Prednovogodišnje vragolije vlasti u Kragujevcu: Hoće li zbog „Čika Dače“ iko da zaplače

Još se Kragujevčani nisu čestito ni oporavili od proslave Nove godine, a iz Vlade Srbije, tačnije Ministarstva za javna ulaganja, stigla im je otrežnjujuća čestitka u vidu zvaničnog saopštenja da od pompezno najavljivane izgradnje novog stadiona „Čika Dača“, „najlepšeg u Srbiji“, ipak neće biti ništa. „Ministarstvo za javna ulaganja obustavilo je tender za usluge izrade projekta za izvođenje radova i usluge projekta na izvedenom objektu za stadion ’Čika Dača’ u Kragujevcu, jer sve dostavljene ponude prelaze iznos procenjene vrednosti javne nabavke i raspoloživih sredstava“, navodi se u birokratskim rečnikom napisanom saopštenju, koje je 2. januara preneo portal eKapija. 

Nadležna komisija je, otuda, konstatovala da „nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke o dodeli ugovora“, uz pojašnjenje da su stigle dve ponude. Za radove, čija je procenjena vrednost 9,1 milijardu dinara ili oko 77,6 miliona evra bez PDV-a, prvi ponuđač je tražio 16,5 milijardi, a drugi 15,8 milijardi dinara, s tim što su obe ponude sa PDV-om. Stadion je, prema projektu kragujevačkog Urbanizma iz 2020, trebalo da se gradi prema UEFA standardima, da može da primi 19.900 gledalaca i plan je bio da bude izgrađen za tri i po godine.

Umesto novog stadiona, čija je gradnja, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo da počne u maju ove godine, žitelji centra Šumadije dobili su još jedno neispunjeno obećanje. Vučić je 15. februara 2023, u porti Stare Miloševe crkve, na proslavi Dana državnosti, okupljene uveravao da će izgradnja novog „Čika Dače“ da počne u maju 2024, da je „građevinska dozvola dobijena, a projektna dokumentacija završena“ i da će novi stadion „za Šumarice i čitav severni deo Kragujevca da bude jedan od najvažnijih i najvećih razvojnih projekata“. Izgradnju novog stadiona Vučić je u Kragujevcu najavio i pre manje od mesec dana, 14. decembra, na završnoj predizbornoj konvenciji SNS-a. Samo dve nedelje docnije, ispostavilo se da od tog posla, bar zasad, nema ništa. 

Sat-dva pre završne konvencije SNS-a u hali „Jezero“, Vučić je, u pratnji ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, v. d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, doskorašnjeg, a verovatno i budućeg gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, drugih zvanica i grupe radnika, kraj gomile raskopane zemlje i nešto prosutog šodera, u prigradskom naselju Petrovac prisustvovao „početku radova na izgradnji Severne obilaznice“. Ponovio je, po ko zna koji put, da će 22 kilometra obilaznice da se gradi u čak pet faza, da će na nju da se nadoveže Gružanski koridor, kojim će Kragujevac da se poveže sa Moravskim koridorom i „Milošem Velikim“, iako još nije povezan ni sa Koridorom 10, a izgradnja te saobraćajnice, duge 25 kilometara, počela je još pre dve decenije.

Zastava, Savamala i topovi

A da je i ovo bio samo još jedan predizborni farsični igrokaz vlasti svedoči i to što ovih dana ni najuporniji ne mogu da pronađu ikoga na gradilištu u naselju Petrovac, na kojem je 14. decembra Vučić „otvorio radove“ na obilaznici, koja će, kada i ako bude izgrađena, zaobići i deo grada u kojem posluje više od 20 preduzeća, među kojima su i Fijat-Krajser automobili Srbija, fabrika borbenih vojnih vozila Zastava TERVO, Zastava oružje, Zastava kovačnica, Hedlmajer, Gorenje i mnoge druge kompanije. Upravo zbog velikog broja fabrika u užem gradskom jezgru Kragujevac je danas saobraćajno verovatno jedan od najzagušenijih gradova na Balkanu, a situacija će postati još gora kada tokom godine iz Fijat-Krajser automobila krenu železničke kompozicije i šleperi sa novoproizvedenim električnim automobilima. 

