Kako režim štiti svoje bitne ljude: SNS mašina za oslobađanje od krivice

Da bi se od zakona i kazne zaštitio nekadašnji šef Republičke izborne komisije, a sada direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, profesor Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta Dejan Đurđević, trebalo je mnogo više od nepoštovanja propisa. U spasavanju ovog, u javnosti ocenjenog kao “najnaprednijeg naprednjaka”, koji slovi za arhitektu zakonodavstva, posebno izbornog inženjeringa, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, upotrebljeni su pritisci, a sudeći po dokumentaciji u koju je NIN imao uvid, i sklanjanje neposlušnih tužilaca. Sve ovo ne bi bilo moguće da u ovoj aferi, koju NIN otkriva, nije imalo saznanja i u njoj učestvovalo tužilaštvo, po celoj svojoj hijerarhijskoj lestvici. Počev od Vrhovnog javnog tužilaštva na čijem je čelu Zagorka Dolovac.

Iako i najmanji saobraćajni prekršaj u kojem je zatečena bilo koja starleta, a kamoli predstavnik opozicije, osvane u javnosti, to nije pravilo za visoke funkcionere SNS. Profesor prava Dejan Đurđević, član Predsedništva SNS, poput svog stranačkog kolege bivšeg ministra, a sada potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije Branislava Nedimovića, izazvao je tešku saobraćajnu nesreću, čije je obelodanjivanje izbegnuto. Obojicu je sistem od starta zaštitio, a potom su prošli bez kazni koje po zakonu sleduju svim građanima, naravno onima koji nisu bitni sadašnjem režimu.

Dok je slučaj ministra Nedimovića stajao u fioci godinu i po dana, a potom brzopotezno rešen kada je NIN počeo da istražuje, profesor prava čekao je nešto više od godinu dana na „oslobađajuću presudu“. Obojica funkcionera izbegla su sve sankcije, pa i privremenu zabranu upravljanja motornim vozilom, a koja je obavezna po zakonu, posebno u slučaju kada su žrtve imale teške telesne povrede. Na obojici je primenjen institut odloženog krivičnog gonjenja takozvani oportunitet, koji se ne daje za njihovo delo - član 297 Krivičnog zakonika Srbije. Za obojicu funkcionera bilo je nadležno Treće osnovno javno tužilaštvo. I kod obojice u trenutku donošenja odluka na čelu nadležnog tužilaštva su bile dve tužiteljke koje se godinama dovode u direktnu vezu sa vrhovnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac.

Bitan Vučićev čovek

Profesor Đurđević, koji je po podacima APR-a član Upravnog odbora Fondacije za srpski narod i državu, čiji je osnivač SNS, a zasluge su pripisane Aleksandru Vučiću, udario je pešaka na obeleženom pešačkom prelazu. U policijskom izveštaju stoji da su povrede pešaka isprva okarakterisane kao lake. Međutim, naknadnim pregledom je utvrđeno da je pešak zadobio teške telesne povrede: prelom desne potkolenice i prelom karlice. U trenutku nesreće dežurni tužilac nalaže policiji da se protiv vozača Dejana Đurđevića podnese krivična prijava nadležnom tužilaštvu - Treće OJT. Što je i učinjeno.

Oportunitet, odnosno institut odloženog krivičnog gonjenja, primenjivao se u beogradskim osnovnim javnim tužilaštvima do 2022. Godine, odnosno do dolaska tužioca Nenada Stefanovića na čelo Višeg javnog tužilaštva. Primenu oportuniteta za delo iz člana 297 Krivičnog zakonika, a koje se odnosi na teške saobraćajne nesreće, i pre zabrane tužioci su izbegavali da koriste, čak i ako je delo iz nehata, a ukoliko su posledice teške povrede. Stefanović po dolasku 2022. godine formira Odeljenje za profesionalni nadzor čijim se pravilnikom zabranjuje oportunitet za delo iz člana 297. Otuda i ne čudi da su Drugo i Treće osnovno javno tužilaštvo imala svega po dva oportuniteta od tada, a Prvo OJT nijedno kada su posledice teške telesne povrede. Na sastancima sa šefovima beogradskih OJT zabranjuje se primena, daje uputstvo, a zabrana se unosi i u pravilnik novog organa, Odeljenja za profesionalni nadzor. Upravo ovom odeljenju Višeg javnog tužilaštva, osnovna tužilaštva moraju da šalju i sve izveštaje i odluke koje se odnose na član 297 KZ.

