Iranski gambit na Bliskom istoku: Da li je Gaza žrtvovana zarad regionalnog uticaja Teherana

Postalo je lako reći da Bliski istok posle 7. oktobra više neće biti isti – mnogo je teže pretpostaviti kako će izgledati budućnost regiona. Naročito otkad su Hamas, Hezbolah i Huti, tri najvažnije vojno-političke organizacije "osovine otpora", kako se naziva neformalna koalicija bliskoistočnih grupa koje funkcionišu pod pokroviteljstvom Irana, potvrdile svoje učešće u sukobu Izraela i Hamasa. Doduše, na različitim nivoima, od direktnog do udaljenog i sporadičnog.

Čini se zato da su oči međunarodne zajednice uprte u zvanični Teheran najmanje koliko i u Moskvu, Peking i Vašington, čije je razmeštanje dva nosača aviona u Sredozemno more, kažu upućeni, više služilo kao upozorenje iranskom režimu da se ne meša negoli kao podrška režimu Benjamina Netanijahua da eliminiše Hamas, koji je u Pojasu Gaze na vlasti od 2007. godine.

"Potvrda o učešću" Hamasa stigla je onog časa kada su njegovi militanti u nezapamćenom nizu napada upali na teritoriju Izraela koja okružuje Pojas Gaze, ubili 1.200 i kidnapovali još oko 240 ljudi. Usledio je posve očekivani odgovor Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), mnogi će reći nesrazmeran – u prvih mesec dana, severna polovina Pojasa Gaze sravnjena je sa zemljom, Tel Aviv je ostatak podelio na stotine zona, a prema navodima tamošnjeg Ministarstva zdravlja, živote je izgubilo oko 15.500 ljudi. Ćak 1,8 miliona osoba je raseljeno.

IDF je isprva najavio, pa i otpočeo kopnenu invaziju na Pojas Gaze, a deeskalacija konflikta nakon sedmodnevnog primirja i razmene zatvorenika - Hamas je oslobodio 105 otetih civila, a Izrael je pustio 180 palestinskih zatvorenika, od ukupno oko 7.000, koliko se procenjuje da ih je u zatvorima - ponovo nije ni na vidiku, uprkos pozivima na obustavu ratnih dejstava.

Na otvaranje stalnog humanitarnog koridora i povećanje količine pomoći pozivali su mnogi, od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Guteresa do Mahmuda Abasa, predsednika Fataha, palestinske organizacije koja je na vlasti u Zapadnoj obali.

"Gaza je žrtvovana zarad regionalnog uticaja Irana"

"Iako većina zainteresovanih strana, uključujući Izrael i SAD, ne tvrdi da je Iran stajao iza planiranog masakra izraelskih civila od strane Hamasa, teško je poverovati da nije bio glavni sponzor u toku operacije. Ako pogledamo dublje, akcija Hamasa nije imala nikakve veze s Palestinom ili njenim oslobođenjem. Masakr je trebalo da izazove disproporcionalni odgovor Izraela što bi pauziralo proces normalizacije odnosa Izraela s arapskim zalivskim državama. U tom pogledu, Gaza je žrtvovana zarad očuvanja regionalnog uticaja Irana, koji bi najviše izgubio da je proces normalizacije bio priveden kraju", kaže za NIN politikolog Aleksandar Đokić.

Slučajno ili ne, o tom se procesu naveliko govorilo krajem septembra, dakle oko dve nedelje pred napade palestinskih militanata, a trebalo je da rezultira sporazumom između Saudijske Arabije i Izraela. Zvanični Rijad bi zauzvrat dobio odbrambeni pakt sa SAD-om, kao i civilni nuklearni program, dok bi Izrael započeo dugoročni i dugo željeni proces otopljavanja odnosa s arapskim državama.

Tad se otprilike prvi put i prometnulo pitanje: da li je moguće u sporazum proturiti pitanje palestinske državnosti? I, ako ne, ko će ga ubuduće zahtevati ili za njega jemčiti – naoružani Hamas, saradljivi Fatah, ili možda baš Iran, koji koristi svaku priliku da se na uštrb Saudijske Arabije i Turske uspostavi kao regionalna sila?