Predsednik kragujevačkog Udruženja građana „Nova svetlost“ Jugoslav Ristić kaže da bi Kragujevčani morali da se zapitaju „kuda ide njihov grad“ i zašto je „žrtva takve i tolike marginalizacije“. „Beograd se gradi do neprepoznatljivosti, Kruševac dobija novu bolnicu i auto-put, Vojvodina je išarana modernim saobraćajnicama, samo Kragujevac i Šumadija čame u zapećku i definitivno postaju infrastrukturno slepo crevo Srbije i Balkana. Farsa sa obećanom izgradnjom novog stadiona, koji nije bio preka potreba, fingiranje početka radova na izgradnji Severne obilaznice, koja je urgentna potreba grada i šireg okruženja, zaboravljeni završetak saobraćajnice koja Kragujevac povezuje sa Koridorom 10, dugogodišnje igre sa raspisivanjem i poništavanjem tendera za izgradnju i rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra, u čijim se pojedinim klinikama radi u uslovima iz 19. veka, nedvosmisleno svedoče o totalnoj nezainteresovanosti vlasti, pa i zanemarivanju Kragujevca“, naglašava Ristić.

Ova pitanja tokom minule predizborne kampanje, osim donekle liste kragujevačkog lekara Miroslava Stojanovića, nije otvorila ni kragujevačka opozicija. Umesto toga bavila se marginalnim temama i prošla „kao bos u trnju“. U takvom političkom ambijentu tokom novogodišnjih praznika i Kragujevac je dobio svoju „Savamalu“- 30. decembra građanski aktivista Boris Herman objavio je na društvenim mreža vest da su sa postolja ispred nekadašnje Čaurnice Vojnotehničkog zavoda odneta dva topa iz 19. veka, od kojih je svaki težak najmanje po nekoliko stotina kilograma. Herman je obznanio i da je vidljivo da su topovi, simboli stogodišnje tradicije proizvodnje artiljerijskih oruđa u kragujevačkom VTZ-u, ispred Čaurnice, koja je proglašena za kulturno dobro od velikog značaja, odneti uz pomoć mehanizacije.

Na kraju se ispostavilo da su topovi, prema nalogu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, navodno odneti na restauraciju. Gde, ne zna se. Zašto, pretpostavlja se. Grad Kragujevac i Milanović industris grupa su, naime, u septembru 2023, odlukom Skupštine grada, ozvaničili javno-privatno partnerstvo, kojim je predviđeno da ta firma preuzme Čaurnicu na 25 godina, da u njenu rekonstrukciju uloži dva miliona evra i da u njoj otvori kafanu, odnosno pivnicu. Milanović grupa se obavezala da će fasada Čaurnice, izgrađena prema francuskom projektu od 1909. do 1911. zadržati autentični izgled, a da će unutrašnjost biti rekonstruisana u skladu sa uputstvima nadležne ustanove.

Štrajk bez energije

Milanović grupa važi za ozbiljnu kompaniju, koja je u Kragujevac dovela i nemački Simens i malo ko sumnja u njene namere i planove, ali je više onih kojima smeta što će jedan takav objekat biti pretvoren u kafanu, što pivnica u suštini jeste. Zato stručni deo javnosti upozorava da je  Knežev arsenal sa Čaurnicom i još nekim objektima Vojnotehničkog zavoda, koji je grad od Zastava kamiona kupio 2006, jedinstvena kulturno-istorijska celina, koju ne bi trebalo krčmiti, već rekonstruisati u skladu sa urbanističko-arhitektonskim rešenjima sa međunarodnog konkursa za uređenje tog najstarijeg industrijskog kompleksa u Srbiji i na Balkanu.

Samo nekoliko stotina metara od Čaurnice, radnici kragujevačke Energetike, 28. decembra organizovali su štrajk upozorenja, zahtevajući smenu generalnog direktora Andrije Savića i izvršnih direktora Nenada Petkovića i Velibora Stevanovića, koje optužuju za „bahato, drsko i bezobrazno ponašanje i mobingovanje radnika“, a pomenut je i pritisak na zaposlene da idu na političke skupove. Indikativno je da organizatori štrajka nisu tražili smenu poslovodstva zbog očajnih poslovnih rezultata Energetike, koja je 2022. završila u minusu od 540 miliona, dok je za prošlu godinu projektovan gubitak od oko 840 miliona dinara, a na početku grejne sezone, u oktobru 2023. je Srbijagasu dugovala više od 500 miliona dinara.

Uprkos pretnjama da će protest biti radikalizovan ako poslovodstvo ne bude smenjeno, zahtev štrajkača do odlaska ovog broja NIN-a u štampu nije ispunjen. Zaposleni tvrde da je Energetika u sve nezavidnijoj situaciji, a da partijski kadrovi SNS-a nisu dorasli tome da rukovode sistemom od kog zavisi grejanje više od 22.000 stanova i snabdevanje brojnih preduzeća svim vidovima energije.