Proširenje BRIKS: Još nekoliko cigli u zidu ili temelj novog svetskog poretka

Da je ekonomista Goldman Saksa Džim O’Nil 2001. godine znao da će njegova želja da stvori simpatičan akronim (BRIC-cigla) kumovati stvaranju organizacije koja će dvadesetak godina kasnije pretiti da ugrozi poredak zapadne ekonomske dominacije, verovatno ne bi došao na posao. Pridruživanjem Južnoafričke Republike 2010. godine, od jedne cigle nastale su cigle (BRICS-cigle), što je pokazalo da ova organizacija planira da postane ozbiljan akter na globalnom nivou. Poslednji samit BRIKS-a održan u avgustu u Johanesburgu predstavlja jedan od tri najvažnija događaja u međunarodnim odnosima 21. veka. Grupi od pet članova (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) pristupiće šest novih (Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati).

Dupliranje članstva nije jedini izazov sa kojim se BRIKS suočava, i pre proširenja unutar organizacije su postojale određene napetosti.

Najveći problem organizacije su divergirajući interesi zemalja članica. Najproblematičniji je odnos Kine i Indije, koje imaju geopolitičko rivalstvo, ali ponekad i direktne sukobe ograničenog obima na delu zajedničke granice, gde dolazi do sukoba hladnim oružjem između graničara dveju zemalja. Dodatni problem je i odnos članica BRIKS-a prema kolektivnom Zapadu, pre svega SAD. Stav Brazila varira u odnosu na predsednika. Bivši predsednik Žair Bolsonaro je bio mnogo više naklonjen SAD od aktuelnog predsednika Lule da Silve. Uzevši u obzir da se Brazil ipak nalazi na zapadnoj hemisferi, kritički stav prema SAD je umeren i izbalansiran. Rusija je de facto u sukobu sa celim zapadnim svetom. Indija balansira u svojim odnosima sa Zapadom, učestvujući u onim inicijativama koje se poklapaju sa njenim geopolitičkim interesima. Kina nije u direktnom sukobu sa Zapadom, ali njeno ekonomsko rivalstvo sa SAD zlokobno najavljuje mogući otvoreni sukob u budućnosti. Takođe, prisutni su konstantni pokušaji sabotiranja kineske inicijative Pojas i put.

Južnoafrička Republika tradicionalno ima dobre ekonomske kontakte sa Zapadom. O snazi zapadnog uticaja u ovoj zemlji svedoči i činjenica da se Vladimir Putin ipak nije usudio da lično prisustvuje pomenutom samitu u Johanesburgu. Ovakva heterogenost po pitanju spoljne politike čini ustrojstvo BRIKS-a kao tvrde (kon)federacije, nalik EU, gotovo nemogućim. Postavlja se pitanje da li je takav vid organizacije BRIKS-u uopšte i potreban, jer je sve izvesnije da vreme ovakvih, kruto hijerarhijski ustrojenih organizacija prolazi. Po svemu sudeći vizija razvoja BRIKS-a zamišljena je kroz neformalno partnerstvo, platformu pre svega namenjenu za jačanje odnosa unutar organizacije, kao i neku vrstu „pojačivača“ bilateralnog nastupa zemalja članica.
Bez obzira na to što lideri BRIKS-a to demantuju, BRIKS se projektuje kao takmac grupi G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD). Pre proširenja unutar BRIKS-a je živelo 41 odsto svetske populacije, a unutar G7 - 10 procenata. Po pitanju BDP-a (po paritetu kupovne snage), izveštaj MMF-a iz aprila 2023. pokazuje da je udeo BRIKS-a 32,1 posto a G7 – 29,9 odsto u ukupnom svetskom BDP-u.

Od 1. januara 2024. BRIKS postaje BRIKS plus. Primljeno je šest članica od 22 koliko se prijavilo za članstvo. Zanimljivo je da će nakon proširenja BRIKS plus kontrolisati 43 procenta svetske proizvodnje nafte. Izbor novih članova je interesantan s obzirom na to da u članstvo nisu primljeni „favoriti“ kao što su: Indonezija (odbila članstvo), Bangladeš ili Alžir.

