Lutovac: Da li smo spremni da se odreknemo mandata zbog odbrane izborne volje?

Da li smo spremni da se odreknemo mandata zbog odbrane izborne volje? Da, naravno. Tu za nas nema nikakve dileme. Opšti interes nam je iznad stranačkog ili bilo kojeg pojedinačnog interesa. To je princip po kojem deluje reformisana Demokratska stranka. 

Ono što se može postaviti kao legitimno pitanje jeste da li neprihvatanje mandata vodi ka tome da se odbrani izborna volja, da se ponište neregularni izbori i raspišu slobodni i pošteni izbori? Odgovor je – da, ako bi iza toga stali svi u koaliciji, ako bi vraćanje mandata bilo uvertira za građansku neposlušnost, ako bi to iniciralo masovni društveni front koji bi čvrsto stao iza toga. Dakle odricanje od mandata može da bude sredstvo za mobilizaciju u borbi, ali ne može biti cilj sam po sebi, niti može nadomestiti sve ostalo što je neophodno u toj borbi.

Ako neprihvatanje mandata vodi ostvarenju cilja – zaštiti javnog interesa, poništavanju pokradenih izbora i raspisivanju slobodnih i poštenih izbora, mi nemamo dilemu – spremni smo na to. Ako je neprihvatanje mandata izolovani, pojedinačni moralni čin koji ne vodi ostvarenju cilja, onda on nema politički značaj koji nam je potreban. Naprotiv, osim slabog domašaja i pretpostavljenog i vremenski ograničenog značaja za samu stranku koja će se kod dela birača profilisati kao principijelna i dosledna u beskompromisnoj borbi protiv autokratskog režima, taj čin ne bi proizveo neophodan efekat – ostvarenje cilja zbog kog se preduzima. Značaj tog izolovanog čina sveo bi se na romantičarski iskorak koji bi trajao koliko i pauza između dva medijska spina.

Šta nam je potrebno da bi vraćanje mandata imalo smisla i vodilo ka ostvarenju cilja? Potreban je kredibilni pritisak i kredibilna podrška. Kredibilan pritisak podrazumeva zajedničko sinhronizovano delovanje ključnih političkih aktera, uključujući i pretnju građanskom neposlušnošću i spremnost na vaninstitucionalnu borbu. Kredibilne podrške nema bez udruženog pritiska. Bez solidarnosti raznih društvenih grupa i respektabilne brojnosti onih koji u tome učestvuju, borba za javni interes ostaje bez oštrine i ubojitosti. Mandati su dakle sredstvo, a ne cilj i mogu se posmatrati kao investicija ili kao trošak.

Potrebna nam je društvena opozicija

Kada kažemo da smo spremni na neprihvatanje mandata, onda pre svega mislimo na investiciju, koja bi u relativno kratkom, razumnom roku vodila ka tome da imamo nove izbore pod novim uslovima. Neprihvaćeni mandati kao izolovani čin su trošak ako ostanete van Skupštine bez mobilisanja građana i postizanja zadatog cilja.

Kada je uspostavljanje vlasti i način vladavine suprotan javnom interesu, pravdi i pravičnosti, kada je u neskladu sa zakonima i ustavom, onda takva vlast nije legitimna. Takođe, ako je vladavina mimo javnog interesa, a zakoni nepravični, građanski otpor je opravdan. Nužan. Građanski otpor tada postaje građanska dužnost.

Političke stranke u ovakvim okolnostima ne mogu same da se izbore za poništavanje pokradenih i raspisivanje slobodnih i poštenih izbora. Potrebna nam je društvena opozicija. Društvo mora da se ujedini u borbi za normalnost. 

Borba za odbranu izborne volje podrazumeva, pre svega, da budemo solidarni, da se u tu borbu uključi i akademska zajednica, mladi, poljoprivrednici, prosvetni, zdravstveni i svi drugi radnici, sve socijalne grupe. Da se stvori široki društveni pokret za stvaranje uređene države i društva pravde. Ključno je nepristajanje na bezakonje i manifestacija solidarnosti, a oblici borbe mogu biti različiti - od borbe za oslobađanje institucija kroz ostatke profesionalnosti u njima, preko evropskih posrednika, do vaninstitucionalne borbe koja podrazumeva i razne oblike građanske neposlušnosti.

Vlast nije legitimna kada nije izabrana na demokratski način. U tom slučaju ne može nju legitimisati niko, pa ni opozicija.

Dužnost opozicije je da osporava takvu vlast i institucionalno i vaninstitucionalno, a na građanima je da od takve vlasti traže nazad uzurpiranu suverenost.