Ukidanje života: Srbi sa Kosova prepušteni sami sebi nakon odluke o dinaru - spema li Zapad sankcije Kurtiju

“Ukidanje dinara znači ukidanje života”. Ovo je samo je jedna od poruka koju su Srbi poslali međunarodnoj zajednici sa velikog protesta protiv odluke Prištine koji je ove nedelje održan u Kosovskoj Mitrovici. 

Sada kada je sve očiglednije da se Beograd izmiče, a Priština sve jače pritiska, upravo se od međunarodne zajednice i očekuje da rasplete novi čvor koji dovodi u pitanje goli život Srba sa KiM. I mada su zapadne birokrate po pravilu usmerene ka usmenim opomenama iza kojih uglavnom ne uslede veliki potezi, ovog puta stvari bi mogle biti nešto drugačije, smatraju sagovornici NIN-a. Jer je odluka o ukidanju dinara doneta na prečac, bez ikakvog rešenja za Srbe koji primaju svoje plate, penzije i socijalna davanja u dinarima, a istom tom valutom i plaćaju životno važne dažbine poput vrtića, zdravstvenih usloga, lekova…

Otuda ni Evropska unija ni SAD nisu ostale neme u osudi poteza Kurtijevog režima.

Pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O'Brajen izjavio je na primer da su SAD zabrinute zbog uredbe Centralne banke u Prištini (CBK) o zabrani upotrebe dinara na Kosovu i zatražio da prištinske vlasti povuku tu odluku. Isto je tražio i američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer, dok je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar zapretio posledicama. 

O'Brajen je bio i jasniji. On je u intervjuu za Glas Amerike istakao da je Priština zabranom dinara dovela u pitanje partnerstvo sa SAD, jer je tu odluku donela uprkos protivljenju Vašingtona. 

TANJUG / STR

"Ne iznosim nejasne pretnje u javnosti. Ukoliko nas ne tretira kao partnera, nećemo se odnositi prema Vladi Kosova kao prema partneru. Moderne evropske zemlje rešavaju ovakva pitanja preliminarnim dijalogom i na vreme o tome obaveštavaju svoje stanovnike”, naveo je O'Brajen.

Rekao je i da je prištinska vlada ostavila određeni broj građana Kosova "u nedoumici kako da plaćaju hleb, kiriju i struju". 

"To nije oblik efikasnog upravljanja. Veoma smo zabrinuti, jer ovo pokazuje nesposobnost vlade da služi svojim građanima. Biti deo Evrope danas znači rešavati probleme kroz dijalog uz efikasno planiranje i upozorenje. Ova odluka je saopštena ishitreno, bez upozorenja i bez pokušaja da se postojeći mehanizmi koriste za pronalaženje odgovora na sve probleme koji bi se mogli pojaviti", objasnio je pomoćnik američkog državnog sekretara.

Priština ne popušta, na potezu Zapad

Isak Vorgučić, direktor RTV KiM, rekao je za NIN da ne očekuje da će Priština da popusti, pa ni za milimetar, ali da i međunarodni partneri to uviđaju i da verovatno razmatraju neke sledeće korake kako bi i šta mogli da urade da bi ti koraci imali neku reakciju u Prištine. To znači da se Priština stavi u takvu poziciju da mora da reaguje i da rešava probleme, a ne da samo nastavi sa donošenjem jednostranih rešenja, precizira Vorgučić.

“Kada se EU i SAD u svojim saopštenjima oglašavaju i karakterišu poteze Kurtija kao neprihvatljive i kao one o kojima mora da razmisli, da se odloži njihovo rešenje i da se pre svega uvaži ono što je bitno za srpsku manjinu na Kosovu, to ima značaj. Iako se u ovom trenutku ne vidi da imaju konkretne akcije koje bi mogle da dovedu do toga da Priština konačno počne da sluša njihov glas, oni veoma ozbiljno razmišljaju o tome šta bi mogli da budu sledeći koraci”, rekao je sagovornik NIN-a. 

Ipak, ovo nije prvi put da se Kurti i Priština suočavaju sa potencijalnim sankcijama. Tako je bilo i prošli putu kada je došlo do faktičkog od zauzimanja opština na severu Kosova u koje su ušli albanski gradonačelnici, što je urađeno suprotno obećanjima koja su data Americi. Iako su sankcije stigle i od SAD i od EU, one nisu dale neke posebne rezltate. 

TANJUG / STR

“Da podsetim u maju prošle godine, pre nego što će zauzeti opštine na Severu, došli su kongresmeni i demokrate i republikanci samo da traže od Kosova da ne zauzimaju zgrade na Severu i Kosovo se oglušilo o taj zahtev. I tada su postojale posledice, tada je Kosovu zabranjeno učešče u 'Defender Evropa 2023' vežbi NATO i Amerika se povukla iz podrške Kosovu u međunarodnoj areni. Tada su se desile posledice, ne vidim zašto se ne bi desile i sada, a kakve mogu da budu - verovatno opet nešto slično. Dakle, može nešto tako da se ponovi, kao što je 'Defender Evropa 2024' ili da ide na daleko ozbiljnije odgovore, koji će se verovatno odnositi na prekidanje odnosa sa nekim od ljudi iz vlade Kosova”, rekla je za NIN Milica Andrić Rakić iz NVO „Nova društvena inicijativa“. 