Argentina i Egipat se suočavaju sa ekonomskim poteškoćama, pre svega nedostatkom deviznih rezervi. U Argentini međugodišnja inflacija je iznosila 120 odsto, a četvoro od 10 Argentinaca žive u relativnom siromaštvu. Prema podacima za 2021, oko 30 miliona Egipćana živi u siromaštvu. Obe ove zemlje su bogate prirodnim resursima i vape za finansijskom injekcijom. Egipat je značajan zbog svog položaja na Sredozemlju, dok članstvo Argentine znatno ojačava poziciju BRIKS plusa u Južnoj Americi. Ipak, članstvo Argentine još uvek nije u potpunosti sigurno jer se 22. oktobra održavaju opšti izbori, a dva od tri glavna favorita za predsednika najavljuju da će povući zahtev za pristupanje BRIKS plusu.

Bilo je očekivano da Saudijska Arabija i UAE postanu članovi istovremeno. Oni donose ogroman finansijski kapital i prirodne resurse u vidu fosilnih goriva. Članstvo Irana je logična posledica obnavljanja diplomatskih odnosa sa Saudijskom Arabijom, čemu je posredovala Kina. Prijem jedne od ovih zemalja bez druge rizikovao bi da poništi postignuti rezultat.

Poziv za članstvo Etiopiji u Adis Abebi je dočekan sa oduševljenjem. Etiopljani očekuju mnogo: modernizaciju poljoprivrede, gradnju infrastrukture, povećanje trgovine, finansijske podsticaje, investicije i industrijalizaciju. BRIKS plus članstvom Etiopije uspostavlja se oslonac u regiji gde pristup pomorskim rutama i kontrola nad vodama Crvenog mora i Indijskog okeana postaju sve važniji u geopolitičkim igrama. Ipak, neophodno je istaći da Etiopija predstavlja „vruć krompir“, kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu. Reč je o zemlji izmorenoj sukobima. Ni rat sa Eritrejom još nije zaboravljen, a zemlja je već imala jedan građanski rat (u severnoj provinciji Tigraj), kao i ozbiljne pobune u regionima Amhara i Oromija. Premijer Etiopije, Abij Ahmed je uprkos očekivanjima izrastao u autoritarnog i beskompromisnog lidera. Biće interesantno videti kako će BRIKS plus izaći na kraj sa ovom fragilnom državom i njenim hirovitim liderom. Na spoljnopolitičkom planu BRIKS plus će potencijalno dobiti još jedno mini-geopolitičko rivalstvo između Etiopije i Somalije, koja usled jačanja pozicija Etiopije može posegnuti za ponovnim jačanjem veza sa kolektivnim Zapadom.

Kada sumiramo izbor novih članova vidimo da se ravnoteža pomera u korist Kine jer su novoprimljene članice više vezane za Kinu nego za Indiju, ili bilo koju drugu članicu. Takođe, stiče se utisak da je Kina želela da preusmeri fokus sa Indopacifika na Mediteran i Južnu Ameriku. Rusija takođe može biti zadovoljna jer je novi član postao njen saveznik Iran, kao i Etiopija sa kojom ima tradicionalno dobre odnose. Afrički članovi mogu biti zadovoljni jačanjem uloge kontinenta. Može se reći da se tek sada Kina angažuje u BRIKS-u „punim plućima“ jer je njena „solo“ inicijativa Pojas i put naišla na žestok otpor u zapadnom svetu. Usled toga se vidi namera Kine da više deluje kroz BRIKS kao multilateralnu platformu.

Prvi cilj BRIKS+-a je osporavanje dominacije zapadnih država u ekonomskim i finansijskim organizacijama. U realizaciji tog cilja primenjuje se dvojaka strategija, s jedne strane, BRIKS plus insistira na reformi postojećih institucija, kao što su MMF i Svetska banka, dok sa druge strane uspostavlja svoje institucije kao što je Nova razvojna banka (osnovana 2017). U ovoj banci nema političkih ni ekonomskih uslovljavanja, krediti se ne odobravaju u dolarima već u valutama zemalja članica. Trenutni kapital iznosi 100 milijardi dolara, a deonice su podeljene podjednako među članovima banke. Članovi banke su Bangladeš i Urugvaj, države koje nisu članice BRIKS plusa. Prijemom Saudijske Arabije i UAE očekuje se značajan porast kapitala banke.

