim gradskim opštinama u Beogradu (a u nekima, pre svega centralnim – opozicija je na ovim izborima odnela pobedu) i redovni lokalni izbori u još oko 80 opština i gradova širom Srbije. Pre svega naučiti lekcije o kontroli izbornog procesa, o potrebi objavljivanja rezultata u izbornoj noći i načinu vođenja kampanje.

Opozicija se bori u potpuno neravnopravnim uslovima i to naravno da znamo jer je Srbija sve samo ne demokratija i izbori u Srbiji su sve samo ne slobodni i pošteni. Ali ako pristaje na takve izbore, onda zna i kako će oni izgledati. A posebno ako izbori nisu redovni, već vanredni. U maju ili junu ćemo ipak imati redovne izbore koje vlast ne može da izbegne.

Autor je politikolog, doktor političkih nauka