Vučićev beogradski kalambur: Da li se sprema repriza decembarskih izbora

Nedeljama razvlačena odluka o političkom raspletu nakon beogradskih izbora održanih 17. decembra konačno je dobila prvi epilog. Ni rasturanje pokreta „Mi - glas iz naroda“, koji je u Beogradu sveden na „tri prosta broja“, niti jednokratno skovan termin delimični legitimitet, pa ni predstava o razmatranju zahteva članstva Srpske napredne stranke da se većina u Beogradu ipak formira sa preletačima, nisu doveli do toga da ne bude novog glasanja u Beogradu, koje će sada izvesno biti pod reflektorima, i domaće i evropske javnosti. Ključno pitanje, međutim, ostaje da li je sve čemu smo svedočili poslednjih nedelja u stvari uvod u reprizu decembarskih izbora.

Javnost je o novom glasanju u Beogradu, pre nadležnog organa, obavestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristivši priliku da pošalje poruku koja u najkraćem glasi - niko ne može da mi zabrani. Poruke da će se priključiti kampanji SNS za lokalne izbore i da niko ne može da zabrani „da izborna lista nosi njegovo ime“, jasan je pokazatelj kakav je odnos režima prema preporukama ODIHR-a, čija primena treba da spreči novu izbornu krađu.

ODIHR u dokumentu ističe da su celokupnu kampanju, kojom je dominirao aktuelni predsednik, karakterisali agresivna retorika, lična diskreditacija i zapaljivi jezik i da je Vučić, iako nije bio kandidat, preuzeo centralnu ulogu u kampanji, pružajući time neprikladnu prednost SNS-u.

„Brojni predstavnici opozicije izrazili su zabrinutost da je lista koalicije SNS nazvana po Vučiću, što, uz korišćenje njegovog imena i imidža u kampanji, dovodi u pitanje ustavni princip da predsednik treba da izrazi stanje jedinstva Srbije“, stoji u dokumentu ODIHR-a u kojem se, preporučuje da “zakon obezbedi jasno razdvajanje zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje nosilaca funkcije”.

Odgovoriti na takvu preporuku sa „niko ne može da zabrani“ ujedno je i poruka kakvi izbori se mogu očekivati na proleće.
Računica je tu, sa strane vlasti, jasna. Novim izborima u Beogradu režim je kupio vreme da se, dok politička scena Srbije tavori u predizbornoj histeriji, manje ili uopšte ne govori o međunarodnoj istrazi o okolnostima decembarskih izbora, koju je zbog sumnji u široke izborne neregularnosti tražio Evropski parlament. Kupio je i priliku da se režira predstava primene preporuka ODIHR-a na koju Vučić deklarativno poziva dok istovremeno najavljuje da će ih sam kršiti. Ukratko, pacifikovanje uzavrele situacije u kojoj se Srbija našla nakon jasnih opomena OEBS-a, Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta Evrope, u čijem središtu se nalazi jedinstveni birački spisak kao izvor velikog prostora za manipulaciju izbornim rezultatom.

Ali da li je time kupljeno i pravo da se ponovo upregne mašinerija, razdele uloge fantomskim glasačima, adresama i izbornim turistima i repriziraju decembarski izbori? Ili, drugačije rečeno, da li je cajtnot od oko dva meseca do novih izbora, u koji je Srbija gurnuta, dovoljan da se ispravi sve što se pokazalo grbavim na poslednjim izborima?

Uprezanje mašinerije

Jedan od odgovora na ta pitanja, Vučić je već ponudio rečenicom „niko ne može da zabrani“. Drugi je stigao nakon što su se svetla na biralištima u Beogradu ugasila. Jer, ne tako dugo nakon toga, pojavile su se prve sumnje da je mašinerija, čiji je glavni zadatak izborni inženjering, reaktivirana na drugoj lokaciji - u Novom Sadu, gde će se na proleće glasati na lokalnim izborima.
Drugačije se ne može posmatrati misteriozni „nestanak“ oko 3.000 novosadskih birača iz biračkog spiska, a potom i njihov „povratak“. Kako su utvrdili lokalni mediji u Novom Sadu, broj glasača u biračkom spisku koji je u Novom Sadu u oktobru iznosio 339.971, uoči decembarskih izbora, tačnije krajem oktobra i u novembru, pao je na 337.290, da bi posle glasanja ponovo bio povećan na 340.267, koliko ih je bilo u biračkom spisku 14. februara ove godine.

A sumnjivih primera, koji nikada nisu isterani na čistac, na izborima nije manjkalo. Na kraju, upravo je to razlog zbog kojeg je međunarodni faktor zahtevao potpuni reset izbornih okolnosti i uslova u kojima se izbori održavaju. Pre narednog glasanja.

