Nikad mirna Bosna: Tenzije povodom dana Republike Srpske

Bilo je glamuroznije i svečanije nego ikad dosad - nizom manifestacija obeležena je trideset druga godišnjica postojanja Republike Srpske. Viđeni su spektakularan defile, svečana akademija, uobičajeno uručenje odlikovanja i još niz kulturnih i drugih događaja, ne samo u Banjaluci već u gotovo svim mestima, a zastavama su okićene i mnoge seoske kuće. Baš kako je i najavljivano.

Ostaće zabeleženo da su u vreme dvodnevnih svečanosti američki borbeni avioni nadleteli Bosnu i Hercegovinu, pa time i Republiku Srpsku. I, dabome, mnogi su u tome videli svojevrstan znak i poruku, pre svih rukovodstvu Republike Srpske. Zvanično to je knjiženo kao ranije dogovorena vežba, ali je bilo dogovoreno da ta vežba bude tek krajem januara. Prilično zanimljivo su odgovorili prvi Dodikovi saradnici, kako su rekli, sa milion aviončića od papira, čak je po toj ideji urađen i jedan video-klip koji se širi društvenim mrežama. Uoči obeležavanja, međunarodni namesnik Kristijan Šmit (nepriznat od Republike Srpske, ali i dve članice Saveta bezbednosti,  Kine i Rusije) pripretio je da će biti posledica zbog kršenja odluka Ustavnog suda BiH koji je, da podsetimo, slavljenje 9. janura proglasio neustavnim. Odgovoreno mu je da on nema akreditaciju UN diplomate već samo akreditaciju Nemačke. Pripretio je i Majkl Marfi, američki ambasador u BiH, ali mu je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odgovorio rečima da „pretnje može okačiti mački o rep“.

Ustavni sud BiH je, zaista, pre devet godina preglasavanjem doneo odluku da je obeležavanje Dana Republike Srpske neustavno sa obrazloženjem da je diskriminatorski za druga dva naroda, a jedan od argumenata je da je tog dana veliku pravoslavni svetac Sveti Stefan. Od tog vremena traju politička prepucavanja oko toga. Srpska strana u principu koristi argument da se proglašavanje zaista dogodilo tog datuma 1992. godine, znači pre bilo kakvog rata u BiH. Ovde postoji verovanje da je pokušaj osporavanja tog datuma samo prvi korak kako bi se dalje dokazivalo da je Republika Srpska ratna tvorevina, a onda pokušalo njeno potpuno ukidanje ili postepeno obesmišljavanje.

Događaji se, očito, zgušnjavaju

Iz Beograda su ovog puta, pored patrijarha Porfirija, stigli i mnogi drugi iz političkog, kulturnog i javnog života. U kuloarima je komentarisano „svi su ovde, osim Vučića“, ali je na svečanoj akademiji pročitano pismo predsednika Srbije. Uz uobičajene prigodne reči beleži se i ova rečenica: „Srbija svoj stav neće menjati i ostaće privržena slovu Dejtonskog sporazuma, podržavajući teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali i oštro se suprotstavljajući ukidanju ili bilo kakvom unižavanju Republike Srpske“. Bošnjačkih i hrvatskih političara na svečanostima nije bilo, a sve do pre devet godina, do odluke Ustavnog suda BiH, ponekad su dolazili, kao i mnoge zapadne diplomate, pa i neki međunarodni namesnici.

TANJUG / FOTO SRNA/ BORISLAV ZDRINJA

Iz sarajevske optike sve se vidi kao „inat praznik, inat obeležavanje“ i gotovo horski se najavljuje podnošenje krivičnih prijava protiv mnogih u RS zbog kršenja odluka Ustavnog suda. Kao saveznike, pored Kristijana Šmita, vide i većinu zapadnih zemalja. Baš prava drama je u najavi, pogotovo što se Miloradu Dodiku sudi pred Sudom BiH zbog proglašavanja zakona o nepriznavanju odluka Kristijana Šmita i neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH. Događaji se, očito, zgušnjavaju, različiti kocepti o budućnosti BiH će se očito sudariti, verovatno brže nego što se samo koji mesec ranije očekivalo.

Zanimljivo, predsednik Hrvatske Zoran Milanović je uoči ove najnovije zavrzlame osetio potrebu da da svoje viđenje stanja: „BiH je trapava,  traljava, nesposobno vođena kolonija na kojoj se iživljava šačica trećerazrednih birokrata, a Kristijan Šmit je instaliran kao kolonijalni upravnik.“ Samo dva-tri dana nakon toga hrvatski premijer Andrej Plenković je primio tog istog Šmita i to je bila sasvim druga priča. Ali, svejedno, taj raskorak prve dvojice u Hrvatskoj u ozbiljnijim analizama uzima se samo kao još jedna ilustracija da u Evropskoj uniji postoji ozbiljnija podela oko viđenja stanja u Bosni i Hercegovini. Uostalom, Evropska unija nije uvela sankcije Dodiku i drugima u Republici Srpskoj nakon što su to učinile SAD i Velika Britanija.

Dodik, uobičajeno, daje ogroman broj intervjua i izjava, vešto manevriše, zavisno od publike, šalje poruke. Na sam dan obeležavanja ove  godišnjice, za Rojters kaže: „Mi se ne spremamo za rat, mi se spremamo za političke odluke na nivou državnog parlamenta i na nivou parlamenta Republike Srpske.“ I još dodao da otcepljenje nije deo njegovog plana, ali se založio za politički dijalog unutar BiH bez mešanja stranaca jer se, po njegovom verovanju, samo tako mogu postići održiva rešenja.

BiH u ovom vremenu deluje prilično zapušteno

A Bosna i Hercegovina u ovom vremenu zaista deluje prilično zapušteno i to nakon skoro tri decenije od završetka rata i manje-više čvrstog međunarodnog namesništva koje je u osnovi kreiralo sve važnije posleratne procese.

Tako u ovom trenutku Ustavni sud BiH broji tek šest od predviđenih devet sudija - tri stranca, dvoje Bošnjaka i jedan Hrvat. Srba nema, ranija dva su penzionisana, a Republika Srpska odbija da imenuje nove sve dok se ne donese zakon o Ustavnom sudu BiH, koji sad radi na osnovu internih pravila kao jedna od zaista retkih zemalja u svetu u kojoj je takva situacija. Zvaničan zahtev Republike Srpske je da stranci odu iz Ustavnog suda i da se reguliše način odlučivanja, da se izbegne preglasavanje po nacionalnoj osnovi koje se neretko događalo proteklih godina. Zasad ni međunarodna uprava ni ključni politički igrači na to ne pristaju.

Problem su ovde i izbori, postoji stalna sumnja da se na štokakve načine izigra ono što se najčešće zove narodna volja. Pokušaj da se u Parlamentarnoj skupštini BiH izglasaju promene Izbornog zakona u tehničkom delu - uvođenje kamera, skenera i slično, zasad ne miriše na uspeh. Dodik u okviru koncepta povrata prenesenih nadležnosti najavljuje donošenje Izbornog zakona Republike Srpske. Za taj naum nije dobio podršku opozicionih partija u RS, tvrde da mu ne veruju, a Šmit i Sarajevo na drugoj strani ne pristaju na Dodikovu ponudu jer se „takve stvari ne mogu regulisati na nivou entiteta“. E, sad, niko tu nije blesav, svi imaju jake pravne timove, tu su univerzitetski profesori i dugogodišnje sudije i advokati i svi tvrde da je prava argumentacija na njihovoj strani, ali pravnici su u seni političkih obračuna, a mediji su uglavnom podeljeni po entitetskoj pripadnosti, čak bi se moglo reći i po nacionalnoj osnovi.

Još veća pravna i politička zavrzlama sledi o Zakonu o imovini. Po verovanju ozbiljnijih i pažljivijih posmatrača to će biti suštinski zaplet i tu će se odrediti hoće li BiH opstati i ako opstane kakva će u suštini biti. U Sarajevu, svi, baš svi, veruju da je jedino rešenje da se sva javna imovina  mora uknjižiti na Bosnu i Hercegovinu i obavezno dodaju da je to po Dejtonskom mirovnom ugovoru. U Republici Srpskoj pak tvrde i pozivaju se na taj isti dokument u kojem je, kažu, jasno razgraničeno da jednom entitetu (RS) pripada 49 odsto BiH, a drugom (FBiH) 51 odsto.

Još kažu da je u samom Dejtonu praktično prepisan Amandman deset Ustava Sjedinjenih Američkih Država po kojem sve što ne pripada saveznoj državi pripada njenim članicama. Kad o imovini i tim različitim rešenjima progovore politički prvaci javnost se preterano ne uzbuđuje jer je ovde već folklor da se ni u čemu ne slažu, ali kad se sudare pravnici koji su studirali na istim fakultetima, imaju iste titule, a i oni se ne slažu, onda su svi bukvalno zbunjeni. Ima nagoveštaja da bi Kristijan Šmit mogao pokušati da nametne taj zakon.

Dodik uverava javnost da ima pouzdane informacije da Šmit ide po evropskim prestonicama i da lobira za podršku svojim rešenjima. Ako to uradi, tvrdi da će Republika Srpska za nekoliko sati proglasiti potpunu nezavisnost. Najčešća rečenica koju vrti u različitim prilikama: „Imovina je crvena linija, ratovati nećemo, ali nezavisnost je sigurna, sve zakone smo napisali, čekamo taj trenutak.“ I odgovori iz Sarajeva su uvek isti: „To je početak rata, ali i kraj Republike Srpske.“

Možda sa strane, onako naoko, i ne deluje da bi ova 2024. mogla biti dramatičnija od prethodnih, ali i ovlašan pogled iznutra pokazuje da je nesporazuma i neslaganja sve više, junačenja s povodom i bez njega u javnom prostoru kao nikad. Dobro obavešteni tvrde da će još u ovom mesecu šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, ponovo pohoditi ovu zapuštenu zemlju sa ponudom da spusti kriterijume da bi BiH dobila datum otpočinjanja pregovora sa Evropskom unijom.

Broj vojnika u mirovnoj misiji Eufor je dupliran, trenutno ih je hiljadu i sto, a u rezervi, kažu, imaju još oko tri i po hiljade pripadnika. Zvanično im je pretpostavljeni komandant južnog krila NATO-a. Unutar BiH je komandant jedan mađarski general što u Sarajevu, već i u medijima, ne prihvataju blagonaklono, a u Banjaluci sa zagonetnim osmehom. Mađarski premijer Viktor Orban za ovu godišnjicu odlikovan je  Ordenom Republike Srpske na ogrlici, najvišim odlikovanjem ovog entiteta.