Aktiviranje i podrška posredničkim vojno-političkim organizacijama deo je iranske "velike strategije", jer bi, smatra Đokić, zvanični Teheran znatno više izgubio nego dobio direktnim učešćem u ratu između Izraela i Hamasa. Opstanak režima, već ugroženog posle prošlogodišnjih masovnih protesta zbog policijskog ubistva Mahse Amini, devojke koja se protivila obaveznom nošenju hidžaba, bio bi doveden u pitanje. Ovako, sa bezbedne distance, može da na miru posmatra kako Izrael pod Netanijahuovim vođstvom gubi globalnu podršku. Pitanje je samo dokle.

Hezbolah napada ako se Izrael zaglavi u Pojasu Gaze

To je sugerisao i iranski ministar inostranih poslova Hosein Amirabdolahijan kada je 31. oktobra na sastanku s katarskim emirom poručio da, iako Iran ne želi širenje sukoba, "nijedna strana neće biti pošteđena posledica" u slučaju da situacija izmakne kontroli. U međuvremenu je dobrano eksalirala, a dokaz da zvanični Teheran ipak na ratna dešavanja gleda strpljivo i odmereno pokazuje Amirabdolahijanova izjava od 3. decembra.

"Ako se ne zaustave ratni zločini koje izraelski režim čini u Gazi i na Zapadnoj obali, obim rata u regionu će se verovatno produbiti i proširiti", kazao je nakon telefonskog razgovora sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom. A ko bi se za to postarao, makar i hipotetički, ako ne članice "osovine otpora"?

Zato su 4. novembra sve oči bile uprte u Hasana Nasralaha, generalnog sekretara Hezbolaha, libanske vojno-političke organizacije koja takođe funkcioniše kao "produžena ruka" Teherana. U dugom obraćanju javnosti je adresirao brojne teme, pa i najvažniju – hoće li se Hezbolah uključiti u rat protiv Izraela, i to nakon što je 82 njegovih pripadnika već izgubilo život u prekograničnim razmenama vatre i vazdušnim napadima IDF-a koji se od sporadično dešavaju od 8. oktobra.

"Sve mogućnosti su otvorene", rekao je tada Nasralah, "situacija može da vojno eskalira u bilo kom trenutku." Od izgovorenog bitnije je bilo prećutano – Hezbolah će se za sada uzdržati od frontalnog ulaska u sukob, a dalji postupci zavisiće od ponašanja IDF-a u Pojasu Gaze, ali i pozicije koju Izrael bude zauzimao prema Libanu.

"Napadi koje je Hamas izveo bili su stoodstotno palestinska operacija", poručio je i tako odgovorio na drugo najvažnije pitanje: da li je Hamas delovao uz međunarodnu podršku, koliko god ograničenu, ili ne.

"Hezbolah je tu u slučaju da se Izrael i pored velikih palestinskih civilnih žrtava zaglavi u Gazi i ne uspe da slomi otpor Hamasa. To bi dodatno ponizilo Izrael. Ako Izrael bude vojno uspešan, ulazak Hezbolaha u rat je malo verovatan, jer je Liban već duže vreme u prilično teškoj ekonomskoj i političkoj situaciji", zaključuje Đokić.

Isto bi se moglo reći i za Hute, trećeg zupčanika "osovine otpora", inače aktivne učesnike u jemenskom građanskom ratu koji je od 2014. godine u ovoj arapskoj zemlji već uzrokovao ogromnu humanitarnu katastrofu. Slučajno ili ne, nasuprot Hutima, koje podržava Iran, u ovom sukobu stoji režim Rašida al Alimija čija leđa drži upravo Saudijska Arabija.

Kako bilo, istog dana kada se Nasralah obraćao libanskoj, ali i međunardnoj zajednici, oglasio se i Jahja Sari, portparol Huta, koji je potvrdio tačnost optužbi koje je ranije izneo izraelski ministar odbrane Joav Galant: ova grupa zaista jeste odgovorna za do tada tri napada dronovima i raketama na Izrael.

Pažnju međunarodne javnosti skrenuli su 19. novembra kada su objavili snimke koji pokazuju da su oteli jedan brod u Crvenom moru za koji su tvrdili da je izraelski; Tel Aviv je ove navode negirao. S druge strane, niko nije negirao hutske napade dronovima na izraelske, američke i britanske brodove koji su usledili kao čin odmazde zbog novih IDF-ovih dejstava u Pojasu Gaze. Ipak, pitanje je koliko će zaista uticati na dalja dešavanja koja, kako god čovek da pogleda, ne deluju optimistično.