Fantomi oko nas

Kakvi su bili minuli izbori, pre svega u Beogradu? Ako pitate naprednjake, bili su najčistiji i najpošteniji do sada, kako je to između ostalih ocenio i sam Vučić u više navrata nakon decembarskog glasanja. S druge strane, u izveštaju posmatračke misije Crta ocenjeno je da izbori nisu bili slobodni i pošteni, da je ozbiljnih neregularnosti bilo na 21 odsto birališta u Beogradu i da su rezultati izbora u znatnoj meri proizašli iz prednosti koju je vladajuća partija stekla na protivzakonit način, uz saučesništvo više državnih institucija i organa vlasti. U spektru teških ugrožavanja prava birača i kandidata, mesto su našli „beskrupulozni pritisci na građane, manipulacije biračkim spiskom, falsifikovanja potpisa podrške listama, zloupotrebe ličnih podataka građana, kao i lažiranje datuma objave rezultata izbora u Službenom listu Grada Beograda, kako bi se opozicija sprečila da iskoristi zakonski rok za osporavanje izbora pred Ustavnim sudom“.

Crta je navela i da je uznemirujuća spoznaja da su pod naletom i težinom dokaza o organizovanim migracijama birača, hronični problemi izbora u Srbiji, poput medijske neravnopravnosti, zloupotrebe resursa i funkcija i političkog klijentelizma, donekle ostali u senci.

Upravo je fenomen organizovane migracije birača jedna od ključnih pojava koja je obeležila izbore u Beogradu. Štark arena, Kvantaš pijaca, Tržni centar Zmaj i razne lokacije u predgrađima našle su svoje mesto u priči o izbornom inženjeringu. Arena je za potrebe izbora pretvorena u glavno mesto okupljanja organizovanih izbornih turista, uglavnom iz Republike Srpske. Zabeleženo je više punktova koji su služili kao logistički centri, odakle su birači upućivani i sprovođeni na biračka mesta u raznim delovima glavnog grada.

EPA / EFE / Andrej Cukić

Posmatrači Crte su zabeležili da su organizovano pristizali birači Pančeva, Valjeva, Čačka, Aranđelovca, Smedereva, Vršca, Novog Sada, ali i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, što je pojačalo sumnju da su lokalni izbori strateški raspisani samo u trećini jedinica lokalne samouprave kako bi se omogućile privremene selidbe birača.

Ti birači negde su morali biti zavedeni. I tu se dolazi do niza sumnjivih adresa na kojima su prijavljeni toliki viškovi glasača da je teško poverovati da je reč o slučajnosti. Pokazalo se, na primer, da u Beogradu u neuglednim građevinama od 30 ili 50 kvadrata može da bude prijavljeno i više od 50 ljudi, ili da 130 glasača može biti prijavljeno na lokaciji koja zapravo - ne postoji. Ovaj poslednji primer, ekipa NIN-a nedavno je otkrila na adresi Bulevar Arsenija Čarnojevića broj 1, koja nije definisana u katastru, ne postoji na Gugl mapama i na kojoj se ne vodi nijedno privatno ili pravno lice.

Ni tu, međutim, nije kraj. Da se sprema izborna manipulacija šireg obima moglo se naslutiti i pre izbora, kada su brojni građani prijavljivali da su primili pozive za glasanje za preminule članove porodice, što je dodatno budilo sumnju jer nisu stizali za izbore održane prošle, niti ranijih godina. Slično je bilo i sa simptomatičnim viškovima poziva po stambenim zgradama na kojima su se nalazila imena ljudi koji to dugo ne žive ili, čak, nikada nisu ni živeli.

Faktor koji nedostaje

Potpuno je jasno da je, da bismo imali fer izbore na proleće, neophodno da se sve to što je obeležilo 17. decembar ne ponovi na narednim izborima. Već za dva meseca. Međutim, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar u izjavi za NIN navodi da je teško da ove preporuke budu primenjene do proleća.

„Više mogućnosti za primenu preporuka ODIHR-a bilo bi ukoliko bi se izbori održali kasnije, na leto. Da bismo došli do nekih promena koje bi mogle da se osete, trebalo bi da imamo jednu od dve stvari ili obe – prvo, trebalo bi da se napravi ili dogovor između vlasti i opozicije oko nekih bazičnih uslova sa kojima bi se izašlo na izbore, što mislim da se neće desiti, i da postoji barem pet, šest meseci u kojima bi Vlada, odnosno vladajuća stranka, mogla da odgovori na preporuke ODIHR i da one na neki način barem malo zažive“, kaže Klačar i naglašava:

„Ukoliko ovih preduslova ne bude, svi izbori koji budu bili organizovani do juna, bili bi slični kao oni u decembru u smislu izbornih uslova, smera, ambijenta...“.

