Ulazak Sava Manojlovića u izbornu trku: Krenuo je, a može li da promeni izbornu jednačinu u Beogradu

Prelazak Sava Manojlovića iz aktivističkih u političke vode dugo je bio predmet nagađanja, koja su danas ozvaničena. Pokret Kreni-promeni, prvi put će izaći na beogradske izbore, a Manojlović, programski direktor kampanja tog pokreta, biće kandidat za gradonačelnika. Danima unazad, pojedini opozicioni lideri pozivali su Manojlovića da se uključi u izbornu trku, a o Manojlovićevom političkom angažmanu se u javnosti dugo govorilo, što je, između ostalog, moglo i da nasluti ovakav ishod. Ipak, Kreni-promeni na beogradske izbore ide samostalno, na listi "I ja sam Beograd - Kreni promeni - Savo Manojlović", a odluku o izlasku na ostale lokalne izbore, javnost će, kako je rečeno, znati u narednim danima. Međutim, pitanje koje se nameće je koliki je prostor da Manojlović i Kreni-promeni kapitalizuju ovu izbornu trku, a sagovornici NIN-a smatraju da potencijal postoji. 

Utoliko više i zato što se ulazak Manojlovića u izbornu trku dešava u trenutku kada se opozicija podelila na pitanju izlaska na izbore, što ima svoj značajan efekat na pokretanje birača, pa su stoga i očekivanja od Kreni-promeni velika. 

Sam Manojlović je, obrazlažući svoju odluku, rekao da, u ovom trenutku, izborni uslovi jesu važni, ali da je bojkot izbora besmislen, budući da je deo opozicionih stranaka nekadašnje koalicije "Srbije protiv nasilja" odlučio da 2. juna ipak izađe. Istovremeno, on je izrazio veru da će njegov pokret uspeti da pobedi apatičnost građana i probudi energiju koju je pokazao kada je zaustavio Rio Tinto.

"Ključni problemi ovog trenutka nisu preseljenje birača u Beogradu, nisu ni mediji koji su zatvoreni. Čini mi se da nije ni to što živimo u jednom od najzagađenijih gradova, ni to što živimo u gradu sa najvišim stepenom korupcije. Ključni problem Beograda, čini mi se, jeste apatija koju osećamo. Ljudi nas pitaju zašto smo se sada odlučili na ovaj korak? Odlučili smo se jer možemo da napravimo promenu u Beogradu", istakao je on i ocenio da je odluka doneta uprkos lošem trenutku i veoma lošim izbornim uslovima. 

Među strankama koje su odlučile da ipak izađu na izbore su Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Novo lice Srbije, Ekološki ustanak, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana, koje su u ponedeljak saopštile da će na beogradske i lokalne izbore izaći pod zajedničkim sloganom "Biram borbu". Jedno od pitanja koje je danas provejavalo političkom javnošću je i zašto se Manojlović nije i formalno priključio ovoj skupini. Da li tu ima mesta za promene, za sada, nije izvesno, ali su izvesne poruke podrške koje je Manojlović dobio od predstavnika opozicije koja na izbore izlazi. 

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da mu je drago što su pokret Kreni-promeni i Manojlović odlučili da izađu na izbore, uz ocenu da to povećava šanse da se opozicija i građani izbore "za drugačiji Beograd". A podršku je uputio i Ekološki pokret, čiji je lider Aleksandar Jovanović Ćuta, Manojlovića i njegov tim i ranije pozivao da se priključe opoziciji koja izlazi na izbore. Kopredsednica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević, rekla je za Danas da ta partija poštuje odluku da Kreni-promeni samostalno izađe na beogradske izbore i dodala da će biti saradnje u kontroli izbora 2. juna, uz ocenu da, "kako sad stvari stoje, neće ulaziti u koaliciju".

"Dobar trenutak"

Politički konsultant Dušan Lj. Milenković rekao je za NIN da smatra da je ovo bio "apsolutno dobar trenutak" za ulazak Manojlovića u izbornu trku. 

"Već neko vreme, postoji neka vrsta potražnje onih ljudi koji podržavaju rad Kreni-promeni i Sava Manojlovića, da se uključe u politički život i učestvuju na izborima. I sada se, spletom okolnosti, u okviru opozicije desilo to da deo opozicionih aktera, ne učestvuje na izborima, što je njima otvorilo dodatni prostor da ostvare bolji rezultat, nego što bi možda ostvarili da svi izlaze", kaže za Milenković.