Iako zvanično prestaje i zabranjuje se primena tokom marta 2022. godine, to se ne odnosi na sve. Odlaganje krivičnog gonjenja, međutim, nastavlja da se koristi... ali za podobne.

I vraćamo se sada profesoru prava na Beogradskom univerzitetu, ali i predavaču na Akademiji mladih lidera SNS Dejanu Đurđeviću. Krivična prijava protiv profesora se odbacuje dan posle donošenja odluke o odlaganju krivičnog gonjenja ili oportunitetu - 11. oktobra 2022. godine.

Pokušaji da se Đurđeviću izrekne oportunitet trajali su, međutim, mesecima. A u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, laički rečeno, odvijala se drama.

Oportunitet se posle nekoliko meseci od podnošenja krivične prijave ipak daje Đurđeviću, ali tek po dolasku novog vršioca funkcije, tužiteljke Jelene Biorčević Cerović. Đurđević dobija „traženu“ meru.

Paraf koji se u gornjem desnom uglu stavlja u tužilačkim odlukama, čime se one odobravaju od nadređenih, ovoga puta kod profesora Đurđevića nije overio nijedan od prvih zamenika. Učinila je to nova rukovoditeljka Trećeg OJT Biorčević Cerović. NIN je od tužiteljke pokušao još ranije da dobije odgovor i vezano za odluku oko ministra Nedimovića jer je u njeno vreme predmet stajao u fioci godinu i po dana. Odgovor je “da se ne bavi prošlošću i da ne može da komentariše nešto što je prošlo”.

PROMO / Goran Srdanov Dejan Đurđević

Prema saznanjima NIN-a, niko od tužilaca nije želeo da stavi potpis na Đurđevićev oportunitet jer su bili upoznati sa celokupnim tokom predmeta, a i zabranom davanja oportuniteta. S jedne strane, iz VJT su postojala jasna uputstva da nema više oportuniteta, a s druge, još više instance Vrhovnog javnog tužilaštva, usmeni zahtev da se Đurđeviću upravo izrekne ova lagodna mera.

Vrhovni tužilac Zagorka Dolovac nije odgovorila na pitanja NIN-a da li je ona ili neko od njenih saradnika direktno uticao i vršio pritisak na tužioce Trećeg OJT u vreme pre postavljanja nove šefice Biorčević Cerović.

Prema saznanjima NIN-a, Đurđevićev predmet je u nekoliko navrata referisan tokom leta 2022. godine. Predmet je predstavljen šefu Odeljenja za profesionalni nadzor tužiocu Lazaru Lazoviću i prvom zameniku VJT Miodragu Markoviću. Tada je poručeno iz Odeljenja, da ukoliko bude urađen oportunitet za Đurđevića, da će biti podneta i krivična i disciplinska mera protiv rukovodstva Trećeg tužilaštva, kao i obrađivača predmeta koji bi to eventualno uradio.

NIN je pitao i Vrhovno javno tužilaštvo i Više javno tužilaštvo da li im je neko od osnovnih javnih tužilaštava tokom 2022. godine tražio pismeno dodatna razjašnjenja o primeni oportuniteta i nakon što je doneta odluka da se više ne izriče za teške saobraćajne nesreće. Ni na ovo pitanje nismo dobili odgovor od Republičkog, ali zato jesmo od Višeg javnog tužilaštva.

- Tokom 2022. godine, VJT u Beogradu se obratilo samo Treće osnovno javno tužilaštvo radi razjašnjenja pravnog pitanja i zauzimanja pravnog stava u pogledu mogućnosti primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja (oportuniteta) u pogledu krivičnog dela iz člana 297 stav 3 Krivičnog zakonika. Odeljenje za profesionalni nadzor VJT je donelo mišljenje 11. jula 2022. godine i prosledilo ga Republičkom javnom tužilaštvu uz dopis Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu - navode u Višem Javnom tužilaštvu.

Kako se dodaje, Odeljenje za profesionalni nadzor VJT u Beogradu je, pored ostalog, iznelo stav da kada je u pitanju krivično delo iz člana 297 stav 3 Krivičnog zakonika nema mesta primeni oportuniteta. VJT navodi i na osnovu kojih sve propisa nije moguće izricanje oportuniteta “jer odlaganje krivičnog gonjenja nije moguće kod krivičnih dela za koja je obavezno izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, imajući u vidu da tu meru može izreći samo sud”. Ali Vrhovno javno tužilaštvo ostalo je nemo. Odgovor Vrhovnog javnog tužilaštva na dopis Trećeg OJT, ali i VJT, nikada nije stigao ni na jednu adresu, o čemu svedoči odgovor NIN-u iz Višeg javnog tužilaštva.