Vorgučić smatra da sankcije koje su ranije uvedene Kosovu, nisu dale nikakve posebne rezultate. On zapravo skreće pažnju da Kurti uspeva da kapitalizuje sve što se dešava. 

“Na neki način raste neki antievropski sentiment među Albancima na Kosovu. Plašim se da će se to desiti i sa antiameričkim sentimentom, jer je trenutno populistička politika koju vodi Kurti takva da ljudi u to imaju poverenja, i aplaudiraju tim odlukama i pre svega smatraju da su to stvari za koje Kosovo zakonski ima pravo da sprovede. Sad što to zakonski nije tačno, već da je Kosovo o svemu tome već dogovorilo da u dijalogu rešava da bi to bila rešenja koja će biti održiva i koja će biti dobra i za građane Kosova srpske nacionalnosti, to je stavljeno po strani”, kaže Vorgučić.

Kakve sankcije su moguće

Upitana kakve vi nove sankcije mogle biti, Andrić Rakić navodi da je nezahvalno pretpostavljati, ali da bi moglo da dođe do toga da se suspenduju, odnosno otežaju investicije iz Amerike. 

“To je već urađeno jer protekle godine investicije iz Amerike su opale za 50 odsto na Kosovu, i to čak ne ni kao rezultat neke politike Stejt Departenta, nego su se samo investitori plašili da dođu na Kosovo. Kada god sednu negde u međunarodnoj areni predstavnici Kosova, bilo da pričaju za neki inostrani medij ili u nekom panelu u inostranstvu, oni samo pričaju o neminovnosti izbijanja rata na Kosovu i usled toga se investitori povlače. Vide se već duže tenzije Američke privredne komore na Kosovu i vlade Kosova jer Američka privredna komora skoro na dva meseca izdaje saopštenje o tome koliko je loša ekonomska situacija na Kosovu i koliko neke stvari moraju hitno da se izmene, traže ukidanje mere zabrane uvoza srpske robe, jer košta mnogo njihove kompanije”; kaže sagovornica NIN-a.

Dodaje i da ima dosta toga što Amerika može da uradi, ali da je pitanje da li žele i da li misle da je situacija toliko ozbiljna da je sada vreme da se deluje. Postoji, kako kaže, i mnogo glasina o individualnim sankcijama prema nekim ljudima iz kosovske vlade za narušavanje regionalne stabilnosti. 

TANJUG / AP / Bojan Slavković

“Moje mišljenje je da se američka administracija dugo suzdržavala od tih ozbiljnijih akcija zato što, ako na primer sankcionišu kosovskog premijera, dok god on ima tu titulu to narušava poziciju Kosova u dijalogu sa Srbijom. Oni jasno prave razliku između njihove vizije Kosova i, kao nezavisna država u NATO alijansi, i onoga što je Aljbin Kurti i njegov režim koji trenutno dovodi u pitanje sve to i prosto destabilizuje situaciju. Kada bi ga sankcionisali dok je na čelu vlade Kosova, to bi se neminovno loše odrazilo na imidž Kosova u svetu, tako da mislim da je to glavna zadrška zašto nema ozbiljniijih mera”, rekla je ona. 

Dodaje i da se u kosovskoj javnosti sve glasnije čuje, pa i od opozicionih lidera, da se glas Kosova u Vašingtonu sve manje čuje i da Kosovo može da se suoči sa ozbiljnim posledicama. 

“EU je već učinila ono što je bilo teško izvodljivo i Kosovo je već pod merama. One se svode sada na zabranu korišćenja određenih sredstava. Pre par meseci zemlje Zapadnog Balkana su pristupile fondu za digitalizaciju. Kosovu nije dozvoljeno da pristupi tom novcu, mislim da je rečeno da je oko 300 miliona sredstava za Kosovo zarobljeno zbog postojećih mera, dakle EU ne dozvoljava da se alociraju sredstva. Ona nisu otkazana, one sekunde kada se podignu mere one će taj novac dati opštinama da sprovode projekte. Biće nekog odgovora i sada, a da li će on da bude dovoljno oštar, na to ne mogu da odgovorim”, rekla je Andrić Rakić. 

"Najviše smeta što izostaje podrška Beograda"

A dok čekaju ove potencijalne mere, Srbi sa Kosova prepušteni su sami sebi. 

“Nama na Kosovu najviše smeta što izostaje realna podrška Beograda. Dakle, dobro je to i lepo da Beograd sve ove godine održava i školski i zdravstveni sistem na Kosovu, jer bez toga Srbi na Kosovu ne bi mogli da žive normalno i da funkcionišu i mnogo ranije bi se odlučili da napuste Kosovo tamo gde su uslovi normalniji. Međutim, ono što od tih podrški nedostaje i koja bi logično trebala da bude primarna, to je podrška Beogada, koji u ovakvoj situaciji mora da nađe načina da pronađe rešenja koja bi mogla da reše te dnevne probleme Srba, a ako se bude previše vezivao za formalne stvari kao što su pozivanje na Ustav Srbije i da je Kosovo sastavni deo Srbije, plašim se da će proteći mnogo dragocenog vremena, da će kriza samo da se produbljuje i da će to uticati na to da se Srbi sve više odlučuju da napuste Kosovo jer neće osećati više da imaju podršku bilo koga, a sami svojim mišićima u takvim uslovima, to je vrlo teško za očekivati da bi mogli da izdrže”, rekao je Vorgučić za NIN.