NIN / Aleksandar Dimitrijević

Jednostavno, dodaje, „nema vremena i na sve to nema poverenja između vladajuće stranke i opozicije da se i one dobre stvari koje postoje u izbornom procesu na neki način ispoštuju do kraja“. Većina preporuka ODIHR-a, naime, traži neku vrstu intervencija u propisima, pa ima vrlo malo vremena da se ispoštuju zakonske obaveze, od javne rasprave do usvajanja u Narodnoj skupštini ili u Skupštini grada ako bi bilo nekih promena na lokalnom nivou.

Klačar kaže i da se mogu unaprediti neke tehničke stvari, kada je reč o biračkom spisku, njegovoj transparentnosti ili podacima o prebivalištu… Takođe, izborne komisije bi mogle da bolje organizuju izbore, bolje definišu biračka mesta kako se ne bi stvarale gužve i slično.

„Mogu se napraviti i određene proceduralne intervencije u podzakonskim aktima, ali nikakve suštinske velike promene se ne mogu izvesti ako bi izbori bili krajem aprila, kako se pominje“, kaže Klačar.

Zbijanje redova

Skeptična je i opozicija, mada kada govori o izlasku na izbore sve otvorenije pominje zbijanje redova i zajedničku listu svih onih koji su protiv režima.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je, na primer, da ako se ne primene preporuke ODIHR-a, koalicija „Srbija protiv nasilja“ možda i neće izaći na izbore u Beogradu. On smatra da treba doneti leks specijalis kojim će izbori biti odloženi dok se ne primene te preporuke. Đilas je, ujedno i među onima koji su rekli da nove beogradske izbore, uz uslov da se počne sa primenom preporuka ODIHR-a posebno kad je birački spisak u pitanju, treba izaći u formi saveza svih koji su za promene.

I da se vratimo na početak i na ono „niko ne može da zabrani“. Neko, ipak, može. Glasači.

Poverenje u birački spisak je u potpunosti urušeno

“Poverenje u birački spisak je u potpunosti urušeno - mi danas ne znamo ko i na kojim izborima ima pravo glasa, kao i da li je to pravo stečeno na zakonit način. Manipulacije biračkim spiskom koje je Crta dokumentovala jasno pokazuju da problemi s biračkim spiskom nadilaze pitanje transparentnosti i otvorenosti podataka iz evidencije birača”, rekao je u razgovoru za NIN Pavle Dimitrijević, direktor pravnih poslova Crte.

Da li su dva meseca dovoljna da se tome stane na put?

Prvi preduslov rešavanja problema jeste spoznaja da problem postoji i prihvatanje te činjenice, a vlast to uporno odbija. Predstavnici države tvrdoglavo ponavljaju da je birački spisak uređeniji nego ikada i na taj način manipulišu javnošću. Ne bi ODIHR u svojim izveštajima, još od 2012, ukazivao na probleme s biračkim spiskom i insistirao na nezavisnoj reviziji od 2020. Da postoji politička volja, koju vlast trenutno ne pokazuje, moglo bi dosta toga da se uredi. Moguće je povećanje transparentnosti biračkog spiska - objavljivanjem broja birača po domaćinstvu, jer bi tako svaki vlasnik stana mogao da proveri da li broj birača odgovara stvarnom stanju. Takođe, neophodno je urediti nezavisnu reviziju biračkog spiska za koju je potrebno nešto više vremena, ali da postoji politička volja, i to je moguće.

Šta odmah mora da se menja?

Pre svega, neophodno je stati na put kulturi nekažnjivosti. Kao društvo ne smemo da dopustimo da za dokumentovanu nelegalnu i nelegitimnu migraciju birača, niko ne snosi odgovornost. Jasno je da ovakva operacija nije mogla biti izvedena bez uključenosti državnih organa. Međutim, nadležne institucije ignorišu obilje dokaza i osnovanih sumnji, ne samo o grubim povredama demokratskih načela, nego i o nizu krivičnih dela u izbornom procesu. Time su dodatno učvršćeni principi nekažnjivosti i pravne nesigurnosti, za šta su najviše odgovorni tužilački organi.

Crta je zaključila da je najmanje 30.000 glasova za SNS na izborima u Beogradu rezultat izbornih manipulacija. Hoće li i naredni izbori biti takvi?

Budući da smo na osnovu dodatnih analiza koje smo uradili, utvrdili i da su se na lokalnim izborima 2022. sprovodile organizovane migracije birača, ali i imajući u vidu da se svakim narednim procesom opseg zloupotreba državnog sistema širio, malo je verovatno da će ovakve pojave prosto prestati u ovako kratkom roku, posebno kada institucije ćute. Zato je važno prekinuti kulturu nekažnjivosti. Verujem da su mnogi građani razočarani i da posle svega što se desilo u decembru, možda gube veru u izbore kao način za društvenu promenu, ali mislim da ne smemo da dignemo ruke od izbora. Jer, šta je alternativa?!