Drugi cilj BRIKS plusa je dedolarizacija. Članice nastoje da plaćanja vrše u nacionalnim valutama, a postoji ideja o stvaranju nove valute. Malo je verovatno da će to biti „supervaluta“ koja bi zamenila domaće, kao što je to evro. Verovatnije je da će to biti samo obračunska valuta. Za sada nije poznato šta bi bila podloga te valute, niti da li bi to bila isključivo elektronska ili kriptovaluta. Cilj je smanjiti transakcione troškove i rizike koji dolaze uz korišćenje dolara, kao što su nemogućnost kontrole kamatne stope i nivoa primarne emisije. U cilju podsticanja dedolarizacije, važno je i kreiranje alternativnog platnog sistema. Već postoji nekoliko platnih sistema - kineski CIPS, ruski SPFS, kao i obilje kriptoplatformi, potrebno je samo odabrati pravi sistem i dodatno ga razviti.

Poslednji instrument finansijske arhitekture je Kontingent rezervnih aranžmana. Zapravo reč je o visokolikvidnom fondu od 100 milijardi dolara koji služi za otklanjanje kratkoročnih finansijskih disbalansa, kriza likvidnosti i malicioznih napada na valutu neke od zemalja članica.
Šta sve ovo znači za Srbiju? Iza fasade međusobnih obmana Brisela i Beograda o svetloj budućnosti EU integracija Srbije, svaki ozbiljniji analitičar će reći da je glavni cilj srpske spoljne politike kupovina vremena dok međunarodne okolnosti ne budu povoljnije. Ako je pak taj analitičar naklonjen opoziciji reći će da je jedini cilj što duži opstanak na vlasti. Kako god, vreme se kupuje uz davanje prevelikih ustupaka svima. Nekad se popušta oko KiM, nekad oko Republike Srpske, nekad se državna imovina daje (pardon, privatizuje) u bescenje.

U teoriji, „da međunarodne okolnosti budu povoljnije za Srbiju“ može da znači preumljenje kolektivnog Zapada, koji bi odjednom razumeo pozicije Srbije, što je malo verovatno, ili pojavljivanje nekog novog aktera koji bi po principu Deus ex machina rešio naše probleme. Proširenje BRIKS-a može biti taj momenat koji se čekao. Ipak, ekonomski gabariti Srbije su previše mali da bi se moglo govoriti o članstvu Srbije u BRIKS plusu. Jedino što Srbija može da ponudi je „egzotičnost“ geografske pripadnosti Evropi, što bi organizaciji dalo specifičan prestiž.

Mnogo realniji scenario je članstvo Srbije u Novoj razvojnoj banci. Uostalom, Urugvaj je član iako nije član BRIKS plusa, a konjunktura srpske i urugvajske ekonomije je uslovno rečeno slična. Pristup sredstvima ove razvojne banke Srbiji bi obezbedio kapital neophodan za buduća infrastrukturna ulaganja lišen političko-ekonomskih ucena MMF-a. Diversifikacija zaduženosti je uvek dobra stvar, ako već morate da se zadužujete. Jedan od zadataka ove razvojne banke je industrijalizacija Afrike, industrijalizacija Srbije bi bila mnogo jeftiniji i lakši zadatak.

Umesto sanjarenja o promeni geopolitičke paradigme i priključenja geopolitičkom bloku čiji su gabariti izvan našeg ekonomskog poimanja, i čija je sudbina u krajnjoj liniji i dalje neizvesna, Srbija bi mogla da pokuša da pristupi Novoj razvojnoj banci. To je jedina institucija mehanizma BRIKS-a koja je iz sfere ideje zakoračila u realni sektor. Sa ekonomske tačke gledišta nema negativnih posledica, a i politički pritisak sa Zapada bi bio neuporedivo manji nego ukoliko bi se teatralno zatražilo nerealno članstvo u samom BRIKS plusu. Vreme čekanja je prošlo, alternativa postoji. Treba je iskoristiti, ukoliko je zaista želimo.

Autor je naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu