Pregovori o izbornim uslovima: Opozicija priprema predlog zakona koji treba da spreči "birački turizam"

Novi sastanak predstavnika vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova održan je u Skupštini Srbije, posle tog sastanka, poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Jelena Jerinić izjavila je kako je dogovoreno da opozicija tokom vikenda podnese predlog zakona kojim bi se građanima koji su promenili prebivalište u prethodnih godinu dana onemogućilo da glasaju na novoj adresi, već bi mogli da glasaju na staroj.

Predstavnici parlamentarnih stranaka sastali su se radi konsultacija oko obrazovanja radnih grupa za unapređenje izbornog procesa i uvid, kontrolu i reviziju Jedinstvenog biračkog spiska. Poslanici vlasti i opozicije danas je trebalo u okviru razgovora o izbornim uslovima da se sastanu sa predstavnicima RTS-a i RTV, ali je RTS zatražio pomeranje tog sastanka na ponedeljak ili utorak, 29. ili 30. aprila.

Jerinić je istakla da je tema sastanka bila formiranje radnih tela za ispunjavanje preporuka ODIHR i unapređenje biračkog spiska i dodala da su neki od njihovih komentara bili uvaženi - da se prioritetno radi na preporukama koje mogu biti ispunjene do 2. juna. Tražili su, kako kaže, da se na prvoj narednoj sednici usvoji da birači koji su u prethodnih 12 meseci promenili prebivalište ne mogu da glasaju na novim adresama.

"Druga strana je pitala kako je to moguće, mi smo se obavezali da tokom vikenda dostavimo predlog zakona", rekla je Jerinić.

Na pitanje o sastanku sa predstavnicima RTS i RTV, Jerinić je istakla da se nije odustalo od tog sastanka, već je sastanak odložen za ponedeljak, dodavši da je to "odugovlačenje Srpske napredne stranke".

Kopredsednica ZLF Biljana Đorđević rekla je da nisu postigli nikakav napredak kada je reč o komisiji za reviziju biračkog spiska i dodala da je za takvu komisiju potreban zakonski osnov, ali da nije bilo razumevanja sa druge strane. Đorđević je istakla da će insistirati da se u radnoj grupi koja će se baviti ispunjavanjem preporuka ODIHR napiše zakon kojim će se uspostaviti komisija za reviziju biračkog spiska.

"Ako ćemo to raditi, radićemo na pravi način, nećemo učestvovati u nečemu što ne vodi nikuda. Bilo je ideja o prelaznom rešenju koje bi bilo oročeno do 2. juna, to nije prihvaćeno. Iz naše perspektive to je izgledalo kao nevoljnost da se revizija obavi na pravi način i zato na tome i dalje insistiramo", poručila je Đorđević. Ona je rekla da neće učestvovati u radnim grupama koje nemaju nadležnost za reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR.

"Nećemo učestvovati u nečemu što je farsa, što ne znači da nećemo učestvovati u procesu da dođemo do prave komisije. Od toga nismo odustali", kazala je Đorđević.

Na sastanaku su bile Biljana Đorđević i Jelena Jerinić iz Zeleno-levog fronta, Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije, Goran Petković iz Ekološkog ustanka i Branko Pavlović iz grupe Mi glas iz naroda. Prisustvovali su i Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara, Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije, Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista, Marina Raguš iz Srpske napredne stranke, Zagorka Aleksić iz Jedinstvene Srbije, kao i predstavnici PUPS i SDPS. Prisutni su bili i predstavnici Crte, Cesida i Transparentnosti Srbija.

"Radikalna, ali neophodna mera"

Opozicija je zahtev da birači koji promene prebivalište u narednih 12 meseci treba da ostanu upisani u biračkom spisku na mestu na kom su živeli pre promene prebivališta, uputila u cilju sprečavanja strateškog preseljenja birača u gradove u kojima vlastima nedostaje podrška. Odnosno, kako bi se sprečio takozvani "birački turizam", koji obeležio decembarske izbore, pre svega u Beogradu.

U izveštaju posmatračke misije Crta o decembarskim izborima, bilo je ocenjeno da izbori nisu bili slobodni i pošteni, da je ozbiljnih neregularnosti bilo na 21 odsto birališta u Beogradu i da su rezultati izbora u znatnoj meri proizašli iz prednosti koju je vladajuća partija stekla na protivzakonit način, uz saučesništvo više državnih institucija i organa vlasti. Tada je Crta naglasila da je uznemirujuća spoznaja da su pod naletom i težinom dokaza o organizovanim migracijama birača, hronični problemi izbora u Srbiji, poput medijske neravnopravnosti, zloupotrebe resursa i funkcija i političkog klijentelizma, donekle ostali u senci.

Fenomen organizovane migracije birača ogleda se u primerima poput Štark arene, Kvantaš pijace, Tržnog centra Zmaj, ali i raznih drugih lokacija, koje su našle svoje mesto u priči o izbornom inženjeringu. Arena je, kako tvrdi opozicija, ali i nezavisni posmatrači, za potrebe izbora pretvorena u glavno mesto okupljanja organizovanih izbornih turista, uglavnom iz Republike Srpske. Zabeleženo je više punktova koji su služili kao logistički centri, odakle su birači upućivani i sprovođeni na biračka mesta u raznim delovima glavnog grada.

Kako je NIN i ranije pisao, posmatrači Crte su zabeležili da su organizovano pristizali birači Pančeva, Valjeva, Čačka, Aranđelovca, Smedereva, Vršca, Novog Sada, ali i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, što je pojačalo sumnju da su lokalni izbori strateški raspisani samo u trećini jedinica lokalne samouprave kako bi se omogućile privremene selidbe birača.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je nedavno izjavio da je postignut dogovor da građani koji su u poslednjih osam do 12 meseci promenili prebivalište, ne mogu da glasaju na novoj adresi i rekao da dogovor treba da se formalizuje i u okviru Radne grupe.

"Ovim se konkretizuje načelno prihvaćen prvi naš zahtev koji se tiče biračkog spiska", napisao je Lutovac na društvenoj mreži X.

Ovakvo rešenje, ipak, sa sobom povlači pitanje - da li bi građanima u izvesnoj meri biračko pravo bilo ograničeno. Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov je, na primer, gostujući na televiziji N1, ocenio da ovo jeste radikalna mera, ali da je u ovom trenutku neophodna.

"Pravnici nisu u potpunosti u saglasnosti sa tom merom, s obzirom da je vrlo radikalna. I to je nešto što CRTA ne bi predlagala u redovnim okolnostima, ali one su trenutno veoma teške. U vanrednim okolnostima u kojima se nalazimo, birački spisak ne postoji, svedočili smo nezakonitim premeštanjima birača i da bi se to na neki način amortizovalo, mi smo tražili da u periodu od godinu dana, ljudi koji su menjali prebivalište, glasaju na onim u onim mestima u kojima im je staro prebivalište. I na taj način utičemo da, dok se ne završi revizija, postoji mnogo veća izvesnost da će na lokalnim izborima glasati oni ljudi kojima je centar života u toj sredini", podvukao je tada Nedeljkov.

Dodao je i da Crta zahteva da ovo bude ad hok mera koja će biti primenjena tokom ovih izbora, te da se na sledećim taj period može smanjiti u okviru onih granica koje su se i uporednoj praksi pokazale kao dovoljne, a to je između tri ili šest meseci.