NIN / Mitar Mitrović Zagorka Dolovac

- Međutim, stav Republičkog javnog tužilaštva o ovom pitanju nikad nije dostavljen Višem javnom tužilaštvu, što ostavlja otvorenim pitanje da li je time ostavljena mogućnost diskrecionog odlučivanja osnovnim javnim tužilaštvima u svakom konkretnom slučaju - zaključuju u Višem javnom tužilaštvu.

Ova mogućnost, ipak, nije ostavljena kao diskreciona, makar ne tužiocima. Možda jedino, sudeći po dokumentima u koja smo imali uvid - njihovim šefovima. NIN je imao na uvid dopis - obavezno uputstvo Vrhovnog javnog Tužilaštva sa potpisom Zagorke Dolovac.

U njemu se izričito apostrofira koji se slučajevi teških saobraćajnih nesreća karakterišu kao umišljaj. Među njima je i izazivanje saobraćajne nesreće u zoni pešačkog prelaza. Upravo gde je Đurđević izazvao saobraćajnu nesreću, koja se, sudeći po uputstvu tužiteljke Dolovac, ne može smatrati ni nehatom, a kamoli da se izbegne bilo koja kazna. Dolovac u obaveznom uputstvu navodi šta sve mora obavezno da se uradi:

- Pored imperativne norme o izricanju mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom iz člana 297, potrebno je predlaganje oduzimanje predmeta u odnosu na vozilo upotrebljeno za izvršenje najtežeg oblika ovog krivičnog dela... U kontekstu generalne prevencije neophodno je predlagati strože kazne, maksimalne ili bliže gornjoj granici... - jasno je poručila svim ostalim tužiocima Dolovac.

Za umišljaj je zaprećena zatvorska kazna preko četiri godine.

Predmet sa „oslobađajućom“ odlukom za profesora prava Đurđevića na kraju nije ni uradila prvobitni obrađivač predmeta, a koja ga je i zadužila, već tužilac Marica Arsenović, sekretar Udruženja sudija i tužilaca Srbije, čiji je predsednik viši javni tužilac Nenad Stefanović.

NIN nije uspeo da dobije odgovore od profesora Dejana Đurđevića. Oba broja telefona, a na koja ga inače novinari dobijaju, nisu bila dostupna.

Za Đurđevića smo imali samo jedno pitanje: Kako ste kao profesor prava, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, pristali da se na vama primeni nešto što nije u skladu sa zakonom i praksom?

Najnapredniji naprednjak

Profesor Dejan Đurđević bio je proglašen za “najnaprednijeg naprednjaka” zbog broja funkcija i primanja koja je imao. Trenutno nije bilo moguće precizno proveriti koje su mu funkcije ostale ili koje je pridodao jer poslednji dostupan izveštaj o njemu na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije podneo je 2018. godine. Na osnovu dostupnih informacija, Đurđević je i dalje direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i na toj funkciji je od 8. 8. 2012. godine do danas. U Ministarstvu pravde je član Ispitnog odbora za polaganje pravosudnog ispita, ali i za polaganje javnobeležničkog ispita. Na obe funkcije je došao 12. 9. 2012. godine. Sve ove funkcije su plaćene.

Sa mesta predsednika RIK-a odlazi zbog sukoba interesa. Njegovo gazdovanje RIK-om ostaće upamćeno i po odbijanju prigovora, ali i činjenici da je jednoj stranci za ulazak u parlament nedostajao samo jedan glas.

Redovni je profesor Pravnog fakulteta.

Poseban tretman za Nedimovića

Oportunitet za bivšeg ministra Branislava Nedimovića odobren je po dolasku na čelo Trećeg OJT Ivane Stoiljković Pomoriški. Prema saznanjima NIN-a, ona nije odobravala oportunitet za član 297 Krivičnog zakonika dok je rukovodila Osnovnim javnim tužilaštvom u Pančevu. Svi tužioci znali su za pretnju da u slučaju davanja oportuniteta za ovo delo sleduje disciplinska prijava.
NIN je uputio pitanja pančevačkom OJT koliko je oportuniteta izrečeno za član 297 KZ tokom 2022, 2023. i 2024. i dobili smo odgovor - nijedan.

Prema pisanju medija, na predlog vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, VST je izglasao Ivanu Stojiljković Pomoriški za mesto glavne tužiteljke u Trećem OJT.