Objašnjava i da njihov potez, eventualno može da podstakne ljude koji su bili demotivisani da izađu na izbore, zbog toga što su njihove preferentne stranke, odlučile da neće da učestvuju na beogradskim izborima.

"Takođe, oni su imali i ranije potencijal, da izvuku ljude koji su, ili apstinenti, ili ne izlaze toliko često na izbore, zbog toga što su  protiv Vučića, a nisu zadovoljni ponudom opozicije. Manojlovićeva kandidatura za gradonačelnika, bila je dobra odluka Kreni-promeni. On je najistaknutije lice tog pokreta, a i do sada je imao i jedan od najpozitivnijih rejtinga, ako uporedimo sve ljude koji se bave politikom u opozicija i one koji su opozicioni aktivni", ističe Milenković. 

EPA / EFE/Andrej Cukić

Odluka o samostalnom izlazku, kaže, doneta je na osnovu toga što Kreni-promeni ima svoja istraživanja i procene, koje im govore o snazi njihove organizacije u Beogradu. 

"Mislim da je to bio važan faktor. Po mojoj proceni, u kontekstu bojkota dve stranke, mislim da je za opoziciju potentnije bilo da su izašli svi zajedno i da je Savo izašao kao kandidat. Međutim, i ovo ima svoje pozitivne strane. Jer, ukoliko postoji određen broj birača koji ne bi glasao za tu koaliciju, onda će, ako je opcija samo Kreni-promeni i Savo Manojlović, možda to u zbiru doneti neke nove glasove za Kreni-promeni. Ali, u kontekstu ovog bojkota, u odnosu na mogućnost opozicije da eventulno formiraju većinu i osvoje veći broj glasova, mislim da je bilo potentnije da su svi bili zajedno", podvlači Milenković. 

Zaključuje da, pošto su izašli sami, imaju šanse da ostvare dobar rezultat, koji ne bi podrazumevao samo prelazak cenzusa, već i značajan prvi nastup na političkom tržištu. 

"Nije idealan trenutak, ali ovde ništa nije idealno"

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Zoran Stojiljković, kaže za NIN da je odluka Kreni-promeni da se uključi u politički život bila očekivana.

"Već neko vreme se očekivalo da će se Kreni-promeni u nekom trenutku, kada to proceni, uključiti u politički život, odnosno postati deo izborne ponude koja je pred nama. Što znači da je deo onih opozicionih političkih formacija koje smatraju da - birajući između nedovoljno promenjenih izbornih uslova i činjenice da se bojkot nije pokazao kao uspešno i efikasno sredstvo, kao i da je vlast stvorila utisak da je ipak sklona, makar formalnim i delimičnim opuštanjima - ovo jeste trenutak u kome front onih koji su se ipak odlučili da izađu na izbore, treba pojačati", ističe Stojiljković. 

Stojiljković objašnjava da su šanse da se preskoči cenzus od tri odsto u Beogradu, u kome ne treba očekivati povećanu izlaznost i imajući u vidu da, za sada, deo SPN-a nema nameru da izađe na izbore, vrsta optimalne procene, a da trenutak za izlazak nije idealan. Ali..

"Ovde ništa nije idealno. Postoji i stalna strategija vlasti da podeli opoziciju kombinacijom pritisaka i delimičnih ustupaka, dok  istovremeno proširuje svoju koaliciju i maksimalizuje podršku, a raspolaže i lojalnim i disciplinovanim biračkim telom.. Ali, prednosti ovakvog opredeljenja, ipak su veće od potencijalnih rizika", predočava naš sagovornik.  

U osvrtu na samostalni izlazak Kreni-promeni, objašnjava da postoji razlika između onoga što je provera sopstvenog kapaciteta i onoga što je, pretpostavlja, tačna procena na osnovu istraživanja i analiza, koja pokazuje da je moguće da, u ovoj situaciji kada je očigledno da izlaznost neće biti veća nego na prethodnim izborima, ipak dođete do izbornog rezultata. 

"Mnogo je važnije, ipak, da se jasno stavi do znanja da ste za postizborni zajednički aranžman, pogotovo ukoliko bude šanse da formirate vlast i da jasno definišete ko je vaš politički protvnik, nego to da li ćete unapred ući u neku predizbornu koaliciju. Kreni-promeni, smatram, ima tu relativno ubedljivu analizu na kojoj se vidi da oni više šire polje potencijalnih glasača, nego što nekome na opoziciji oduzima glasove, i da iza toga stoji aranžaman da se zna ko je politički protivnik, a ko su postizborni politički partneri", ocenjuje Stojiljković. 

Uz to, objašnjava da je otvoreni konkurs za opozicionog lidera, nešto što u velikoj meri opterećuje međusobne odnose fragmentirane opozicije i smatra da takva vrsta opterećenja, koje deo javnosti i analitičara unapred stavlja pred Manojlovića, može samo da stvori otpore.

"Stvar je ovde u koordinaciji i saradnji, a ne u nametanju ili promovisanju liderstva. Čini mi se da nešto najgore što može da se desi opoziciji, a čega je dobar deo i negativna priča vezana za odluku da se uđe u izborni prostor, jeste trajno razaranje teško sklopljenog opozicionog jedinstva. Sve ovo treba gledati kao deo jedinstvene strateške ponude i alternative u Srbiji, koja treba da je izvuče iz ove situacije duboke političe krize", naglašava profesor Stojiljković. 

U odnosu na krajnje disciplinovano biračko telo vladajuće koalicije, kaže, postoji uvođenje u prinudan okvir Pokreta za narod i državu, i da je u ovom trenutku, to nešto što zavređuje odgovarajuću mobilizaciju na drugoj strani, kao i očuvanje makar određenog strateškog jedinstva, jer se, zaključuje Stojiljković, stvari i politička kriza sigurno neće razrešiti 2. juna.

Ko je Savo Manojlović? 

FONET / Marko Dragoslavić

Savo Manojlović rođen je 1986. godine u Prištini. Osnovnu školu završio je u Prištini i Beogradu, a zatim i Trinaestu beogradsku gimnaziju. U zvaničnoj biografiji, na sajtu Instituta za uporedno pravo, navodi se da je Manojlović diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine, sa prosekom 9,32. Master studije završio je na istom fakultetu sa radom "Pojedinačni politički akti – razgraničenje od upravnih akata". Navedeno je i da je doktorand Pravnog fakulteta. Predsednik je Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, član Udruženja za ustavno pravo i direktor kampanja pokreta Kreni-promeni. U Institutu za uporedno pravo zaposlen je od 2015. godine. 

Manojlović je, piše u njegovoj biografiji, radio kao mlađi savetnik u Ustavnom sudu Srbije, bio je sekretar radnih grupa Ministarstva pravde i Ministarstva finansija, učestvovao u njihovom radu i pisao nacrt postojećeg Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Bio je i centralni koordinator Agencije za borbu protiv korupcije za praćenje finansiranja političke kampanje za lokalne, pokrajinske i opšte izbore 2012. godine. Navedeno je da je bio angažovan kao pravni ekspert ili organizator kampanja u brojnim projektima vezanim za reformu pravosuđa, poboljšanja privrednog ambijenta, zaštite potrošača, finansiranja političkih stranaka, transparetnog zapošljavanja.. 

Savo Manojlović, i Kreni-promeni, široj javnosti postaju poznati nakon masovnih protesta protiv projekta "Jadar" za eksploaticiju litijuma kompanije Rio Tinto, odnosno izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu. Nakon uspeha ovih protesta, sve više je počelo da se govori o konkretnom političkom anagažmanu Manojlovića. 

Temom Rio Tinta, Kreni-promeni nastavlja da se bavi i nakon uspeha masovnih ekoloških protesta. Tako je ovaj pokret 13. aprila ispred RTS-a organizovao protest zbog pozitivnog izveštavanja javnog servisa o iskopavanju litijuma u Srbiji. "Protesti i blokade kojima je stopiran projekat Rio Tinto, bili su jedna dobijena bitka, dok rat da Srbija ne doživi ekološko uništavanje još uvek traje", ranije je za NIN izjavio Manojlović.  

Uz borbu protiv litijuma, Manojlović i njegov tim, bavili su se i brojnim lokalnim temama, poput, između ostalog, očuvanja Starog savskog mosta, Beogradskog sajma, a bili su i organizatori protesta protiv uništavanja Makiša.